Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
U Srbiji 45 odsto dece mlađe od 13 godina koristi društvene mreže, što je više nego u drugim državama Evrope. Nema relevantnog istraživanja koje bi odgovorilo na pitanje da li naša deca čitaju knjige. Zna se samo da mladi - čitaju
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali", rekao je arhitekta Dragoljub Bakić u razgovoru za “Vreme” pre nepune dve godine. Povodom formiranja nove/stare vlasti u Beogradu nakon izbora 3. aprila koje je u toku, ponovo objavljujemo intervju iz "Vremena" broj 1550 od 17. septembra 2020.
Aljbin Kurti i Vjosa Osmani su povodom kosovoskog "Dana oslobođenja" – ulaska međunarodnih vojnih i civilnih trupa na Kosovo 12. juna 1999 - optužili Srbiju da je 1999. godine počinila genocid i ponovili sve druge optužbe i dijametralno suprotno viđenje zajedničke istorije
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
Očekivanja kancelara Nemačke od čoveka koji o svemu odlučuje u Srbiji bila su jasna: međusobno priznanje Srbije i Kosova i uvođenje sankcija Rusiji. O rokovima nije bilo reči, makar ne javno, kao ni o posledicama za Srbiju ako ništa od toga ne učini, osim da neke daleke decenije možda neće moći da pristupi Evropskoj uniji ako ne prizna Kosovo
Zašto građani više ništa ne veruju državi, strankama, komšijama pa ni sami sebi? To je barem prosto k'o pasulj
Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u Beograd dobro krijući u koferu štap i šargarepu, sa očekivanjem da Srbija odabere nešto sa širokog stola sankcija protiv Rusije koje je uvela EU. Aleksandar Vučić se i dalje opire, ali dobro zna koju će stranu izabrati ako bude prinuđen
Srbija je dobila priznanje u zelenom finansiranju, te ju je Siniša Mali okarakterisao kao “ekološki odgovornu”. Dok se proslavlja nagrada, nije precizno poznato kakav se vazduh diše jer odgovorne institucije ne rade svoj posao. Pouzdano se zna jedino da je čist samo tamo gde se ne meri
Zbog uslova ugovora o kupovini ruskog gasa koji nas obavezuje da plaćamo prema aktuelnoj ceni na slobodnom tržištu, u prvom tromesečju smo 38 odsto uvezenih količina gasa platili po ceni koja je za 4,2 puta veća plaćanja po naftnoj formuli
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
