Državljanstvo Unije
Šest konkretnih prava
Velika korist od malih
Na rubu nove budućnosti
Evropske ekonomije u tranziciji nalaze se u drugoj deceniji promena, većina je prešla ekonomsku "granicu bola" privatizacije i mnoge sad očekuju članstvo u Evropskoj uniji. Gde se u svemu tome nalazi Srbija posle svega nekoliko početnih godina tranzicije
Lični stav
Misionarska inteligencija u današnjoj Srbiji
U ovom radu govorim o misionarskoj inteligenciji u postmiloševićevskoj Srbiji*. Pošto odredim sam pojam misionarske inteligencije i opišem ideologiju koju je domaća misionarska inteligencija stvorila, izneću i svoje mišljenje o toj pojavi
Evropsko-američki spor
Ćuprija na Rajni
U senci iračke krize prošle sedmice (ne)očekivano je izbila transatlantska svađa među saveznicima: Francuske i Nemačke s jedne i Amerike s druge strane. Iako se, uslovno rečeno, američki i evropski pristup u vezi sa Sadamom Huseinom i Irakom razlikuju od početka najnovijeg zapleta sa iračkim naoružanjem, iznenađujuća je bila žestina međusobnog obračuna i upotreba teških reči bez diplomatskih rukavica. Da li su Francuska i Nemačka "stara Evropa" (D. Ramsfeld) ili je Evropa sita pozicije mlađeg partnera u tradicionalnom savezništvu – pitanje je koje je tim povodom zaintrigiralo posmatrače i analitičare. Ovoj izazovnoj temi "Vreme" posvećuje naredne stranice tekstovima iz pera svojih izveštača iz Pariza i Berlina; u prilogu su i izvodi iz govora američkog državnog sekretara Kolina Pauela u Davosu istim povodom, koji, kako se čini, nastoji da smiri loptu.
Srbija i Kosovo
Ni na nebu ni na zemlji
Trebalo je da prođu tri i po godine da se Kosovo vrati u srpski politički život. Da li je prerano ili prekasno da se razgovara o trajnoj promeni statusa pokrajine?
Rekonstrukcija EU-a
Novi temelj za Evropu
Po prvobitnim obrisima koji će postati vidljiviji sredinom ove godine, EU će po svom ustrojstvu imati čvršći karakter od zajednice koju budu činile Srbija i Crna Gora
Evropska unija
Ekskluzivni klub
U Kopenhagenu u elitno evropsko društvo primljene Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Estonija, Latvija, Litvanija, Malta i Kipar
Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji
Velika je iluzija da se u Evopru moće sasvim separatno, paralelno ili konkurentski
"Spoljnopolitički prioritet priključivanja političkoj Evropi nije, nažalost, postao i unutrašnjepolitički. Stranačke podele i konflikti natkrilili su i zamaglili prihvaćenu stratešku orijentaciju. Međunarodne obaveze zemlje i uslovi koje moramo ispuniti, ako želimo da se postepno uključujemo u evroatlantske integracije, postali su predmet političkih manipulacija i nadmetanja. Dobija građanstvo uverenje da svoje obaveze nožemo izvršavati i polovično, pa su neki odlučni koraci bili praćeni rezervom i opstrukcijom"
Dugo putovanje u Evropu
U organizaciji Evropskog pokreta, Fondacije "Fridrih Ebert" i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu je 6. i 7. decembra održana međunarodna konferencija "Srbija i Crna Gora na putu ka EU – dve godine kasnije". Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, među kojima su bili visoki predstavnici administracije Srbije, Crne Gore, Jugoslavije, ali i zemalja regiona, EU i međunarodnih institucija, predstavnici parlamenata, političkih stranaka, eksperti iz raznih oblasti, aktivisti nevladinog sektora. Podneto je 30 referata koji će biti objavljeni u zajedničkom zborniku
Aukcijska privatizacija
Prodaja Prvog partizana i ostale dogodovštine
Male i srednje društvene firme prelaze u vlasništvo privatnika za cenu koju je svako od njih spreman da plati. Razlozi za kupovinu su različiti, neko želi samo atraktivan poslovni prostor, a nekome je nova firma potrebna da zaokruži dosadašnji biznis. Gubitnici jedva čekaju da se "udaju", a radnici se navikavaju na nov sistem u kome ne važi pravilo "radio ne radio, svira ti radio"
Evropa i SAD
Omraženo carstvo dobra
Nemačka i druge članice Evropske unije ne znaju kako da se postave prema neospornom svetskopolitičkom hegemonu
Zona sumraka
Povratak Prometeja
Nikakvog revanšizma prema MUP-u neće biti, naprotiv, za vreme mog predsednikovanja organizovani kriminal smanjiću na nivo koji bude imala Evropska unija
Srbija i Crna Gora
Povelja razdora
Propuštena je šansa za zvanično učlanjenje u Savet Evrope, najavljeni su oštriji uslovi iz Strazbura, ustavna komisija naišla je na nove prepreke, dva njena člana podnela su ostavku, a nova sednica je neizvesna
Kriza talaca u Moskvi
Uzrok smrti ne pominjati
Sada mnogi analitičari širom sveta postavljaju cinično pitanje da li je deset odsto žrtava – a taj procenat sad već iznosi 17 odsto, što znači da je stradao svaki šesti talac, dozvoljiv broj "podnošljivih žrtava"? Koliko će ova "savršeno uspela vojna operacija" koštati Vladimira Putina
Intervju - Janez Potočnik
Uspon na vrh
Proširenje EU-a na još deset država jeste važan korak u tom smeru, ali tu nije kraj. Ukoliko se ne bude širila i dalje, ako proširenje ne bude obuhvatilo i države na Balkanu, onda EU nije ispunila svoje poslanstvo. Tu je stav Slovenije jasan – EU mora da se širi, dalje
Kriza vlade u Austriji
Sumrak desnice
Kancelaru Šiselu nije ništa drugo preostalo nego da prizna da, eto, ipak nije uspeo da ukroti Hajdera i da najavi prevremene izbore, najverovatnije za 24. novembar
Savet Evrope
Troskok u Evropu
Ako naši glavni politički akteri nastave da se ovako tvrdoglavo "ćeraju" i natežu oko Ustavne povelje, možemo opet da se nađemo tamo gde smo bili do pre dve godine: izolovani, u crnoj rupi Evrope, u društvu s Belorusijom
Češko upozorenje
Stogodišnja katastrofa
Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu
Dosada do bola
Zar vam se ne čini da je nekako postalo manje važno da li će te Povelje biti ili neće, da li će biti državne zajednice ili neće, nego ko će biti zaslužan ili kriv za bilo kakav ishod
Vratanca za macu
Američki zahtev treba, odbiti samo ako Evropska unija snažno i bezuslovno u tome podupre Beograd i ako mu pomogne da izdrži eventualni američki pritisak. A nije strašno ako poneko pomene macu i vratanca, to Amerikanci ionako neće razumeti
Bliski istok - Kriza koja traje
Utuk na utuk
Predstavnici Hamasa se s lakoćom oglašavaju da stoje iza serije samoubilačkih akcija. To je znak da ta vrsta "junaštva" dobro prolazi kod jednog broja Palestinaca, dok drugi upozoravaju da se proširivanjem kruga nasilja ne može raditi na formiranju nezavisne države
Ustavna povelja Srbije i Crne Gore
Do Brisela preko Venecije
Članovi Ustavne komisije priznaju da napreduju u radu na izradi dve povelje, neusaglašene u čak 70 odsto teksta; EU pozdravlja "ohrabrujući napredak" u izradi dokumenta koji bi trebalo da "otvori vrata" Unije, a analitičari ocenjuju da će, bez obzira na aktuelne nesuglasice, iz Brisela stići "pomoć" u izradi dokumenta koji je uslov za prijem u Savet Evrope
Dodatak:
Kuda idu Srbija i Crna Gora
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Evropska unija i imigranti
(Ne)poželjni stranci
Prema podacima Svetske organizacije za migracije sa sedištem u Ženevi, Evropskoj uniji će u narednih 25 godina trebati oko 35.000.000 stranaca iz siromašnih zemalja, koji će činiti jeftinu radnu snagu