Klinac je zgrabio loptu i jurnuo pravo na dva tamnoputa bika (nije slovna greška) koji su ga čekali poput brda od mišića, tetiva i ligamenata. A onda je mali izveo ono što sada vežbaju njegovi slavni zemljaci na evropskim terenima
"Uvek sam se bavio onim što sam verovao da me čini boljim, slobodnijim i srećnijim. Ne poznajem drugu svrhu umetnosti"
Filmom "Tihi Amerikanac" Filipa Nojsa po istoimenom romanu Grejema Grina otvoren je ovogodišnji FEST. U svetlu najavljenog napada SAD na Irak, ovo delo ima retku aktuelnost
Pošto su italijanski partneri prestali da dolaze na sednice Upravnog odbora, nije postojao kvorum za njegov rad i odlučivanje, pa je Telekom Srbija praktično bio blokiran poslednje dve godine. Otkupom italijanskih akcija sve ovo se menja – deblokira se Upravni odbor i kompanija će moći normalno da radi
"Nema sumnje da Sjedinjene Američke Države mogu da pobede u ratu protiv Iraka: ključno pitanje je da li mogu i da li su stvarno spremne i sposobne da pobede u miru, posle rata"
"Trenutno ne postoji bilo kakav referentni sistem koji bih uvažavao tokom onoga što radim, tako da mi preostaje ono što je jedino važno – čista potreba da se bavim onim što me zanima"
Država ne čini ništa da bi sprečila ucenjivačko i bahato ponašanje Telekoma Srbija
Priručnik za evropsku integraciju Evropa od A do Š, u izdanju Fondacije "Konrad Adenauer", koncipiran je kao pomagalo u shvatanju razvojnih procesa, zajedničkog tržišta, jedinstvene terminologije i institucija sistema Evropske unije. "Vreme" objavljuje neke od odrednica koje samo delimično prikazuju ovaj vodič. Svako ko se zanima Evropom mora ga imati u biblioteci
"Vlastodršci u Beogradu i Podgorici čine sve da se ono što oni nazivaju reformama ostvari, ali bez oslonca na jake institucije i vladavinu zakona. To je karikatura reformi, možda su to reforme u interesu njihovog ličnog bogaćenja"
Ne ulazeći dublje u motive "Bušove i Ramsfeldove nove Evrope", prognoze o perspektivi jedinstvene evropske spoljne politike svode se na jedno: ako je američki državni sekretar za odbranu Donald Ramsfeld i uvredio Evropu Nemačke i Francuske nazvavši je "starom", samo desetak dana kasnije "rođena je nova, prekoatlantska Evropa" i između ostalog potvrdila da pokretačka snaga širenja EU-a ne leži na ovoj obali Atlantika
U senci iračke krize prošle sedmice (ne)očekivano je izbila transatlantska svađa među saveznicima: Francuske i Nemačke s jedne i Amerike s druge strane. Iako se, uslovno rečeno, američki i evropski pristup u vezi sa Sadamom Huseinom i Irakom razlikuju od početka najnovijeg zapleta sa iračkim naoružanjem, iznenađujuća je bila žestina međusobnog obračuna i upotreba teških reči bez diplomatskih rukavica. Da li su Francuska i Nemačka "stara Evropa" (D. Ramsfeld) ili je Evropa sita pozicije mlađeg partnera u tradicionalnom savezništvu – pitanje je koje je tim povodom zaintrigiralo posmatrače i analitičare. Ovoj izazovnoj temi "Vreme" posvećuje naredne stranice tekstovima iz pera svojih izveštača iz Pariza i Berlina; u prilogu su i izvodi iz govora američkog državnog sekretara Kolina Pauela u Davosu istim povodom, koji, kako se čini, nastoji da smiri loptu.
Domaća banka je domaća banka. Jevtinije su od stranih banaka. Brže reaguju, naši krediti i provizije su jevtiniji. Naša privreda i građani, pod jednakim uslovima, prednost treba da daju domaćim bankama
Bio je, a verovatno je i sada najmlađi islamski visokodostojnik u Evropi. Alžirski đak, sa dobrim vezama širom arapskog sveta, već nekoliko meseci obavlja dužnost rektora novootvorenog Univerziteta u Novom Pazaru, uz redovno staranje o, kako on kaže, blizu pola miliona
Dve globalne civilizacije su, čini se, pritisnute u složenoj konfrontaciji na različitim nivoima ljudskog delovanja. Jedna je utemeljena u muslimanskim zemljama, a druga u zapadnim (uglavnom Severna Amerika i zapadna Evropa). Radi pojednostavljivanja, koristićemo skraćene termine islam i Zapad iako oni ne zadovoljavaju i ne izražavaju raznolikost i složenost ni islama ni Zapada. Centralne ideje i jednog i drugog izražene su kroz proces globalizacije i radikalizacije, koja se vrti i kruži oko sveta kao atmosferska nepogoda. Komentatori su ovu konfrontaciju već videli u katastrofičnim terminima i nazvali je poslednjim krstaškim pohodom
Ka sezoni mira na Balkanu
Karla del Ponte, tužiteljka Haškog tribunala: "Uveravam vas da nećete biti uhapšeni za delo koji potpada pod jurisdikciju Tribunala pre, tokom i nakon razgovora." Dobrica Ćosić, bivši predsednik SRJ: "Sve što imam da kažem o razbijanju Jugoslavije, građanskom i međunacionalnom ratu na njenom tlu, o protagonistima tih zbivanja rekao sam u svojim knjigama, javnim nastupima i zvaničnim dokumentima, koji su objavljeni i dostupni svačijem interesovanju i iza kojih i danas stojim tako da se mogu smatrati relevantnim činjenicama." Dormut Grum, viši zastupnik optužbe: "Zamolio bih vas da mi, uzimajući u obzir daljinu koju sam prevalio, dozvolite da vas posetim u vašem domu i predstavim se i da s vama kratko porazgovaram o mogućnosti da razgovaramo o ovim pitanjima u neko vreme u budućnosti kada se budete osećali sposobnim da razgovarate s nama." Dobrica Ćosić, bivši predsednik SRJ: "Činjenice koje se nalaze u mišljenju lekarskog konzilijuma obavezuju i vas, nadam se, na razumevanje moje nemogućnosti izlaganja naporu u zahtevu koji ste mi izložili."
Kad barem ta bruka ne bi bila na naslovnim stranama
Po prvobitnim obrisima koji će postati vidljiviji sredinom ove godine, EU će po svom ustrojstvu imati čvršći karakter od zajednice koju budu činile Srbija i Crna Gora
U decembru 1903. Orvil i Vilbur su odneli delove svoje letelice u Kiti Hok i tamo sklopili Flajer. Bio je to dvokrilac, sa dva prednja elevatora, dva zadnja kormila i dve elise lančanicima povezane sa motorom, pri čemu je pilot ležao na donjem krilu i konopcima kontrolisao komande. Avion nije imao točkove, kao stajni trap koristio je jednu vrstu skija postavljenih na šine koje su se mogle okrenuti u pravcu vetra prilikom poletanja. Nakon jednog neuspešnog pokušaja od 14. decembra koji je završen manjim oštećenjima na letelici, istorijski let obavljen je 17. decembra 1903. u 10.35 po jakom vetru i tmurnom vremenu
Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja... Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto
