Protiv su ulaska Srbije u EU, ne vole NATO, gaje ljubav prema Rusiji, neosuđuju rusku agresiju na Ukrajinu. Sa ostatkom opozicije bi možda i mogli da sarađuju na nivou Beograda, ali im više ili manje smeta Dragan Đilas
Srbi sa Kosova 3. aprila glasaće prvi put na teritoriji Srbije. Pa ipak, na današnjem skupu u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici nisu protestovali zato što im je onemogućeno da glasaju na teritoriji na kojoj žive, već su tražili da se suspendovana predsednica Osnovnog suda u Mitrovici vrati na posao
Novi paket sankcija usmeren protiv ruskih kompanija uticaće, kako stvari sada stoje, i na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) jer je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta. Zvanični Beograd smatra da se Srbija našla kao „kolateralna šteta“ evropskih sankcija protiv Rusije i traži izuzeće, koje se trenutno „razmatra“. EU Srbiji ukazuje već 10 godina unazad na gotovo nepostojeću diverzfikaciju u snadbevanju energentima i oslonjenost samo na rusku naftu
Kao i svaka batina i sankcije imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje
U Mariupolju je pogođeno pozorište u kome su se sakrivili civili. SAD su izdvojile dodatnih 800 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, a Bajden je Putina nazvao “ratnim zločincem”. Putin je prvi put upozorio ruske oligarhe spominjući ih u kontekstu “pete kolone”. U pregovaračkom mirovnom procesu pojavila se iskra nade
U novim okolnostima bilo bi razumljivo da se Unija – a time i političko-sigurnosni Zapad – proširi tamo gde može, i to sad, dok još uvek (možda) može. To je u prirodi geopolitičkog odlučivanja. Ako se sila A ne proširi na područje X, to će pokušati da učini sila B. Evropska unija je možda mogla da dozvoli luksuz da okleva sve dok je verovala da je jedina sila na evropskom kontinentu. Ona to više nije – i verovatno joj je to sada i samoj jasno
Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša
Ruska invazija na Ukrajinu ima posledice i na dve glavne mirovne misije na prostoru Zapadnog Balkana, EUFOR i KFOR. Kako bi uputila poruku da neće dopustiti destabilizaciju prilika u Bosni i Hercegovini, Evropska unija je aktivirala rezervne snage koje čini 500 vojnika iz Austrije, Bugarske, Rumunije i Slovačke
Nijedno rešenje izbegličke krize neće biti moguće niti održivo ukoliko se oružani sukobi u Ukrajini ne završe i ne postigne se mir, a život u Ukrajini vrati u normalu. Kako stvari stoje, tako nešto je gotovo nemoguće, čak i ukoliko bi se to desilo u skorije vreme, imajući u vidu da se Ukrajina nalazi u dubokoj političkoj krizi, polarizovanog društva, a sada i razrušena i sa ogromnim brojem svojih stanovnika u izbeglištvu, ali i s velikim brojem interno raseljenih ljudi
Predsednički kandidat pokreta „Da se struka pita“ Srđan Škoro odustao je od kandidature zato što nije imaop novac za kampanju, i najavljuje da će uskoro objaviti sve što je otkrio u vezi izbora
Zapad se ujedinio, politički i privredno izolovao Rusiju i podvrgao je ubitačnim sankcijama, čak i po cenu sopstvenih ekonomskih žrtava. SAD i Velika Britanija su najavile zabranu uvoza ruske nafte i objavili Moskvi energetski rat. Nastavlja se nadmetanje sa Putinom u tome ko je u ovom sukobu spreman da ide dalje
