Nuspojave

Krokodili i komarci

Ne pamtim da su javnom scenom ovoliko dominirali strah, sitno šićardžijstvo i licemerje kao danas

Intervju – Michel Saint-Lot, direktor kancelarije UNICEF-a u Srbiji

Ono što treba promeniti

"Naša glavna briga trebalo bi da bude kako da smanjimo jaz između nacionalnog nivoa i ugrožene dece, jer dispariteti pokazuju da su deca iz ruralnih oblasti, iz siromašnih domaćinstava i iz romskih naselja u mnogo gorem položaju"

Intervju – Oliver Frljić

Simptomi bolesnih društava

"Aleksandar je Vučić naprosto zbirna imenica za sve političke neprincipijelnosti koje smo, s rijetkim izuzecima, gledali na prostoru bivše Jugoslavije proteklih dvadeset godina. Zašto kao pozorišni redatelj otvaram teme koje su traumatične za društva u kojima radim. Kakav god odnos imao prema tim sredinama, unutar onoga čime se bavim želim dati osobni mali doprinos nastojanjima da se ta društva koliko-toliko poprave. Ili da barem otvore teme koje bi, po mom sudu, bile važne za njihovo ozdravljenje"

Vučić u Moskvi – Ekonomski aspekt

Srpske molbe u zidinama Kremlja

Moguće je da Rusiji ekonomski ne odgovara dalje zaoštravanje sukoba sa Zapadom oko Ukrajine, pa je možda spremna da popusti sebi naklonjenim malim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa i u Evropskoj uniji, pogotovu što bi je to izašlo relativno jeftino. Agencija Blumberg u tom pravcu zapaža da se Mađarska, Češka, Slovačka, pa i Hrvatska protive sankcijama prema Rusiji, jer se iz Moskve nadaju povoljnim poslovima. Tako je Mađarska već potpisala predugovor od deset milijardi dolara za izgradnju dva atomska reaktora za proizvodnju struje, a i Slovaci se nadaju završetku izgradnje ruske atomske elektrane. I Hrvatska je dobro prošla, pa je "Agrokor" od Zberbanke dobio kredit od 820 miliona dolara za kupovinu slovenačkog "Merkatora". No, Rusi se dosad nisu tako ponašali, kad je u pitanju "uvek odana Srbija". Ostaje da se vidi da li će se sada tu nešto promeniti posle Vučićeve posete i koliko će sve to koštati Srbiju na drugoj, evropsko-američkoj strani

Nuspojave

Pozadina jednog tabua

Zašto je ozbiljna i poštena pozorišna predstava o Aleksandru Vučiću danas u Srbiji nemoguća

Slučaj Vojislava Šešelja

Zatvorenik koga niko ne želi

Proces protiv radikalskog lidera i četničkog vojvode postao je ogledni primer za kršenje ljudskih prava, za povredu prava na pravično i suđenje u razumnom roku: za više od 11 godina nisu međunarodni delitelji pravde bili u stanju da mu ocene krivicu

Vidovdan u Andrićgradu

Sve ko na filmu

Kusturica graditelj: Ovo je lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i toga kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro

Izložba – »Kuća evropske istorije u egzilu«, Beč

Sećanje na Evropu

Belgijski režiser Tomas Belink postavio je u okviru Bečkog pozorišnog festivala izložbu o Evropskoj uniji iz perspektive budućnosti. Reč je o sablasnoj viziji njenog fiktivnog raspada 2018. godine, koja podstiče na razmišljanje o negativnim tendencijama njenog aktuelnog razvoja

Portret savremenika – Vladimir Beba Popović

Čovek koga nije sramota

Kako i zašto je moguće da čovek koji je strasno i lojalno zastupao ispravne stvari, koji se borio protiv zla, sada postupa ovako? Beba Popović uvek je bio nalik na prirodni element, poput vatre ili vode: plahovit, žestok, nepredvidiv. G. Popović je, izgleda, izgubio merila za ispravnost svoje stvari. Zato je mene bilo sramota u nedelju uveče – umesto njega da bude

Zoom

Za Ideu spremni – Kako je hrvatski prijatelj broj jedan pobedio srpskog neprijatelja pod istim rednim brojem. Ko živi od rejtinga zaslužuje da dobije Bebu!

Ako je Miroslav Mišković bio u očima čaršije predstavljen kao monopolista i ako je njegovo hapšenje proizvelo vrtoglavi rast Vučićeve popularnosti, kako ćemo doakati nekom Ivici Todoriću, uz javnu politiku Vladimira Bebe Popovića, koji je, izgleda, doakao sam sebi

Akademski put predsednika Srbije

Fusnota za ambroziju

Master rad Tomislava Nikolića ima sedamdesetak strana podeljenih na uvod, četiri poglavlja i zaključak. Citirani su Tanja Miščević, zatim Vladimir Međak i Vladimir Pavićević iz zbornika koji je uredila Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, pa nekoliko stranih autora prevedenih na srpski, tekstovi sa portala NSPM-a, "Novog standarda"... Pridevi pisani velikim slovom, poput Evropskih ili Evro, provlače se kroz ceo rad, a Balkan je i u uvodu i u naslovu poglavlja napisan malim slovom

Intervju – Radoslav Milenković

Palanačka igra na male goliće

"Kažu, vreme socijalizma bilo je ‘Periklovo doba’. Pa, bilo je, znate... Eto, doživeo sam i to da se s nostalgijom sećam takozvane Titove epohe. Zašto? Možda zato što trideset godina ovde nije sagrađeno gotovo ništa! Vozimo putevima napravljenim u periodu ‘titoizma’; sa tih česmi pijemo vodu; beogradska rasveta postavljena je u vreme Branka Pešića, Živorada Kovačevića, Bogdana Bogdanovića... Šta su napravili oni koji su došli nakon njih?! Najzad, oprostite, u tom ‘Periklovom dobu’ kultura je bila programski određena kao stavka važna taman koliko i teška industrija"

Intervju – Robert Jenovai, generalni menadžer kompanije Nelt za Afriku

Nelt – prvi izbor za saradnju

"Uz dobar poslovni plan, srpski proizvođači imaju veliku šansu na tržištu Angole. Srbija ima dovoljno uspešnih kompanija sa kvalitetnim proizvodima i razvijenim kapacitetima za izvoz. Naravno, tu značajnu ulogu ima i država kroz jačanje bilateralnih odnosa sa Angolom i drugim afričkim zemljama"

Intervju Saše Ostojića, direktora Marketinga i prodaje Hemofarma

Naslov – Spoj tradicije i inovativnosti

Tradicija i inovativnost – tako se najkraće može opisati Hemofarm, lider na domaćem farmaceutskom tržištu i naš najveći izvoznik lekova. Kompanija koja delatnost razvija na temeljima ključnih vrednosti – brižnosti, kvalitetu, dostupnosti i poverenju – portfolio konstantno obogaćuje novim proizvodima najnovije generacije. Pažljivo prateći sve zahtevnije potrebe tržišta, ali najpre pacijenata kao fokusa delatnosti, Hemofarm nastoji da unapredi celokupan zdravstveni sistem snabdevanjem srpskih apoteka i zdravstvenih ustanova lekovima i farmaceutskim preparatima istog kvaliteta kao u najrazvijenijim zemljama, samo cenovno pristupačnijim

Konferencija EastAgri 2014.

Kako proizvesti i kvalitet i kvantitet

Tradicionalna godišnja međunarodna konferencija, koja se održava od 2002, okupila je kompanije, banke, finansijske institucije i državne predstavnike kako bi se, u delikatnom trenutku, našli načini za zadovoljenje neprestano rastućih zahteva potrošača za kvalitetom i bezbednošću hrane, i to na teritoriji od 29 zemalja u Evropi i Aziji, koliko obuhvata EastAgri region

Zoom

Vojvoda među nama – Šta može da uradi Vojislav Šešelj osim da ponovo skuplja peticiju po kafanama i drži govore s klupe. Niti je on isti a nismo, valjda, ni mi

Šešelj se, još jednom, kandidovao za novokomponovanog Starinu Novaka; nema tih klinaca pod noktima zbog kojih bi on izdao ideju obračuna sa svetom koji je, po njemu, naneo štetu dobrim srpskim interesima

Vreme uspeha! (jun 2014.)

Poslovne vesti

Izbeglička kultura

Nešto između

Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi stvoreni u popularnoj kulturi

Izbegličke teme u kulturi

Tragovi nevidljivog naroda

Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama

Nuspojave

Kranjska kobasica, original

Najnovija otkrića vode nas revolucionarnoj spoznaji: dr Jovanović Mića je pionir postjugoslovenske kulturne saradnje

Intervju – Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Možda ima gafova, ali radimo

U slučaju ministra policije Nebojše Stefanovića radi se o pitanju kvaliteta doktorata. Mi možemo da proveravamo da li je neka forma ispoštovana, ali ne možemo da ocenjujemo kvalitet nekog naučnog i stručnog rada. To bi značilo direktno narušavanje autonomije univerziteta. Prekidanje konferencije za novinare u Leskovcu bilo je nepromišljeno i izvinjavam se zbog toga

Srbija između Istoka i Zapada

Ruski gas i nemačka medicina

Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu

Akademski put master predsednika Tomislava Nikolića

Toma diploma i druge priče

Predsednik je diplomirao, to smo svojim očima videli, na marketingu SRS, dok je master obranio temom o ekonomskim efektima prijema Srbije u EU, što još svojim očima nismo videli. Ostaje nam samo da (zasad) verujemo da je reč o "temeljnoj analizi" iz koje možda nešto možemo i da naučimo

Intervju – Gordana Brašić, predsednica kompanije Henkel Srbija

Fokus na razvoj i investicije

"Iskustvo Henkela na globalnom nivou pokazalo je da su inovacije jedan od najvažnijih faktora za uspešnost čak i u teškim makroekonomskim uslovima, tako da će naš svakodnevni strateški pristup i dalje uključivati kontinuirana ulaganja u modernizaciju proizvodnje, najsavremenije tehnologije i održivi razvoj"

Gasni spor između Rusije i Ukrajine

Južni tok ukrajinske krize

Evropljani su navodili Ukrajinu da njihovim parama plati gasni dug Rusiji, a istovremeno su politički podgrejali dugo tinjajući spor o tome da li je "Južni tok" nesaglasan sa Trećim energetskim paketom, pa je tako ukrajinska kriza počela da plavi i nas u Srbiji

O drami Zmajeubice Milene Marković

»… Izvesna je samo smrt«

Tvrditi da su ovi mladi atentatori tek puko oružje kojim onovremena Srbija želi da ostvari svoje osvajačke ciljeve, znači poreći tim tragičnim junacima njihovu samosvest, njihovu ideološku pripremljenost koja nije stečena drilom već je crpljena iz knjiga do kojih su dolazili izborom po srodnosti i tako sticali znanja koja su uveliko premašala ona koja su mogli steći za svojih kratkih i tegobnih boravaka u tom slovenskom "Pijemontu". Njihove ideje o južnoslovenskom zajedništvu, njihove težnje za socijalnom pravdom nemaju nikakvih dodirnih tačaka s političkim ciljevima Srbije, duboko zaglibljene u Balkanske ratove, iako bajronovski hrle da joj se pridruže u njima. I ovaj "junački kabare" omaž je tim čistim mladićkim dušama o kojima Milena Marković piše s razumevanjem i dubokim osećanjem sapatnje

Igor Mandić, jedna karijera

Sebi pod kožu, svetu u oči

U izdanju zagrebačkog VBZ-a, i njegovih podružnica u Beogradu i Sarajevu, nedavno je objavljena knjiga Igora Mandića Oklop od papira za koju sam autor kaže da mu je poslednja. Ova "intelektualna biografija" veličanstven je sažetak jedne uzorne autorske životne priče