Svi se u martu sete tragičnog ubistva Zorana Đinđića i haške smrti Slobodana Miloševića, analiziraju se njihove politike, postupci, ideologije i modeli vlasti, zapravo u pokušaju da se razume ovo u čemu sad živimo: despotija azijskog porekla upakovana u nekakav EU marketing. To je ta hobotnica koja je usisala sve moguće ideologije i modele vlasti, napravljen je jedan politički smuti i više se i ne zna šta je Miloševićev a šta Đinđićev legat
"Aleksandar Vučić je toliko nervozan jer nema odgovor na slučaj Jovanjica i sada pokušava da na sve moguće načine opere tragove koji vode do vrha države i do njegovog brata"
Ozbiljno bih se zapitao gde to fundamentalno grešim ako sam dospeo dotle da u poređenju s mojim idejama čak i one Gorana Vesića deluju kao primeri prosvećenosti
Na dvodnevnoj regionalnoj konferenciji "Javni servis, nasleđe i budućnost" govorilo se o poverenju građana u medijske javne servise, o njihovoj ulozi u celoživotnom obrazovanju i o javnom servisu kao kreatoru i arhivu naše kulture
Saslušavanje Slaviše Kokeze i Dijane Hrkalović danima je tema broj jedan u tabloidima i na televizijskim stanicama pod kontrolom vlasti. Sve dok se informacije sa saslušanja prvo pojavljuju kod medijskih jataka predsednika Srbije pa tek onda kod tužioca, teško da iko ikoga može da ubedi kako se radi o nekoj ozbiljnoj istrazi. U ovom podzemnom naprednjačkom ratu, gde svi pomno prate raspored figura, uz misteriozno ćutanje Nebojše Stefanovića, posebno je interesantno da se Aleksandar Vučić prvenstveno oslanja na kadar prebegao iz Demokratske stranke
Zlo ne treba ostaviti ukopano pod peskom, njegovo zlokobno dejstvo nestaće tek kada se iznese na svetlost dana. To omogućava odavno izglasan Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište" – samo još da počne da se primenjuje
Ako se ostave po strani političke kalkulacije i birokratija, iz gladijatorskog tržišta vakcina isplivava ključno, ali zapravo neobično pitanje: kako u savremenom tržišnom dobu proizvodnja vakcina uopšte može da ide tako sporo
Proces vakcinacije u Srbiji teče dobro. Za sada, Srbija uspeva ponešto i da donira susednim zemljama mada se pojavljuju optužbe da to radi iz političkog interesa ili na etničkom principu
Šta se dogodilo sa odlučnom borbom protiv mafije, klanova i organizovanog kriminala kao takvog? Kako se ozloglašena grupa Veljka Belivuka sa stranica tabloida i iz udarnih TV programa prebacila na grafitiranje zidova po Srbiji? Zašto vladu Ane Brnabić ne zanima veza njenog sekretara Novaka Nedića sa Janjičarima
Mogu li MUP i BIA raditi svoj posao bez zelenog svetla sa najvišeg mesta? Zašto je baš Vladimir Đukanović Đuka uputio otvoreno pismo Aleksandru Vučiću? Na koga se ono zapravo odnosi? Zbog čega bi aktualni predsednik Srbije da izbegne poređenje sa vremenom Slobodana Miloševića? I zašto Srpska napredna stranka vapi za rebrendiranjem
Evidentno je da je i u ovom mučnom događaju imperija uzvratila udarac. To je ilustracija prohibitivnog ambijenta u kome su prinuđeni da stvaraju i deluju naučni radnici, i još jedan indikator demokratskog deficita društva u kome smo se zatekli
Hoće li se Beograđani, kad dođe vreme gradskim izborima, setiti malverzacija na tenderima, planirane seče šume u Košutnjaku, izgradnje spalionice u Vinči? Hoće li zapamtiti fušerajske i korupcionaške rekonstrukcije trgova i ulica, loš javni prevoz, otimanje obala reka, zagađen vazduh, otimanje Makiškog vodoizvorišta, muzičku fontanu, novogodišnju rasvetu? Ili će se, što reče Rukavišnjikov, "navići" na spomenik
Građanima Srbije bi pitanje poput vraćanja obaveznog služenja vojnog roka možda bilo bitnije i primerenije za polemiku ukoliko bi se prethodno rešili drugi gorući problemi – zaustavljanje pandemije virusa korona, rešenje statusa Kosova, velika nezaposlenost, demografska katastrofa i odliv mozgova, urušavanje državnih i nezavisnih institucija, sloboda medija, paraliza demokratskih procesa, narušavanja životne sredine...
Ljudi se nepogrešivo trigeruju, na bilo šta i na sve. Ljudi su besni, a internet dostupan, kao kuka na koju obesiš bes, pa kreneš dalje, u nove afere
Zoran Popnovakov, Aleksandar Tepić: Priče iz poštanske torbe, Dotkom – Nepolitikin zabavnik, Novi Sad 2020, 155 str.
"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"
Zdravstveno osiguranje preko partnera, posećivanje u bolnici ili zatvoru, zajednički stambeni kredit, nasleđivanje imovine, prava su koje bi LGBT osobe stekle ako bi Zakon o istopolnim zajednicama bio usvojen
Iako drži do političke nekorektnosti, koja se uspinje do uličnog prostakluka – što bi možda i imalo šarma u nekoj uređenoj zemlji, a ne u Srbiji, gde je pristojnost češće izgred nego pravilo – nikada na meti Marićeve kritike neće biti režim Aleksandra Vučića. U svojim emisijama utvrđuje i reprodukuje ovdašnju mejnstrim priču o tome kako je Srbija zapravo nevinašce koje se nije snašlo posle pada Berlinskog zida, relativizujući njenu politiku tokom devedesetih. Ponekad ugosti i one koji u tom smislu i nešto drugačije misle, ali uglavnom sa namerom da ih ismeje
Ovo je recept kako da te primeti muzički svet u inostranstvu iako živiš u Boru, i da sve to uradiš sam
Da li bi mašinerija za pravljenje novca zvana NBA liga mogla da organizuje utakmicu između košarkaških reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država i reprezentacije sastavljene od igrača sa prostora bivše Jugoslavije? Pred Olimpijske igre, koje bi trebalo da se održe ove godine u Tokiju, ovakva utakmica bi sigurno još više popularizovala igru pod obručima. Ljubiteljima košarke nedostaje jedan ovakav spektakl, posebno od kada igrači sa ovih prostora polako stasavaju u red najboljih u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu
"Umesto što slušamo vlast kako se hvali hapšenjem Veljka Belivuka i članova njegovog klana, trebalo bi da ponesu odgovornost za kreiranje tog kriminala. Čak i da su danas iskreni u borbi protiv ovog klana, neophodno je da ponesu ako ne krivičnu, onda makar političku odgovornost za saradnju sa tim klanom u prethodnih osam godina. Ovo je u suštini konačno priznanje Vučićevog režima o sprezi sa kriminalom, o kojoj sve vreme govorim u prethodnim godinama, a ne borba protiv organizovanog kriminala"
"Ne može niko da vam zabrani da pišete muziku i tekstove koji nude istinsku sliku stvarnosti. Pitanje je koliko nekoga to više uopšte interesuje da sluša, naročito mlađu publiku, i gde bi ona takvu muziku i mogla da čuje. Lično, jedino mogu da, sa manje ili više uspeha, pokušam da opišem neke delove ovog vremena, kao što sam i ranije činio, i dam svoj prikaz kako se odavno prevareni pojedinac oseća u njemu"
"Spin doktori" iz vrha vlasti pokrenu temu ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka kada je potrebno da se nešto "zabašuri" ili podigne nivo patriotizma građana, u nedostatku one već istrošene, o bezbednosnim pretnjama iz Hrvatske, BiH ili sa Kosova. I tako u nedogled
Šta biva kad odrasli i obrazovani ljudi ne razumeju ili ne žele da razumeju ništa o odnosu stvarnog i izmišljenog u umetničkom delu?
Hoće li Kopaonik uskoro postati planina na kojoj apartmanska naselja i hoteli niču istom brzinom kojom nestaju šume četinara desetkovane sečom i biljnim bolestima
"Nikako ne bismo mogli reći da je demokratsko društvo pelcovano protiv cenzure. Ona je tu, samo je manje vidljiva. Spinovanje, manipulacija javnog mnjenja, metodi postistinske demokratije sad su na snazi, dok su ogoljeni inkvizitorski postali prevaziđeni, pasé"
