Preko razglasa, završno, pustiše Srbijo naša bajko, na binu pustiše Bogoljub decu, Milanka pri’vati Bogoljuba, ovaj viknu, Pevajte Srbi, doviknu spikeru, ima dete pesmu, javi se jedno od Bogoljub dece, Čika Bogi, molim te pobedi / da više ne živimo u bedi...
Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati počnu da se vade da kako će, eto, "najvažnije i ključne dokaze" izneti tek na kraju. Tako se polako izduvava onaj propagandni balon od proletos. Ne pomažu ni prateći skandali Legijine medijske logistike, a neki planovi i dogovori, izgleda, propadaju usput. Sve je jasnije da je ovde reč o pukom razvlačenju procesa po svaku cenu, dok se zločin ne banalizuje do apsurda
Demokratska Srbija će uredno obeštetiti sve one koji su dobrovoljno, kroz "Zajam za preporod", isfinansirali sumanuti "projekat" s kraja osamdesetih, valjda da slučajno ne bi po nekom zlu zapamtili to vreme
Za Srbiju problem nije u tome što Milošević od svog procesa u Hagu pravi politiku, nego što takvu politiku radikali u zemlji nastoje da prodaju. A pritom se deo takozvanih demokratskih snaga drži kao da znaju da su radikali u osnovi u pravu
Bivši predsednik SRJ nijednog trenutka nije ostavljao ni zrno sumnje da se prisutnima u glavnoj haškoj sudnici obraća sa umišljenog pijedestala nacionalnog heroja, koji i dalje računa na razumevanje i podršku čitavih kordona istomišljenika koji ga slušaju i gledaju kod kuće. Od sebe je, uostalom, najteže pobeći, a Milošević očito nikada neće uteći od sopstvene nerealnosti koja ga je uvek pratila
Vlada Srbije je uredbom odredila izvozne subvencije za izvoz nektara i voćnih sokova na zapadnoevropsko tržište od dеset odsto od ostvarene bruto izvozne cene, a zbog relativno velikog uvoza voćnih sokova na naše tržište, uvela je i akcizu od pet dinara po litru uvezenog soka i time uticala na konkurentnost naših proizvoda na domaćem tržištu
Građani, posebno oni stariji, ogorčeni su na gradske vlasti i zajedno sa retkim predstavnicima civilnog društva javno pitaju hoće li zbog jednog šrafa, osigurača ili gumice morati da se voze gradskim prevozom do nekog od trgovačkih centara – u predgrađu
Da nam nije tih omiljenih "igrački", pitanje je kakav bi učinak i utisak ostavili i ostvarili sportisti iz Servie i Mavrovunio, kako Grci zovu našu državnu zajednicu, čija zvanična skraćenica SCG zbunjuje 99 odsto stranih novinara i posmatrača
Ono što je najzabavnije u novoj radikalskoj kerefekici njihovo je direktno evociranje najsvetlijih trenutaka neprežaljenog sistema ONO & DSZ
Predizbornu žestinu oko gradonačelničkih izbora u Novom Sadu ilustruje okolnost da se javnosti prijavilo, kao mogući učesnici izborne trke, čak 13 ličnosti (ako smo dobro izbrojali dobrovoljce za tu funkciju). Neki od njih doista s nadom da će pobediti, drugi s idejom da izbore iskoriste da ih Novi Sad bar upozna, treći da naškode glavnim kandidatima i pri tom nešto i zarade od onih koji kao takmičari za to imaju interesa, četvrti da se legalizuju i steknu neku vrstu "zaštite" od eventualnih budućih "progona" vlasti ili neke druge mafije
Odličja, ukoliko ih naši sportisti osvoje, biće prva pod novim imenom državne zajednice Srbija i Crna Gora a možda, priželjkuju mnogi, i poslednja, jer već u Pekingu, teoretski, sadašnji partneri mogli bi da se pojave – svako za sebe
Po većini računica, posao s malinama je neisplativ. Neko maliciozan bi ih sve zapitao: "A što radite kad se ne isplati?" S obzirom na to da svi ostaju u poslu, znači da s priloženim računicama nešto nije u redu
Predlog nove himne SCG, kao i sama državna zajednica, po mnogo čemu je jedinstven: za razliku od svečanih pesama većine drugih zemalja, ona nema autora ni imena, niti se zna o čemu govori i ko se u njoj slavi
Svesni da ni ove godine neće na more, lisica i ždral otpočeli su rad na rečniku opštih mesta (odrednice objavljujemo redosledom kojim su ih saradnici donosili u Institut)
Hoće li se Građanski savez utopiti u neku veću stranku, i da li bi to bila posledica poraza ili pak definitivne pobede njegovih ideja? I ima li negde te pobede, uostalom
Oni koji pamte Bobija Fišera kao genija i legendu svetskog šaha verovatno nisu svesni koliko su srećni što najverovatnije neće dobiti priliku da ga bolje upoznaju
Spor oko imenovanja novog šefa vojnih kontraobaveštajaca najavljuje oštrije sukobe na liniji Beograd–Podgorica
Granate koje su 28. jula 1914. uveče ispaljene sa monitora austrougarske rečne flote na Beograd, nisu samo označile prvo bombardovanje nekog evropskog grada u XX veku. One su započele rušenje sna o progresu bez granica, o ljudskoj istoriji kao svetloj stazi u budućnost, zasnovanoj na demokratiji, razumu i premoći institucija i kulture belog čoveka
"Srbija je specifičan slučaj i možda krivična gonjenja za teška kršenja ljudskih prava imaju prioritet nad lustracijom", kaže za "Vreme" Vesna Rakić-Vodinelić, član Lustracione komisije
"Ima još mnogo tema koje odnose SCG i Hrvatske čine izazovnim. Primetio bih i da je Beograd mnogo više tema u Zagrebu, nego obrnuto"
Ako je i postojala mogućnost da SPC uzme učešća u nagovaranju Ratka Mladića da se preda Haškom tribunalu, nesposobnost srpske vlade da ovu ideju zadrži u tajnosti, kao i najava američkog ambasadora u SCG Majkla Kristijana Poltija da "Amerika i Srbija zajedno kreću u potragu za bivšim komandantom vojske bosanskih Srba" svela je verovatnoću ovakvog posredovanja na minimum
U prošlu sredu u beogradskoj kancelariji Svetske banke održan je sastanak sa 12 ministara srpske vlade. Eksperti su predstavili dva scenarija srpske sutrašnjice. Onaj nepovoljniji primenjen je već dva dana posle: "crvenim šlemovima" iz Bora biće povećane plate, a našlo se tu, pride, i 30 miliona evra za tobožnje investicije
"Koliko ja znam, 2001. i 2002. godine Sartid je mesečno koštao državu oko pet miliona dolara, a kada je došao US Stil, to se promenilo na plus pet. Dakle, njegov boravak vredi državi deset miliona dolara mesečno"
Da li ste nostalgični za socijalizmom? Ako niste – zašto niste? Ako jeste, za čim ste tačno nostalgični, to jest – o čemu govorimo kada govorimo o socijalizmu?
Kulminacija očaja bila je 2001. kad smo proizveli svega 743 tone belih limova. Marta 2002. ovde je došao US Stil. Prva proizvodnja već je bila u aprilu, tu godinu završili smo sa 48.000 tona. U 2003. proizvodnja skače na 90.000 tona. Plan za ovu godinu je projektovani kapacitet fabrike od 120.000 tona i mislim da ćemo ga premašiti. Za iduću godinu povećanjem brzina na linijama podići ćemo proizvodnju za još 30.000–40.000 tona
