Izjava nedelje
»Kad može Dominik Stros-Kan da nas savetuje, što ja ne mogu da budem gradonačelnik!«
Milutin Mrkonjić, bivši ministar, sada poslanik SPS
Vreme uspeha!
Poslovne vesti
Izložba – Slike Voja Stanića
Mala astronomija slikarstva
U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti prošle sedmice otvorena je reprezentativna izložba velikog crnogorskog slikara Voja Stanića upriličena u čast njegovog devedesetog rođendana. Na izložbi je predstavljeno 47 Stanićevih slika u njegovom izboru, od kojih je veći deo nastao u prethodnih četvrt veka tokom kojih Stanić nije izlagao u Beogradu, uključujući i platna naslikana ove godine. Po slikarevoj želji u katalog izložbe uvršten je tekst Branka Kukića "Život je umetnost jer je umetnost život" objavljen u "Vremenu" br 1095/96, kao i tekst istog autora napisan povodom ove izložbe koji u ovom broju prenosimo. Izložba slika Voja Stanića trajaće naredna dva meseca i jedan je od najlepših kulturnih događaja koji su se ove godine desili u Beogradu
Odlomak iz Dnevnika Ričarda Bartona
Šarm zbog kog se sve oprašta
Predsednik je iznenađujuće sitan i nežan. Kratke ručice i noge, mala glava i lice. Nosi blago zatamnjene naočale pa nisam siguran za boju njegovih očiju. Ima prilično veliki trbuh, ali ostatak tela je mršav – nema krupnu pozadinu ni debela prsa, a noge su mu vitke. Hoda polako kratkim koracima. Kad sedi za stolom izgleda najopasnije
Intervju – Srđan Koljević, scenarista i režiser
Branio sam Mladu Bosnu
"Revizionisti, kao i između dva rata, pokušavaju da relativizuju krivicu Nemačke i Austrije za izazivanje Prvog svetskog rata i da podjednako optuže druge za taj rat. Njihova meta su Rusija, Britanija, Francuska i Srbija. Te knjige su napisane da bi se poručilo da su svi krivi, a ne samo Nemci, a u toj priči mi smo samo crtica na čaši drugih mera. Razumljivo je zašto Nemačka hoće da smo svi podjednako krivi za taj rat, ali s pozicije istorije i žrtava, to nije prihvatljivo. Čak i ako je takav zahtev poslat u cilju pomirenja, što je naravno pozitivno, pomirenje ne znači menjanje istorijske istine..."
EPS
Odgovor na sve žalbe
Stigli su računi za električnu energiju potrošenu u avgustu – redovne platiše popust od pet odsto mogu da ostvare ako račun plate do 25. u mesecu, a oni koji imaju stari dug, uz račun će ponovo dobiti i obaveštenje o dugovanju
Nemačka
Traži se treći
Na osnovu apsolutne pobede Hrišćansko-socijalne unije na pokrajinskim izborima u Bavarskoj prošlog vikenda ne mogu da se izvuku zaključci o ishodu izbora za Bundestag 22. septembra. Ali, ako Angela Merkel, prema očekivanjima, po treći put bude kancelarka, glas bavarskih konzervativaca i evroskeptika, protivnika širenja EU, u koaliciji CDU/CSU biće za oktavu viši, ma ko da bude treći koalicioni partner
Lisica i ždral
Predsednička kolonija
Sreća naša što su kraljevi gradili istoimene dvore te nam je akutni prestolonaslednik stambeno zbrinut, inače bi dobri Rasim radio prekovremeno
Privatizacija u sportu
Kako sponzorisati rupu bez dna
Prvi potpredsednik Vlade pomenuo je da Zvezda i Partizan moraju da budu privatizovani ako žele da opstanu. Svi su potvrdno klimnuli glavom i nastavili da rade isto što i do sada
Esej
Istoričar i istorija
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Najveće kompanije Centralne Evrope
Ispod linije
Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
Intervju – Uliks Fehmiu, glumac
Ono što me čini srećnim
"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."
Banke – Pohlepa i moderno ropstvo
Smrt u londonskom Sitiju
Smrt praktikanta Banke Amerike Morica Erharta u Londonu, Nemačkoj i Velikoj Britaniji pokrenula je raspravu o izrabljivanju pripravnika u bankarskom svetu. U surovoj konkurenciji koju pospešuju poslodavci oni često žive za posao, umesto da žive od njega, dovodeći sebe do granica izdržljivosti, uzimajući amfetamine. Radna nedelja od stotinak sati nije neuobičajena. Erhart je pred smrt danima i noćima radio bez prestanka
Navigator
Prozori bez lovorika
Medijski slučaj Jovanke Broz
Pravo na dostojanstvo građanke Broz
Žena koja je kao prava dama odživela 89 godina, koja je decenijama ćutala o nepravdi koju su joj naneli Titovi najbliži saradnici, koja se nije oglašavala na napade ovog ili onog medijskog profitera, koja je dignute glave predstavljala Jugoslaviju i isto tako dignute glave izdržala svoje zatočeništvo, nije zaslužila da joj mediji gaze po dostojanstvu
Kultura sećanja – Aleksandar Ranković i njegovo vreme
Odani partijski vojnik
Zaista je apsurdno da isti oni, koji se zgražavaju nad "zločinima" Udbe i Ozne, istovremeno veličaju njihovog organizatora i šefa Aleksandra Rankovića. Jednako je glupo da oni koji u Golom otoku vide simbol zverstava Titove Jugoslavije, idealizuju Rankovića, pa valjda je jasna, ako ništa drugo, a onda odgovornost šefa tajnih službi za sve što se u tom logoru i oko njega događalo. A prosto naprosto laže onaj ko o ubeđenom Jugoslovenu i komunisti govori kao o nekakvom tobožnjem "srpskom patrioti", da ne kažem nacionalisti
Umesto nekrologa – Mirko Kovač (1938–2013)
Kovačnica duše
Mirko Kovač, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih pisaca druge polovine XX veka, umro je u ponedeljak 19. avgusta u Rovinju
»Slučaj« Novosadskog pozorišta
Pokušaj ubistva je u toku
Ugledni Ujvideki sinhaz našao se na udaru "palanačke koalicije" srpskih i mađarskih nadripatriota; taj je udar pravo ogledalo ovog društva, a ne fotošopirane slike naših uprepodobljenih glavešina
Navigator
Ja i opet ja
Galerija – Fotografska platna Milča Mančevskog
Između redova
Ja volim priču, znam priču, lako mi je ispričati priču. Najlakša i najlepša stvar na svetu. Ali, umetnost je često rob priče, opterećena pričom. Posebno film. Umetnost se krije između redova, u odnosima, u formi, u stvaranju i prenošenju emocija i koncepta. Slikam jeftinim aparatom koji je strašno brz i praktičan. Važno mi je uloviti trenutak, ali ne zbog trenutka samog, već zbog ljubavne igre slike i priče, zbog sukoba slike i priče, zbog susreta likovnog i narativnog
Intervju – Jelena Lengold, spisateljica
Potraga za utočištem
"Jedna od kovanica iz muškog podsmešljivog sveta je i chick lit, papirna romantika, čime nisu samo degradirane ozbiljne književnice, već je na neki način ismejana i sasvim normalna ljudska i ženska potreba za romantičnim sadržajem. Naravno da ja sebe ne smatram predstavnicom chick lita, ali nikada ne bih rekla da je njeno postojanje besmisleno i nepotrebno. Slobodno, bez stida, unesite u svoj život onoliko romantike koliko vam je potrebno, a ko god to ne razume, proglasite ga za zombija i idite dalje!"
Umetnost – Žuana Vaskonseluš u Palati Ažuda
Meri Popins savremene skulpture
U jednoj od rezidencija portugalske kraljevske porodice, Palati Ažuda, od marta do kraja avgusta ove godine mogu se videti skulpture Žuane Vaskonseluš, aktuelne zvezde savremene svetske umetničke scene
Umetnost na banknotama
Kratka likovna istorija dinara
Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"
Nuspojave
Muška posla, ajvar i majonez
Niko nije "heteroseksualni muškarac" zato što je tako odlučio, ne bi li bolje negovao "tradicionalne vrednosti"
Intervju – Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije
Poklon od šest milijardi evra
"Kada bismo tržišnu cenu primenili na javno snabdevanje, cena bi morala da se podigne za 38 odsto, umesto za 11, za koliko je podignuta. Cena struje nije menjana dve godine i četiri meseca, a inflacija u tom periodu bila je 14,1 odsto. Dakle, mi za taj period nismo čak ni inflaciju pokrili, ali to opet zbog tog jakog socijalnog aspekta koji postoji u EPS-u"