Dok oko jedne poljske nevladine organizacije u Belorusiji traje diplomatski spor između Varšave i Minska, analitičari ukazuju da je na prostorima bivšeg komunističkog bloka počeo proces obrnut "šarenim revolucijama"
Prema najnovijim prognozama, prva komercijalna fuziona elektrana neće biti u pogonu pre polovine ovog veka. S druge strane, već godinama se priča kako je energija fuzije tek nekoliko decenija daleko
Neophodno je objasniti građanima zašto su reforme potrebne i kakav će biti njihov uticaj na život običnih ljudi. Ključno je da sve institucije ispunjavaju svoje zadatke, da međusobno komuniciraju i koordiniraju ekonomsku politiku. To je preduslov za održavanje stabilnosti cena i za ekonomski rast koji neće biti praćen tako visokom inflacijom. Tranzicija može biti uspešna samo ukoliko postoji priliv kapitala iz sveta
Odbijajući da govori o ratnim zločinima, država je ta koja saradnji sa Tribunalom, od milja zvanoj još i dvosmerna, daje strogo komercijalni karakter
Šta će zaključiti Kai Eide, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a za procenu ispunjenosti standarda za Kosovo, norveški diplomata poodavno uključen u balkanske poslove, u Hrvatskoj (1993–1995) i u Bosni i Hercegovini (1997–1998)
Kninska postizborna politička priča perfektno se uklapa u Pupovčevu konstataciju: Srbi su dobri za Evropu, ne i za Hrvatsku
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Mnogi će pohrliti da glasaju protiv evropskog ustava u želji da Francuska održi primat u EU-u, kakav je imala bezmalo pola veka. Oni koji će glasati "za" shvatili su da je Berlinski zid pao pre više od 15 godina, i da tek danas sagledavamo posledice tog čina. Kakav god bio ishod, Evropa će ostati tu gde jeste. Uostalom, preživljavala je tu i tamo, neko "non", "nein", "nej" i "no" mnogo puta do sada
Dobra vest: potvrda dvadesetpetorice iz Luksemburga o stupanju SCG na evropski put. Loša vest: ponavljanje nekoliko nagoveštaja da se to lako može pokvariti
"Medicinski otpad je postao jedan od najopasnijih otpada u okruženju", naglašava gradski sekretar Branislav Božović. "On nije lokalizovan u fabričkim postrojenjima, već nam se nalazi nadohvat ruke, u bolnicama, tamo gde se lečimo"
