Mnoge Sarajlije su verovale da se rat može izbeći. Pred Skupštinom se 5. aprila 1992. godine okupilo na hiljade građana iz svih zajednica, kao i oni koji se nisu identifikovali na osnovu nacionalnosti, zahtevajući mir. A onda su zapucali prvi snajperisti
"Ako gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast", napisao je višegodišnji v. d. direktora EPS-a Grčić u svom oproštajnom pismu. Nije, međutim, pravi problem Grčić, on je samo posledica
EPS saopštava da će zbog „nerazjašnjenih okolnosti“ i „namernih grešaka u radu“ krivce za kolaps TENT-a tražiti policija i bezbednosne službe. Istraga će, dakle, ići u pravcu nekakvih trećekolonaša i sabotera, a ne poptuno nekompetentnog naprednjačkog kadra u koje spada i sam v. d. direktor Milorad Grčić
Šta se tokom snežne mećave dogodilo u najvažnijoj srpskoj elektrani
“Odlaganje investicione opravke, što kopova, što rudarske opreme, konstanta je delovanje VD direktora Elekroprivrede Srbije Milorada Grčića. Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani koliko se moglo, a sve snage usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve”. Ovo je pre više od četiri godine u tekstu "Restrikcije u najavi" napisao novinar “Vremena” Zoran Majdin. Kao da je pisao danas
Dok je veliki deo Srbije bez struje ili grejanja, nadležni krive "vlažan i težak sneg". Kritičari, međutim, kažu da je ovo ishod dugogodišnjeg nestručnog upravljanja velikim sistemima poput TENT-a, Elektroprivrede ili Kolubarskih kopova
Kako to da je i nakon ugrađivanja postrojenja za smanjenje sumpora u dimu iz Termoelektrane "Kostolac B", emisija ove zagađujuće materije tokom 2018. bila višestruko veća od dozvoljene
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Elgra vision je tri zastave, tri jarbola visine 25 metara, njihovo osvetljenje i postavljanje na Aerodromu "Nikola Tesla" naplatila 9,25 miliona dinara, a za izgradnju famoznih jarbola od 80 metara izdvojeno je u budžetu Grada Beograda 450,7 miliona dinara. Ovogodišnje kićenje Beograda najskuplje je u novijoj i svakoj drugoj istoriji: Keep light je samo u okviru dve javne nabavke zaradila na novogodišnjoj rasveti ukupno 336 miliona dinara. Inače, za uslugu lični pratilac koja je neophodna deci sa invaliditetom u naredne dve godine izdvojeno je 369 miliona dinara, a 250 dece još uvek čeka svoj red da dobije pratioca. Takođe, ukupni predviđeni rashodi za 2018. godinu za isplaćivanje jednokratnih pomoći porodici i deci su 102 miliona dinara
Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji je donet 2014. godine. Kako izgleda primena zakona, ima li prostora za poboljšanja, kao i na šta se najviše potrošači žale? Odgovore na ova pitanja probali su da daju Višnja Rakić, pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Goran Papović, član Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), Mirjana N. Stevanović, novinarka dnevnog lista "Danas" i Jovan Jovanović, član Centra za zaštitu potrošača Forum
Milion građana Srbije je na spiskovima izvršitelja za prinudnu naplatu dugova, uglavnom za komunalne račune. Osamdeset odsto građana je, prema podacima Eurostata – siromašno. Od 2014. kompanija Pink International Željka Mitrovića pojavljuje se na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih dužnika, ali im račun nije bio u blokadi nikada. Štaviše, u više navrata dobija kredite od državnih agencija
Iako je građanski nadzor nad nabavkom za obnovu železničke stanice Prokop (na fotografiji) ukazivao na kršenje zakona, što je kasnije potvrdio i Upravni sud, ugovor je potpisan, a stanica je puštena u rad. Ignorisanje zamerki nadzornika samo je deo problema u nezavisnoj kontroli nabavki u Srbiji, koja pet godina posle uvođenja više ne funkcioniše
