Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)
Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede
Iako posvećen smrtno ozbiljnoj temi, Laruijev roman pršti od specifičnog ironijskog naboja i predstavlja dragocen insajderski uvid u jedan od akutnih problema savremenosti
Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska
Istraživanje Pju centra ukazuje da je ksenofobija veća u istočnoj, "novoj Evropi" nego u "staroj", zapadnoj Evropi, što ne znači da tamo nema indicija o značajnom nivou etničkih neprijateljstava
Nema tog trika koji nije dobrodošao u svrhu povećanja popularnosti, a ovo, barem meni, liči na gest političara kome su oni što ga svaki dan mere dojavili da se broj pozitivnih ocena (oko 38 odsto) opasno primakao broju negativnih ocena (32 odsto)
Mnogo šta što je činila, govorila bilo je tako postojano, snažno i dostojanstveno, sazdano od onoga što zovemo građanska hrabrost. Bez obzira na cenu
Realizator čitavog tog zakonskog projekta, tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, u međuvremenu je nagrađen pozicijom koja mu danas omogućava da modernijim metodama i prilično potkovan dodatnim veštinama pokuša da sa zemljom sravni ono što nije uspeo od oktobra 1998. do oktobra 2000.
Grand pri "Mira Trailović" predstavi Zaostavština, komadi bez ljudi, Specijalna nagrada "Jovan Ćirilov" ravnopravno Večnoj Rusiji i Rekvijemu za L. – nagrade su žirija ovogodišnjeg Bitefa. Publici se najviše dopala predstava Svita br.3 "Evropa"
Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji je donet 2014. godine. Kako izgleda primena zakona, ima li prostora za poboljšanja, kao i na šta se najviše potrošači žale? Odgovore na ova pitanja probali su da daju Višnja Rakić, pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Goran Papović, član Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), Mirjana N. Stevanović, novinarka dnevnog lista "Danas" i Jovan Jovanović, član Centra za zaštitu potrošača Forum
Od 15. do 22. septembra u Beogradu traje 52. Bitef. Svet bez ljudi, u prvih pet od deset predstava Glavnog programa
Šta nam dve "provale" koje su izrekli predsednik Srbije i predsednica Hrvatske govore o naravi njihove vlasti, ali i o temeljima na kojima ona počiva
"Reč kolaboracija je prividno nedužna, ona znači saradnju, a ja bih hteo sto puta da ponovim – istražujem nacionalno i nacizam. Verujem da poznajete onu definiciju jezika kao glavnog stuba nacionalne svesti – jezik je dijalekt koji namećemo i potvrđujemo uz pomoć naoružane vojske, uvek na silu"
"Srbi, kad ih nešto upitate, nemaju nameru da odmah izravno odgovore na pitanje, nego se u sebi pitaju zašto vi to uopšte želite da znate. To nepoverenje nastalo je iz palanačkog i konzervativnog duha, preovlađujućeg u odnosu na rasterećen i slobodan duh koji bi mogao doneti napredak, zato su desnica i reakcionarne snage u Srbiji još uvek jače nad glasovima razuma"
Umesto trenutne borbe u kojoj najjači, najbogatiji ili oni najbliži mestima odlučivanja pobeđuju, važno je osmisliti mehanizme sretanja, povezivanja, analize i odlučivanja u kojima će različite struke, ali i zaljubljenici, posvećenici i marginalizovani glasovi moći da učestvuju u upravljanju Petrovaradinom
"Danas je pomalo utopijski verovati da promovisanje pravih vrednosti u pozorištu može da dovede do šire društvene emancipacije. Ali, vi me niste pitali da li može da utiče globalno, već na publiku. Da, verujem da može, ali da se taj uticaj sprovodi i kritikom onoga što ne valja u društvu, i promocijom emancipatorskih vrednosti"
Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj
Priča o "razgraničenju" Srbije i Kosova počiva na uverenju da promena granica u regionu nije tabu za trenutnu američku administraciju. Takvo eventualno rešenje će, kažu sagovornici "Vremena", morati da proguta i Evropska unija bez obzira na to što se neki pribojavaju dalje "balkanizacije Balkana"
"Mene plaši da institucije u Srbiji nemaju adekvatan odgovor na mafijaška ubistva, a povrh svega istragama se bave političari, a ne profesionalci. Jer, kada smo čuli Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da priča o kriminalnim obračunima i šta će tužilaštvo da radi po tom pitanju? Nikad"
"Uopšte ne znam kako da se nosim sa današnjim dešavanjima. Pandorina kutija puca po svim šavovima i napolju se razliva ludilo. Istočna Evropa se protiv svoga bori humorom, a mi imamo Terezu Mej i konzervativce"
"Na vlasti su ljudi koji su dosta vešto presvukli politička odela maskirajući se u nešto amorfno, prilagođeno savremenosti. To nisu više oni brutalni četnici kakvi su bili pre dvadeset godina, već neki iskrivljeni neoliberali balkanskog tipa koji pokušavaju da ostvare određenu komunikaciju s evropskim zemljama"
Evropska unija i Japan potpisali su prošle sedmice u Tokiju sporazum o slobodnoj trgovini, koji će obuhvatiti gotovo trećinu globalne privrede i pokriti tržišta u kojima živi više od 600 miliona ljudi. Ovaj sporazum tumači se kao odgovor na trgovinski rat koji je predsednik SAD Donald Tramp započeo sa gotovo svim tradicionalnim američkim partnerima
Enis Zebić, Jučerašnji svijet: Hrvatska, Durieux, Zagreb 2017.
U društvima koja vrednuju demokratske vrednosti, govor o publici je lak dokaz koji se nudi da bi se dao demokratski legitimitet svakoj izjavi, ma koliko ona bila (ne)utemeljena
Svetski kongres IFTR 2018 u Beogradu najnoviji je primer kako treba osmišljavati i koristiti potencijale kulture i stvaralaštva u promociji države
Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo
