Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Privatizacija u smislu unapređenja poslovanja je nešto o čemu treba i razgovarati i razmišljati, mada privatizacija nije nešto što treba Elektroprivredi Srbije, niti se igde pokazala kao smisleno rešenje
Na Kosovu se nalazi oko 76 odsto od ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Kakav ulog predstavljaju, kako se koriste i koliko su u kosovskoj drami važne treće po veličini zalihe uglja u Evropi, koje bi vekovima mogle da obezbeđuju struju za ceo region
Prema Zakonu o energetici, od 1. januara 2013. godine Elektroprivreda Srbije neće više imati monopol na prodaju električne energije krajnjim korisnicima
Prema direktivi Evropske komisije iz 2008. godine poznate pod nazivom "end of waste", između ostalog, pepeo iz termoelektrana – "leteći pepeo", definitivno se više ne smatra otpadom, nego ima status sirovine, poluproizvoda, nusprodukta u proizvodnji električne energije: tržište postoji, pepeo se (nus)proizvodi po ustaljenim tehnološkim procedurama, postoji standard po kome se kvalitet određuje, postoje i stalne laboratorijske kontrole, atesti... Svuda u Evropi, ali ne i u Srbiji
Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, od čega se oko 2,7 miliona godišnje nalazi u biomasi, 0,6 miliona u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona u energiji vetra i 0,6 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje u mogućem iskorišćenju sunčevog zračenja
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu na kojoj su učestvovali biznismeni Milan Beko i Branislav Grujić (predsednik kluba "Privrednik") i Miša Brkić, urednik "Novog magazina". Objavljujemo izvode iz razgovora koji je uzburkao javnost
Od ukupno 3936 gigavata instalisane snage kapaciteta za proizvodnju električne energije na teritoriji Srbije, ne računajući Kosovo, na hidroelektrane "otpada" bezmalo 40 odsto, dok je njihov udeo u ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije tridesetak odsto. Izgradnjom novih hidroelektrana na Drini, Moravi i Ibru dobilo bi se još 6000 gigavat-časova struje godišnje i to ekološki podobne, bez ikakve emisije štetnih gasova
U poslednja dva meseca više od trideset osoba je uhapšeno pod sumnjom da su u rukovanju tuđim novcem, u ovom slučaju novcem poreskih obveznika namenjenim izgradnji puteva, zloupotrebile službeni položaj i time protivpravno pribavile sebi ili drugima materijalnu korist
Privredno i socijalno posrnulom Portugalu EU i međunarodne finansijske institucije odobrile su pomoć do 78 milijardi evra. Uslov za to su rigorozne mere štednje protiv kojih se bune sindikati
I ovaj zakonski projekat, kao i većina zakona kojima se poslednjih godina regulišu temeljni društveni odnosi, prepun je "nedovršenih rešenja"
"Uz adekvatnu podršku države sigurno možemo da za deset-petnaest godina budemo u prvih dvadeset evropskih elektroenergetskih kompanija. Međutim, do tada mnogo kockica mora da se složi"
Treba imati na umu da će se zemlje regiona ulaskom u EU suočiti i sa obavezom gašenja starih, neefikasnih termoelektrana, što će dodatno povećati potrebu za izgradnjom novih kapaciteta. Za očekivati je da će na ovaj način 3200 MW proizvodnih kapaciteta biti "ugašeno" do 2020: u narednih deset godina svaki stanovnik regiona trebalo bi godišnje da izdvoji 47,5 evra samo za investicije u energetiku
Ukupni prihodi centralnoevropskih kompanija pali su za skoro 21 odsto u poređenju sa 2008 godinom, a recesija je najviše pogodila industrijski sektor. Na listi Top 500 CE našlo se i 12 kompanija iz Srbije, 17 iz Hrvatske i 18 iz Slovenije. Ako je suditi po ovoj listi, najjača regionalna kompanija je hrvatski Agrokor koji je zauzeo čak 18. poziciju
"Javni servisi u regionu" bila je tema prve u seriji od pet ovogodišnjih tribina "Vreme izazova", koje već devetu godinu zaredom naš list organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert". O poziciji i problemima medijskih javnih servisa, jednom od ključnih pitanja uspostavljanja demokratskih odnosa u društvu, na skupu održanom 28. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili su: Damir Šimić, glavni urednik Informativnog programa Radio-televizije Bosne i Hercegovine, Branko Vojičić, generalni direktor Radio-televizije Crne Gore, Dragutin Lučić, savetnik ravnatelja Hrvatske televizije za medije i bivši predsednik Hrvatskog novinarskog društva, i Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije. Moderator tribine bila je Vera Didanović, novinarka nedeljnika Vreme
Razmišljam o prevodu moje knjige na albanski jezik. Spreman sam da i u Prištini razgovaram na tribini pred punom salom oponenata. Ekonomija jeste tema o kojoj moramo otvoreno da govorimo, koliko god se ne slagali o nekim drugim pitanjima
Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat
"Mada naši rudari ne silaze 500 metara u jamu, rudarski posao na kopovima se radi 24 sata 365 dana u godini, a radnik oseća i kišu, i sunce i sneg, i mraz i blato"
"Kada mi govorimo o Kosovu i Metohiji mnogi misle da razmišljamo samo o prošlosti i mitovima. Kažu nam da se okrenemo budućnosti, ali pod tim podrazumevaju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije. Tu viziju budućnosti ne prihvatam. Kada ja govorim o Kosovu i Metohiji, mislim na njegovu budućnost: zaposlene mlade ljude, imovinu koju koriste njeni vlasnici, razvijen elektroenergetski sistem i najveće rezerve lignita u jugoistočnoj Evropi, najznačajnije rezerve olova i cinka u regionu, planine sa desetinama hiljada turista. Govorim o Kosovu i Metohiji ne samo zbog prošlosti već još više zbog budućnosti, ne samo zbog teritorije već još više zbog ljudi čija bezbednost i ekonomski prosperitet predstavljaju izazov za celu Srbiju i međunarodnu zajednicu". To je u uvodu obimne knjige koju ovde predstavljamo napisao Nenad Popović, šef ekonomskog tima za KiM i jug Srbije. Radi se o obimnoj knjizi, 16 poglavlja i oko 500 stranica, knjizi koja predstavlja neku vrstu enciklopedijskog prikaza ekonomske situacije na Kosovu. "Vreme" se opredelilo da objavi izvode iz poglavlja koje se bavi privatizacijom na KiM. Čini nam se da je ovo poglavlje najbolji dokaz kako se iz nepravnih rešenja rađaju nepravične odluke i to na štetu svih građana Kosova.
Lovci na afere oko Vuka Hamovića, što svako malo iskrsavaju u gotovo svim zemljama Balkana, neodoljivo liče na pastira iz narodne priče koji na najmanji šum uzvikuje "Vuk, Vuk", na šta njegove kolege napuštaju svoje poslove i kreću u hajku, da bi se svaki put brzo pokazalo kako je sve to bila lažna uzbuna
Pre ekološke modernizacije koju je Elektroprivreda započela sa evropskim, a delom i srpskim novcem, svaki građanin Srbije je potrošnjom struje sedmično u proseku proizvodio između pet i deset kilograma pepela. I sav se prosipao na glave stanovnika obrenovačkih sela
