Evropske integracije Srbije (19)

Nevolje sa usklađivanjem

Poglavlje 31, koje se tiče zajedničke spoljne politike i bezbednosti, predstavlja jedan od najvećih izazova na evropskom putu Srbije

Intervju – Ralf Fiks, predsednik Fondacije »Hajnrih Bel«

Simulacija reformi

Posmatrano iz perspektive Evropske unije, postoji fenomen koji ponekad nazivamo balkanfatikom, to je fenomen određenog zamora od proširenja, od bavljenja Balkanom

Evropske integracije Srbije (13)

Socijalna i industrijska politika

Do kraja Godine preduzetništva, kako je Vlada Republike Srbije nazvala tekuću godinu, ostalo je nešto više od dva meseca. Biće apsurdno ako dotad poglavlje koje se tiče preduzetništva ne bude otvoreno

Intervju – Miša Gleni, moderator razgovora srpskog i albanskog premijera

Zašto je Vučić miljenik Zapada

Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu

Evropske integracije Srbije (11)

U svemu je ekonomija

Nastala kao zajednica za ugalj i čelik, kasnije kao ekonomska zajednica, Evropska unija je pre svega zasnovana na ekonomskim principima, a gotovo sva poglavlja tiču se ekonomije, direktno ili indirektno. Već iz naziva više od polovine pregovaračkih poglavlja to je i očigledno. Tri od tih 19 tiču se oporezivanja, ekonomske i monetarne politike i statistike. Obuhvaćeni su poglavljima 16, 17 i 18

Evropa – Slabljenje uticaja sindikata

Ljutiti marš

Štrajkovi i blokada u Francuskoj zbog Zakona o radu, ili o (ne)moći sindikata koji se osipaju i levim vladama koje vode desnu politiku prema diktatu Međunarodnog monetarnog fonda

Srbija, Hrvatska, Evropa i izbeglice

Brisel suzama ne veruje

Izbeglički egzodus sve više izvlači na površinu zlu krv unutar Evropske zajednice. Besne svađe oko kvota izbeglica koje bi trebalo da prime članice Unije, pljušte optužbe ko izdaje evropske vrednosti a ko ruši Evropu ignorišući zakone. Taman što su političari na Balkanu počeli međusobne odnose da opisuju kao "nikad bolje", zbog izbeglica je opet skočila tenzija između Hrvatske i Srbije. Ako je za ikakvu utehu, to ovoga puta nisu izbeglice iz srpsko-hrvatskog rata

Grčka – Vanredni izbori

Poslednja šansa za Aleksisa Ciprasa

Po treći put u poslednjih sedam meseci građani Grčke su u nedelju, 20. septembra, izašli na birališta. I ovoga puta sve se vrtelo oko jednog pitanja: koja vlada i koji premijer su u stanju da izvuku zemlju iz dugogodišnje krize, a da pritom sprovedu u delo novi teški sporazum sklopljen s kreditorima, čije je potpisivanje bilo uslov da Grčka ostane u evrozoni. Pobedio je Aleksis Cipras

Grčka – Referendum koji je razbesneo Evropu

Ne nadam se ničemu, ne plašim se ničega, slobodan sam

Premijer Aleksis Cipras pozvao je Grke da se 5. jula na referendumu izjasne protiv "pogubnog" novog paketa štednje, povećanja poreza i smanjivanja plata i penzija koji Evropska komisija, MMF i Evropska centralna banka smatraju neophodnim. Dok "evropski partneri" škrguću zubima i prete Atini izbacivanjem iz evrozone, banke u Grčkoj su zatvorene, pred pumpama i prodavnicama su redovi, narod je podeljen, a Cipras poručuje: No pasaran

Zdravstvo

Tračak optimizma

Opšta ocena je četvorka, poštujući pritom potencijal koji se vrlo lako može izgubiti, pogotovo ukoliko se neke od najava ne ostvare u toku 2015. godine

Esej

Vladimir Putin i zavera mediokriteta

Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka

 

Tako su govorili u Skupštini

Finansijski tokovi

Povlačenje kapitala sa istočnog fronta

Koliko strane banke znače zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Koliko ove zemlje znače bankama-maticama. Šta će doneti Bazel III, a šta zaokret u američkoj monetarnoj politici

Zemlja ljudi – Ada Kale

Ostrvo iz duše

Ima nešto zajedničko kod svih koji su zauvek izgubili zemlju ili mesto u kome su rođeni. Nije to samo žal za detinjstvom i zlatnom mladošću, kada je svakome trava bila zelenija i sve nevinije i lepše. Više je neka obogaljenost duše, osećanje da njen nedostajući komad boli kao da još postoji, mada se zna da ga više nema ili da se nepovratno promenio

Intervju – Goran Ješić, o mleku i politici

Srbija je postala depo za najgoru hranu

"Imamo neobičnu situaciju da Vlada Srbije stalno galami protiv tajkuna, a ovde kod mleka kao da su povezani s velikim kompanijama i njihovim vlasnicima. Zašto bi Vlada brinula da li će Imlek ove godine izgubiti svoje profite u Srbiji kad je na drugoj strani zdravlje građana Srbije"

Izbori u Rumuniji

Ko to tamo psuje

Parlamentarni izbori održani u nedelju neće ništa promeniti: sukob između predsednika države Trajana Baseskua i dosadašnjeg premijera Viktora Ponte i dalje će da paralizuje zemlju koja grca u socijalnoj bedi i korupciji

Obrazovanje za XXI vek (37)

Očigledna nastava i posledice

Lisica i ždral

Opstajte ovde

Ono što su Srbi među narodima, to je Evropa među kontinentima – kopno najstarije!

Intervju – Dr Ivan Vujačić, profesor ekonomije i političkih nauka, bivši ambasador u SAD

Demonstracija jedinstva i beogradska kakofonija

Napredak Srbije na putu u Evropsku uniju uslovljen je "verodostojnom" normalizacijom odnosa sa Kosovom. Od Srbije EU traži da prizna "teritorijalni integritet" svoje južne pokrajine, pominje se ukidanje dela "paralelnih institucija" na severu Kosova, realizacija već dogovorenog integrisanog nadgledanja prelaza na administrativnoj liniji, ili pak granici sa Kosovom, u zavisnosti iz čije perspektive se gleda. Od Tomislava Nikolića i Ivice Dačića EU i SAD traže da dokažu svoju privrženost srpskim evropskim integracijama gorkim ustupcima na Kosovu i Metohiji. Šefice diplomatije EU i SAD, Ketrin Ešton i Hilari Klinton, došle su u Beograd da "ohrabre" Vladu Srbije da istraje na svom evropskom putu, ali i da demonstriraju jedinstvo što se regionalne politike u celini tiče. Poruka u Sarajevu, Beogradu, Prištini i Zagrebu glasi: ako budete dobri, lepo se slažete i ne pravite nam probleme, kad-tad bićete nagrađeni

Srbija i Evropska unija

Nervoza u Nemanjinoj 11

Da li je Brisel samo hteo da srpskog premijera Ivicu Dačića šok-terapijom "istera na čistinu" kako bi se priča o podeli Kosova jednom za svagda odložila ad acta? Ujedno, moguće je i da je Brisel tako došao u priliku da odmeri koliko će se moći održati srpska vlada? Naime, na letošnje formiranje vlade "s bagažom crveno-crne koalicije devedesetih", Brisel i Vašington su gledali samo u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja

Izborne koalicije

Skupštinska šarenica

Zeleni neće sa Zelenima, socijalisti hoće sa kapitalistima, a Bošnjaci se udružuju sa bivšim radikalima. Svako ima svoje Vlahe, poljoprivrednike, sindikate

Bitka za evro

Ko je sledeći

Posle Irske, Grčke i Portugala i Španija se obratila za pomoć Evropskoj uniji. Za sanaciju ugroženih španskih banaka EU je odobrila 100 milijardi evra. Sličan scenario preti Kipru, a Italija ne uspeva da se izbori sa ogromnim dugovima i nalazi se u recesiji. Stroge mere štednje pokazale su se kao nedovoljne za suzbijanje krize, a dok se države evrozone dogovaraju šta im je činiti, kriza se i proširuje i produbljuje

Status kandidata – Kamo iz predvorja Brisela

Destinacija Evropa

Idealističku ideju o ujedinjenim evropskim nacijama i zajedničkom evropskom identitetu, usled ekonomske i finansijske krize potisnule su rasprave o tome ko će čiji budžet i na koji način da kontroliše i kako da se sankcionišu budžetski prestupnici. Evropska unija s jedne strane sve više srasta, ali iz nužde, a ne kao rezultat razvoja evropske svesti. A s druge strane deli se na države prvog i drugog reda. Što se proširenja tiče, nestalo je svakog entuzijazma

Kriza i izbori

Vlade na giljotini

Dvadeset primera odlaska s vlasti zbog rastućeg nezadovoljstva mladih nezaposlenih ljudi. Glasači ističu leve zahteve, a glasaju za desnicu. Bankari moćniji od političara

Strani studenti u EU

Problemi »generacije švorc«

Raznolikost uslova studiranja unutar EU izaziva određenu vrstu lančane reakcije u studentskim migracijama. Zbog visokih školarina u svojoj zemlji, britanski studenti najčešće odlaze u Nemačku na studije, dok se njihove nemačke kolege zbog ograničenja u svojoj zemlji odlučuju za studiranje u Holandiji, i tako redom...

Makedonija

Umorni večiti mladoženja

Vladajuća VMRO-DPMNE je u toku poslednjih nekoliko godina pokazala ravnodušnost prema kritikama Evrope, potpuno se uživevši u ulogu patriotskog branioca Makedonije. Projekat Skoplje 2014. dosad je progutao više stotina miliona evra, a celom procesu izgradnje grandioznih antičkih zdanja i spomenika još se ne vidi kraj

Nemačka i evrokriza

Angela Merkel ubija aždahu

U krizom i svađama uzdrmanoj Evropi sve se vrti oko Nemačke. Britanski "Gardijan" prebacuje Berlinu da uspostavlja "Četvrti rajh", a nemački "Špigl" odgovara člankom o "bolesnoj imperiji". U antigermanskom ratu rečima koji tutnja Evropom, lisabonski "Publiko" piše: "Dragi nemački prijatelji, ako evro propadne, propašće i EU. Vaša guska, koja leže zlatna jaja, će umreti." Dok Berlin tvrdi da sve čini da spase EU, mnogi kancelarki Angeli Merkel prebacuju da Evropu hoće da podvrgne nemačkoj komandi