Peti oktobar je u Srbiji dan jednog istorijskog prevrata, koji neki nazivaju srpskom baršunastom revolucijom. U pamfletima taj događaj glorifikovan je kao dan kada je Srbija rekla "dobar dan" slobodi, demokratiji, pravnoj državi i svetu. Neki ga opisuju kao političku revoluciju
U Beogradu se ne oseća, ili bar ne primećuje u tolikoj meri, problem starih koliko u gradovima u južnoj i istočnoj Srbiji
Oni koji se danas čude vesti da se u Ministarstvu finansija razmišlja da se zakonom ograniči broj činovnika na pojedinim nivoima vlasti, verovatno i ne znaju da je patent "brojnog ograničenja činovničke klase" ovde odavno primenjivan. Možda bi mu se doista trebalo vratiti da Srbija ne bi danas imala 30 ministara, 67 državnih sekretara, 112 pomoćnika ministara i 52 savetnika ministara – a da o pomoćnicima i savetnicima u agencijama, carini, poreskoj službi, sudstvu, zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji i drugim delatnostima i ne govorimo
"Možemo li biti ostrvo u NATO-u"; VREME 978
Iako se javnost uznemirila zbog toga što bi Čume mogao da postane vlasnik jednog univerziteta, kada se uzme u obzir celokupna slika vlasništva nad privatnim visokoobrazovnim ustanovama u Srbiji, ispada da je u slučaju "Singidunum" situacija najčistija. Ako ništa drugo, reč je o poznatom kupcu
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, bili su gosti tribine koju su organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. septembra 2009. Učesnici treće u seriji od pet tribina koje "Vreme" i "Fridrih Ebert" organizuju ove, osme godine projekta "Vreme izazova", govorili su, između ostalog, o tome kako srpske socijaldemokrate vide odgovor na globalnu ekonomsku krizu, da li u Srbiji postoji razlika između partija levice i partija desnice, osim u imenu, i da li su devedesete godine prošlog veka i vladavina Slobodana Miloševića i Mire Marković kompromitovale ideju levice. Tribinu je vodila Vera Didanović, novinarka "Vremena".
Kad bi se izgradio institut za te sve u svemu ipak poremećene slučajeve prihvatio bih, ako Bog da te ostanem na ovom visokom premda zasluženom položaju, da lično presečem vrpcu i da novorođenoj zdravstvenoj ustanovi vežem pupak
Da se sati i dani provedeni u uličnim demonstracijama i u javnim nastupima računaju kao radni staž, profesorka Srbijanka Turajlić verovatno bi odavno bila u penziji. Sve što je za to vreme učinila, učinila je bez želje za reflektorima, bez "šminkanja" onoga što želi da kaže, bez fraza koje dobro zvuče, bez želje da "unovči" svoj "borački staž", bez usiljene pristojnosti – ponekad besno, uz povišen ton, a ponekad tiho, skoro inkognito
"Vlade mnogih zemalja su napravile greške povećavajući PDV, što na kraju plaćaju potrošači. Takve mere su najlakše, ali usporavaju ekonomiju. Velika prednost Srbije u odnosu na države u kojima sam radio jeste to što postoji kontinuiran dijalog između predstavnika vlasti i biznisa. Članovi Vlade Srbije su spremni da sednu za sto i saslušaju. Ne nađu se uvek rešenja, ali bar postoji otvorenost za identifikovanje problema"
"Ukoliko želite da se nadmećete sa domaćim kompanijama – morate da investirate i postanete jedna od njih"
Zlatka Miljković, supruga Radiše Miljkovića, učesnika Velikog brata ("Press")
Kakav odnos treba da imamo prema tradicionalno prijateljskim zemljama Grčkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Španiji... od kojih očekujemo i imamo jaku podršku iako su u NATO-u. Mislim da se o tome izvesno vreme neće voditi debata, ali će doći trenutak kada će i to važno pitanje biti postavljeno pred nas; biće potrebno dovoljno hrabrosti da se građanima objasni kakva je sve korist od bezbednosnih integracija
"Građansko ne negira nacionalno"; VREME 976
"Mora se videti"; VREME 975
Za razliku od Željka Keruma i beogradskih uličnih baraba, intelektualnu logistiku ultradesnice ne mori "muka sa rečima" – samo muka sa smislom
"Imali smo saznanja da će se navijači Partizana, Crvene zvezde i Rada ubaciti u povorku preobučeni u odeću kakvu nose ostali učesnici. Prema saznanjima policije, cilj izgrednika bio je da bukvalno zapale učesnike Povorke, da pljačkaju, ali i da napad prvenstveno usmere na policajce", kaže za "Vreme" načelnik Uprave policije Mladen Kuribak
Jedni misle da je država pokazala slabost i bolećivost ka desnim tendencijama, čak i strah od njih. Drugi veruju da je pametno postupila, demontirala jednu ofanzivnu bombu nekontrolisanog nasilja čiji je prauzrok u frustraciji koja po dubini i značenju prevazilazi povod za ispoljavanje niskih strasti
"Ja volim da budem muškarac, mačo. Nisam manje muškarac, nisam slabić zato što sam gej"
Srebro iz Katovica moglo bi za srpsku košarku da ima značaj kao ona bronza iz Poznanja 1963. za ondašnju jugoslovensku
Srpski "navijači" obično su iz sloja "tranzicionih gubitnika". Oni sebe vole da predstavljaju kao "prave Srbe", kao neku vrstu srednjovekovnih vitezova u potrazi za svetim gralom carske Velike Srbije. U tom smislu ova omladina je predmet obrade svojih starijih vođa koji su već u nekom "biznisu". Taj biznis je uglavnom ili preprodaja droge ili rad na obezbeđivanju objekata (kockarnica i diskoteka)
Četa Dušana Ivkovića varira od briljantnih poteza do početničkih grešaka što je karakteristično za mladi tim i što je, zasad, moglo da prođe bez težih posledica ali trenutak istine je, kao i uvek, četvrtfinale
Dragan Vasiljković, poznat kao Kapetan Dragan, kaže da ne mrzi Hrvate (B92)
Benefiti koje država ima nakon učešća na Svetskim izložbama mnogo su veći od ulaganja u nastup. Uspešan primer je Holandija, koja je u svoj nastup 2005. godine u Japanu investirala čak 35 miliona evra. Kasnije se kroz povećanje vrednosti investicija, trgovinske razmene sa Japanom i posete turista iz ove zemlje u budžet vratilo oko 350 miliona evra. Drugi primer je Hrvatska, koja je nastupe na izložbama World Expo označila kao projekte od državnog značaja. Godinu dana nakon nastupa na istom svetskom sajmu, broj japanskih turista u Hrvatskoj je porastao osam puta
Šamar štednje iz Svetske banke stigao je baš oko Međunarodnog dana pismenosti, koji je Srbija dočekala sa 1,3 miliona ljudi bez završenog, mada po zakonu obaveznog, osnovnog obrazovanja
