“Nisam siguran koliko će pritisak iz Evrope imati efekta ukoliko građani Srbije ne osete ovaj trenutak kao ključan i ukoliko jednostavno ne kažu: ne, ne želimo da živimo u ovakvom sistemu. Bez tako jasnog i nedvosmislenog zahteva i bez mnogo snažnijeg pritiska domaće javnosti, pritisak spolja neće imati preterani efekat”
Primera o učešću međunarodne zajednice u kampanji partija na vlasti ima mnogo, ali je važno pokriti i goste koji žele dobro demokratiji i ovoj zemlji. Prvi put, iako je situacija bila ista i u barem pet prethodnih izbornih procesa, ovog puta imamo međunarodne posmatrače koji su odlučili da jasno i razgovetno ukažu na ozbiljnost izbornih nepravilnosti u ovoj zemlji
Ujedinjena prodemokratska opozicija lakše može da napravi kopču sa civilnim društvom, a do sada se na naprednjačkim izborima uglavnom stidela da se aktivnije uključi u kampanje. Ovoga puta, kako saznajemo, brojne nevladine organizacije biće aktivno uključene u izborni proces po ugledu na devedesete. Pozivaće ljude da glasaju i da čuvaju glasačke kutije. Uključiće u priču sve aktivne grupe – srednjoškolce, studente, aktiviste iz neformalnih grupa, najrazličitije specifične organizacije... Kampanja će imati slogan: Dokle više? On će se odnositi i na zaustavljanje eksplozije nasilja u društvu, ali će biti i krik protiv kriminala, korupcije, uništavanja prirode i urbicida, i svega drugoga što su karakteristike naprednjačke vlasti
Zajednička izborna lista „Srbija protiv nasilja“ najbolji je model za izlazak jednog dela opozicije na decembarske izbore, saglasni su lideri opozicionih stranaka proevropske orijentacije. Predsednik Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović kaž da je zajednička lista cele opozicije apsolutno nemoguća. Mogu li onda "državotvorna" i "probriselska" opozicija da sarađuju, govorila je za portal “Vremena” predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski
Kada je 2017. došla na vlast, premijerka se hvalila da njena vlada “apsolutno ne deli medije na podobne i nepodobne”. Danas je neumorna u obračunavanju sa medijima koji se kritički odnose prema aktuelnom političkom režimu i naziva ih “tajkunskim”, “besprizornim”, “neprofesionalnim”, “beščasnim” prilikom gostovanja na nacionalnim televizijama i u tabloidima naklonjenim vlasti. Kako je tekla ova transformacija
Dvanaest vojnika je u televizijskom obraćanju poručilo da ne priznaje rezultate subotnjih izbora na kojima je ponovo izabran predsednik Ali Bongo Odimba koji je prethodno bio na vlasti 14 godina
Homofobični stavovi su opšte mesto na Kosovu, što se može utvrditi čak i ovlašnim pretraživanjem reakcija na društvenim mrežama na lokalne događaje u vezi sa Prajdom. Ali društvo se menja. Priština ima svoj gej bar, Bubble, koji vodi trans osoba. I mejnstrim kultura ima ulogu u ublažavanju tabua. U decembru prošle godine, u lokalnoj verziji rijaliti programa “Veliki brat” prvi put je učestvovala dreg kraljica
Nije poznat nijedan slučaj spasavanja nekog Srbina sa Kosova od lokalnog nasilja u izvedbi aktuelne vlasti u Beogradu. Kad su se nedavno odnosi jače zategli, tražena je dozvola za onih hiljadu naoružanih Srba da pređu na Kosovo, ali dozvola nije dobijena, i od tog prelaska ne bi ništa. Rezime svega ovoga kratak je i jednostavan: politika prema Kosovu nema instrumente i nema moć da tim stradalnicima bilo kako konkretno i delotvorno pomogne, ali svojom praznom agresivnom retorikom trajno i sistematski pogoršava odnose sa albanskom većinom
“Atmosfera unutar EU prema Srbiji jeste se uveliko promenila zbog stava zvaničnog Beograda prema ratu u Ukrajini. Mislim da ljudi u Srbiji nisu svesni koliko je narušena reputacija zemlje koju ste tako teško povratili nakon devedesetih. Zbog svega toga mnogi nemački investitori pitaju kuda ide Srbija, jer žele da ulažu dugoročno i u sigurno okruženje. To je, naravno, jasno predsedniku Vučiću i bez našeg predočavanja”
Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je svoju ideju za „reformu politike proširenja“. Proces bi, po njemu, trebalo da bude "sektorski, postepen i reverzibilan". Detalji bi mogli da budu poznati nakon sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu
