Povodom desetogodišnjice smrti Frana Cetinića (1947–2006)

Otmica Evrope

U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"

Nuspojave

Iz supe u supermarket

Kako evropski, a i srpski, "levi" i "desni" ideološki imaginarijum gleda, a ne vidi figuru migranta

Promena na čelu Međunarodne fudbalske federacije

Povratak fudbalu ili nastavak korupcije

Doskorašnji generalni sekretar UEFA, Đani Infantino, izabran je za novog predsednika Međunarodne fudbalske federacije (FIFA). Izazovi pred novim prvim čovekom "svetske kuće fudbala" nisu nimalo naivni

Izbeglička kriza

Grčka kao sabirni logor

Plan vanrednog stanja zbog izbegličke krize Grčka je počela da primenjuje od nedelje, 28. februara. Naime, nakon odluke Austrije i zemalja takozvane Balkanske rute da zatvore svoje granice, ili u najboljem slučaju da minimalizuju ulazak izbeglica koji putuju preko grčke teritorije prema centralnoj i severnoj Evropi, Grčka je došla u opasnost da se pretvori u veliki evropski "parking za izbeglice"

Digitalna ekonomija

Novi ekonomski poredak

Četiri vrste uticaja digitalne ekonomije na globalnu privredu

Intervju – Davor Daraboš, direktor poslovnog područja Gourmet Atlantic Grupe

Prodor na međunarodna tržišta

"Treba iskoristiti činjenicu da je Zapadni Balkan prepoznat kao područje gde postoji kult kvalitetne hrane povezan sa identitetom, što može i treba da bude konkretna prednost za prehrambene proizvode sa zaštićenim poreklom"

Nuspojave

Opelo jednom prenemaganju

Nije problem što Srbija sudeluje u evropskom projektu regulisanja ljudskog talasa; problem je u izlivima licemernog samoobožavanja koji su tome prethodili

Ekonomski barometar (februar 2016.)

Poslovne vesti

Dan državnosti – Orašac i Oplenac

Kubura Vulin

Vulin ministar ne bio u Jaruzi, on bio na brdu Oplenac, gde je, ne bilo kiše, svečano i po suncu, zakopčan na jedno dugme, mnogo minuta napamet, i u direktan prenos, besedio, pre pevao, da među Srbi ima viših planina, ali da nema viših mesta...

Intervju – Predrag J. Marković, istoričar i potpredsednik SPS-a

Mi ne učimo napamet vođine stavove

Postoji jedna vrsta unutarpartijske demokratije. Ono što je Ivica rekao o koalicionom partneru, pa dobro, to i jeste situacija u kojoj je red da se taj nivo odluka prepusti rukovodiocu. Ali zato ne pretresa govore i istupanja svojih saradnika, ne naređuje im šta da kažu, nego ljudi zaista govore šta misle a neki od tih ljudi su bujne prirode kao što je Milutin Mrkonjić

Izbeglička kriza – Nemačko-turska saradnja

Što dalje od Evrope

Dok bi većina zemalja EU najradije potpuno zatvorila granice za izbeglice, Nemačka hoće da uspori njihov priliv. Ključni saveznik u tom poduhvatu trebalo bi da bude Turska. Ishod je krajnje neizvestan

Intervju – Dejan Jović, profesor zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti

»O lijepa, o draga, o slatka slobodo«

Vlast u Hrvatskoj će namerno da proizvodi anarhiju i haos jer se u takvim okolnostima najbolje stvara strah, a proizvodnja straha je stari zanat koji je HDZ ispekao u onim godinama u koje žele da vrate Hrvatsku – u devedesete. Hrvatsku od ekstremnog nacionalizma pre svega čuva javna scena, mnogi odvažni ljudi koji se ne daju uplašiti i koji hrabro decenijama govore protiv rata, zla i mržnje. Takvih ljudi nema malo, a njihov je stvaralački opus impresivan

Slike sa Balkanske rute

Glasine i haos kao svakodnevica

Gledajući malo krupniju sliku i zanemarujući sitnice, deluje da stvari ipak funkcionišu. I dalje dnevno kroz Srbiju prođe od 1000 do 3000 ljudi koji beže ka zapadu i severu Evrope, sa verom u bolji i bezbedniji život

Moć i nemoć Brisela

Šta sve možeš u EU kad si Poljska

Nova poljska vlada s entuzijazmom razgrađuje osnove demokratije i ne daje ni pet para na kritike iz Brisela

EU i izbeglice

Povlačenje »gornjih granica«

Kakvog smisla uopšte ima "gornja granica" kojom Austrija hoće da smanji priliv izbeglica u trenutku kada "evropsko rešenje" nije ni na vidiku? Dok se privrednici boje kraja šengenske Evrope, analitičari veruju da će Angela Merkel ipak popustiti

12. festival Sedam veličanstvenih

Filmovi puni života i ljubavi

"Kada je planeta u svojoj najgoroj fazi, prepuna ratova, sukoba, terorizma i izbeglica, onda je to dobar trenutak da dokumentaristi odu korak dalje od naslova iz vesti i zapitaju: Zašto?", kaže selektor festivala Tue Stin Miler

Izbori 2016 – Gibanja na opoziciji

U kolonu po jedan

Svega desetak dana otkako je postalo jasno da Srbiju čekaju vanredni parlamentarni izbori, bilo je dovoljno gotovo svim predstavnicima opozicije da pokažu koliko su u suštini obezglavljeni, smušeni, pate od prevelike sujete i nisu baš sigurni šta žele i koliko mogu

Strah od nove ekonomske krize

Uspon i pad nafte

Bitku za energiju opet dobijaju bogati uvoznici nafte zahvaćeni lakom groznicom na početku godine, koja za njih neće biti toliko krizna, dok se izvoznici energenata glože krpeći budžete, a potencijal sirotinjskog cunamija se akumulira

Intervju – dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije

Neće biti nove svetske ekonomske krize

O padu na svetskim berzama, ceni nafte, usporavanju rasta Kine i kako to utiče na Srbiju

Nuspojave

Veseli klijenti »evropske truleži«

Šta uopšte znači "evropejstvo" jedne manipulativne, autoritarne i sve više uzurpatorske vlasti

Folklor – Ansambl »Kolo«

Novi folklor

Olga Skovran, osnivač i nenadmašeni rukovodilac našeg najboljeg folklornog ansambla "Kolo", pri njegovom osnivanju istakla je njegov zadatak da na sceni prikazuje tradicionalnu narodnu igru razvijajući je u smislu i skladu sa savremenim zahtevima scenske umetnosti, te da tradicionalna igra progovori novim, svežim umetničkim jezikom – da spoji prošlost sa sadašnjošću. Sa aktuelnim konceptom naslovljenim "TradicijaNova", "Kolo" nastoji da to i dalje radi

Pozorište – Hotel Evropa ili Antihrist

Pretposlednja vremena

Predstava Antua Romera Nunesa, rađena po motivima austrijskog pisca Jozefa Rota, povezuje atmosferu u Evropi između dva svetska rata sa današnjim osećanjem da živimo u vreme novog svetskog rata, iako on još nije objavljen

Intervju – Nikola Knežević, teolog

Pet vekova Reformacije

"Društvo u Srbiji je pre svega neinformisano i dezinformisano. Dezinformisano je zbog raznih samozvanih stručnjaka koji su pisali različite tekstove o malim protestantskim zajednicama u kojima su davali paušalne ocene. Ne samo da se u negativnom kontekstu govorilo o sektama, što sama reč izvorno ne podrazumeva, već se pisalo o njima kao o stranim agentima, plaćenicima, a jako često su ih stavljali u isti koš sa orijentalnim sektama, sa satanistima. To se menja u poslednje vreme jer su te zajednice izašle u javnost i trude se da više informišu ljude"

Tribina – Migratorni tokovi u 2015. godini i izazovi u budućnosti

Godina izbeglica za nama i ispred nas

Migrantska kriza se nastavlja, "ovo je samo prva velika godina izbeglica" – Pravo svakog tražioca azila je da bude saslušan i da njegov slučaj uđe u proceduru. Segregacija na bazi nacionalnosti predstavlja kršenje Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, ocenjuje UNHCR. Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovara da Srbija migrantima ne sme "podgrevati" lažnu nadu, jer odluku (ko prolazi, a ko se vraća) donosi onaj ko prima, zemlja koja je krajnja destinacija. Međunarodna zajednica mora da sroči zajednički i sveobuhvatan odgovor na izbegličku krizu

Zoom

Poglavice i poglavlja – Otvaranje evropskog puta može biti mač s dve oštrice

U narednih desetak godina Srbija bi morala da dostigne prosečne stope rasta društvenog proizvoda od najmanje pet, šest odsto na godišnjem nivou, ako ne i više, da bi igrala u briselskoj Ligi šampiona

Srbija i Evropska unija

Dva lica jednog premijera

Nogu pred nogu i mic po mic, Srbija je otvaranjem prvih poglavlja došla na prag EU, ali kada će se vrata otvoriti

Intervju – Branko Kovačević

Nije sramota imati domaću privredu

"Cela ta priča da smo mi korumpirani, nesposobni, nestručni, da ne umemo, apsolutno nije tačna. Mislim da su mnogi ljudi koji pričaju takve priče lobisti multinacionalnih kompanija, zastupaju ovde nečije interese, za to su verovatno plaćeni. Mi smo bili najrazvijenija zemlja jugoistočne, možda i centralne Evrope u nekim segmentima moderne tehnologije, digitalne elektronike. A nije to tako davno bilo. Ako smo mogli tada, zašto ne bismo mogli i sada? I danas su deca pametna, samo što od njihovog školovanja nemamo ništa"