Nuspojave

Noćni osvit »neokonzervativne revolucije«

Represivno oduzimanje neotuđivih građanskih prava (a "za naše dobro") kreće uvek od "malih stvari"; dok dođe do "velikih", već je prekasno za sve

Kriza vlade

Zauzdani mediji i razuzdana policija

Najveća kriza u deceniji provedenoj na vlasti dovela je do procepa unutar islamsko-konzervativne partije premijera Tajipa Erdogana. "Sultan" izgleda nije shvatio koliko je porasla građanska samosvest Turaka

Nuspojave

Što ne ide, ne ide

Zapanjujuće je koliko naši mali i veliki vlastodršci ne žele da razumeju osnove na kojima počiva slobodno, demokratsko društvo

Dve godine »Arapskog proleća«

Izgubljene iluzije

Treća zima "arapskog buđenja" stiže sa još većom neizvesnošću, kako u onim državama koje su revoluciju već obavile, poput Egipta, Libije, Jemena, tako i kod onih kod kojih je "Arapsko proleće" još u toku, kao što je Sirija. Ta neizvesnost muči i zemlje koje strepe od posledica, poput Libana, Jordana, Izraela, monarhija oko Persijskog zaliva, ali i Palestinu, večitom razlogu za frustraciju muslimanskog sveta

Tursko-sirijski sukob

Rat bez granica

Granata ispaljena sa sirijske teritorije je 3. oktobra u turskom mestu Akčakale usmrtila pet žena i jedno dete. Turska vojska je uzvratila artiljerijskom vatrom po ciljevima u Siriji, a televizija Al Džazira je prenela da su u tim napadima poginule 34 osobe. Građanski rat koji u Siriji besni već godinu i po dana ušao je u još dramatičniju fazu

Nemačka – Neonacisti i tajne službe

Ubice iz senke

Jedna neonacistička grupa ubila je u poslednjih deset godina najmanje deset ljudi, a da niko na nju nije ni posumnjao. Ovo skandalozno otkriće otvorilo je pitanje da li su nemačke obaveštajne službe i policija do te mere nesposobne, ili neonacisti uživaju zaštitu pojedinaca u državnom aparatu. Nemačka vlada najavila je reformu službi, a međunarodni ugled Nemačke doveden je u pitanje

Turska i Evropska unija

Nadobudni kandidat

Većina u Evropskoj uniji ni posle šest godina pregovora neće ni da čuje za ulazak Turske. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napredovanju pristupnih procesa govori o zastoju. Turska je dopingovana svojim privrednim rastom i ulogom vodeće snage "arapskog proleća", koju je sama sebi pripisala. Ipak, ambicije Ankare koče pitanje Kipra i unutrašnji problemi

Dvostruki veto u Savetu bezbednosti

Zašto kažeš Sirija, a misliš na Libiju

Mada se u SB diskutovalo o Siriji, svima je bilo jasno da iznad svega što se govori lebdi senka Libije. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pravdajući upotrebu veta, rekao da su autori teksta rezolucije odbili da uvrste ruski predlog odredbe o zabrani strane vojne intervencije u Siriji, i da bi predložena rezolucija otvorila put vojnoj akciji. "To znači samo jedno, da naši partneri u SB UN ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija", rekao je Medvedev. Veto protiv novih sankcija Siriji uložila je i Kina

Palestina – Zahtev za priznanje u UN

Obećana zemlja

Desilo se ono što Palestinci i veći deo muslimanskog sveta nazivaju istorijskim događajem. Palestinski predsednik Mahmud Abas podneo je 23. septembra zahtev za punopravno članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama. Prema tom zahtevu, palestinska država bi trebalo da obuhvati Zapadnu obalu, pojas Gaze i istočni Jerusalim. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun prosledio je zahtev Savetu bezbednosti, ali tu se priča o punopravnom članstvu Palestine u UN završava, jer su Sjedinjene Američke Države najavile da će staviti veto na palestinski zahtev

Portret savremenika – Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan

Između Meke i Brisela

Zbog recitovanja stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska", Erdogan je 1999. godine osuđen na deset meseci zatvora, jer je sud smatrao da tom pesmom širi versku mržnju. Odležao je četiri meseca. Partija blagostanja i Partija vrline u kojima se politički angažovao zabranjene su zbog islamističkih stavova. Godine 2001. osnovao je Partiju pravde i razvoja (AK) i od tada ne zna za poraz na izborima. Vernik koji ne pije alkohol i ne puši, Erdogan se nametnuo kao globalni igrač i glas muslimana iz čitavog sveta

Bliski istok, Severna Afrika i turska ekspanzija

Rasplamsavanje starih sukoba

U Kairu su demonstranti zauzeli izraelsku ambasadu. Ankara preti da će njena ratna mornarica probiti pomorsku blokadu Izraela u pojasu Gaze. Turska i Izrael zamrzli su vojne i sve druge sporazume i opozvali ambasadore. Ankara preti da će turski ratni brodovi sprečiti i postavljanje platformi za eksploataciju gasa ispred kiparske obale, u kojima učestvuju i izraelske firme. Atina najavljuje odmazdu ukoliko dođe do "napada na Kipar". Turska se sve više ponaša kao regionalna sila i lider muslimanskog sveta i sve jasnije napušta ideju o približavanju Evropskoj uniji. Izrael gubi ono malo partnera koje je imao u regionu, u kome zveckanje oružjem preti da preraste u oružane sukobe

Sirija

Sto dana haosa

U nastojanju da reši krizu, predsednik Bašar el Asad je najavio početak nacionalnog dijaloga, razmatranje novih zakona koji se tiču parlamentarnih izbora i medija, kao i moguće izmene ustava, ali su sukobi između demonstranata i režimskih snaga ipak nastavljeni. Ti sukobi su već takvog intenziteta da bi se moglo reći da je u Siriji počeo građanski rat koji se otima kontroli. Kako raste intenzitet nasilja u Siriji, a bombardovanje Libije ne daje željene rezultate, tako početno oduševljenje i uverenje da se ruši svet okoštalih autokratskih režima po muslimanskom svetu na Zapadu zamenjuju rezignacija i strah od onoga što na ruševinama nastaje