Nakon što je Vladimir Putin priznao nezavisnost koju su izvikali ruski separatisti na teritoriji na istoku Ukrajine, SAD i EU najavljuju niz sveobuhvatnih sankcija protiv pojedinaca koji su učestvovali u kršenju međunarodnog prava i povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine
Skoro 7 odsto stanovnika Srbije živi u apsolutnom siromaštvu, a gotovo jedna trećina je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Ovo su podaci Fondacije Centra za demokratiju na zvaničnom početku izborne kampanje
Rio Tinto nije otišao iz doline Jadra, samo je smanjio vidljivost. Sagovornici “Vremena”, političari, pravnici, naučnici, vođe protesta ili izvori bliski rudarskom džinu saglasni su da se belo zlato vredno desetine milijardi ne napušta bez borbe. Dok neki u ovoj temi vide meki trbuh režima, naučnici su podeljeni baš kao i dojučerašnje komšije u Gornjim Nedeljicama
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Srbije konstantno se smanjuje već decenijama – krajem prošlog veka Srbija je imala nešto ispod osam miliona stanovnika (bez Kosova); 2001. imala je 7,89 miliona, da bi se 2021. procenjivalo da Srbija ima 6,87 miliona, dakle, milion manje nego početkom veka
Slušajući Đokovića, gledajući taj njegov kao-mangupski izraz lica u stilu “evo, ja ću tako i ko mi šta može”, uhvatio sam sebe da razmišljam u kakvom bismo svetu živeli 15. februara 2022. da nije bilo pandemije koronavirusa
Uprkos nedavnom negodovanju američke, nemačke i britanske ambasade u Beogradu zbog toga što predstavnici vlasti organizacije iz tih zemalja optužuju da podrivaju bezbednost u Srbiji, Alekesandar Vulin je sa pozicije ministra policije ponovo ekološke aktiviste okarakterisao kao strane plaćenike
Beograd bi da opere, Milošoveću da podigne spomenik. U Srebrenici nije počinjen genocid, tokom „Oluje“ jeste, presuda Mladiću je daleko od prava i pravde, a Vučić ne krši Ustav, već ima „malo moderniji pristup“
Premijerka Ana Brnabić je izjavila da je bila "šokirana kada je nedavno u jednom tajkunskom nedeljniku" (Vreme) pročitala intervju sa direktorom regionalne kancelarije nemačke fondacije partije Zelenih Hajnrih Bel sa sedištem u Beogradu Simonom Ilseom. Radi se o onom: stranim plaćenicima i njihovim finansijerima koji podrivaju stabilnost Srbije
Na mestu gde je Karađorđe podigao ustanak u utorak će se okupiti srpski državni vrh sa zvanicama da proslave Dan državnosti. Doći će i Milorad Dodik, ali zato neće doći ambasadori država članica Evropske unije
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
Dve linije metroa, pet kilometara linijskog parka, pet fabrika za preradu otpadnih voda, sedam novih mostova, dva nova tunela ekološka vozila gradskog prevoznika, železnička stanica, 100 novih parkova, 150 kilometara novih biciklističkih staza, 40 novih vrtića, i svašta nešto projektovala je sadašnja gradska vlast za Beograd 2030
Ponoša zbog “nedostatka” ratnog iskustva, što je najzanimljivije, napadaju političari koji rata nisu omirisali, a morali bi, zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Januarski referendum je pokazao brojne nedostatke izbornog postupka u Srbiji. Posle glasanja, društvene mreže su bile preplavljene fotografijama zapisnika sa biračkih mesta koje ili pokazuju slabu pismenost članova odbora (što je bolji slučaj) ili krajnje sporne rezultate, koji ukazuju na mogućnost flagrantne krađe glasova
Od situacije u sportu verovatno je gora samo ona u kulturi. Kovidom ranjeni sport je samo delić slike našeg doba – korona virus iz Vuhana i njegove potonje zlokobne mutacije izmenili su život svih vrsta javnih priredbi, od onih gde se ljudi nadmeću na snegu ili travi do onih gde sviraju, plešu ili samo razgovaraju o nauci i filozofiji. I posledično, život svakog od nas
Pola unapred, pola po obavljenom poslu. Nekako tako zvuči najava Aleksandra Vučića da će mladi najkasnije početkom juna dobiti još po 100 evra. Izbori su raspisani za 3. april
Za deset godina vidi sebe u vrhu vlasti. Kandidaturu za predsednika posmatra kao izazov svima „da shvate koliko je ozbiljan“. Smatra da je vreme da Vučić „ode u penziju“, a Đilas „u zatvor“. Promoviše zdrav život i sportski duh, redovno čita novine i knjige. Na izborima će se kandidovati ispred stranke Srpska desnica, koja se između ostalog zalaže za patrijarhalno društvo i ukidanje prava na abortus
Važno je da se proširila svest o zaštiti sredine u našoj zemlji, a istina o odnosu države i Rio Tinta će se saznati jer doći će do polaganja računa
Srbija je četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, a približno iste rezultate imaju Poljska i Kazahstan
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate ni propisane lekove ili testiranje na Covid-19. U 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju. Dosadašnji efekti planskog poboljšanja uslova života Romkinja i Roma su se svodili na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija. U javnoj upravi je zaposleno svega nešto više od 0,1 odsto Roma
Specijalni izaslanici EU i SAD, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, poručili su da Beograd i Priština moraju sprovesti sve ono što je do sada dogovoreno. Kažu da više nije pitanje da li, već kada će do novog sastanka između Kurtija i Vučića doći. Vlasti u Beogradu i Prištini, uz poruke da su posvećeni dijalogu, kao i obično za zastoj u pregovorima okrivljuju jedni druge
Upravo zbog svega što ih razlikuje imaju veliku šansu da zajedno pokupe dovoljan broj glasova da se vlast u Beogradu promeni, jer se na beogradskim izborima zalažu za isto: da se zaustavi ruženje grada i popravi, što se popraviti može
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Mišiću je zbog preloma potkolenice izvršena komplikovana operacija i samo zahvaljući jednoj od metoda koje se primenjuju isključivo u Beogradu i Boru, sanirana mu je povreda od koje se sada s mukom oporavlja
Medijski stručnjaci su mahom skloni da kažu da postojeći legilsativni okvir već omogućava profesionalno i uravnoteženo izveštavanje o izbornim procesima. Sa druge strane, dovoljno je prelistati domaće televizijske kanale ili proći pored kioska, pa videti u kakvoj medijskoj kloaci obitavamo. A upravo su mediji i medijske slobode “16 mera”, što je doduše u skladu sa zahtevima opozicije koja se upravo najviše i žalila na medijske slobode
