O uspesima naše dece na naučnim olimpijadama gradi se mit koji svima prija. To je zanimljiva vrsta "zavere" u kojoj prećutno učestvuju i deca, i roditelji, i nastavnici, i direktori škola, i lokalni političari, i novinari – svima njima savršeno odgovara slika da smo bolji nego što uistinu jesmo
"EVO I REČENICE KOJA OBJAŠNJAVA SVE: ČUVENI LEO KASTELI, KOJI JE BIO OTAC MODERNE U NJUJORKU, KAD SU GA PITALI DA LI VERUJE U MODERNU, ON JE REKAO, NE, JA SAMO VERUJEM U JAKE LIČNOSTI. NIJE DOVOLJNO SAMO SLIKATI"
Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede
Velika potreba da se ovih dana javno ukazuje na Nišvilove probleme potiče iz bojazni da on sa ovakvom podrškom kakvu ima teško može dugo da zadrži laskavu titulu jednog od deset najboljih evropskih umetničkih džez festivala
Stećci četiri države upisani na Uneskovu listu i zato što projekat kojim su nominovani šalje snažnu poruku dijaloga i razumevanja i zato što je njime podignut most kulture u ovom regionu
U tekstu Elize Hodže, mlade arhitektice, o sadašnjem izgledu Prištine i Skoplja i društvenim i istorijskim okolnostima koje su ga kreirale, "lako je prepoznati Beograd i bilo koji drugi grad u Srbiji"
Vreme je bosonogo, ide od dečaka do dečaka, od smrti do smrti. Odlaze crno-bele bebe. Otišli su Zoran, Vaske, Gale, i sad Vladica. U igri četiri na četiri teško da će imati dostojnog protivnika. Vaske će da traži da se igra na velikom terenu
Čudo tehnike sedamdesetih definitivno odlazi u istoriju, gde su već srednjetalasni radio-prijemnici, džepni tranzistori, televizori sa katodnom cevi, vokmeni...
Za manje od šest godina Komunalna policija Beograda je prešla put od "našeg bobija" ("Vreme", 936) do najprezrenijeg organa vlasti u glavnom gradu. Beograđani ne priznaju autoritet ove institucije i organizuju peticije za njeno ukidanje, a među godišnjim nagradama za ekologiju, koju od 1983. dodeljuje Drugi program Radio Beograda, etiketu "Crni list" za najvećeg zagađivača u 2014. dobila je Komunalna policija Beograda "zato što i posle pet godina njenog postojanja nije uspostavljen komunalni red"
Jedna od osnovnih teza ovog teksta jeste da Aleksandar Vučić svojim karakterom i načinom vladavine jeste glavni generator permanentne političke krize i nestabilnosti u zemlji. I to sada postaje gotovo očigledno. Nije sporno da je on glavni politički "čimbenik", da ima najveću podršku i najveću moć u zemlji. Nema sumnje da se, čak ni kada je u punom formatu, tu vlada i ministri malo ili nimalo pitaju i odlučuju o bilo čemu bitnom. Ali se tu ponovo vraćamo na pitanje forme i njenog značaja. On se navikava da ne samo faktički nego i bukvalno vlada bez vlade i bez parlamenta. Građani se navikavaju na takvo stanje kao redovno. Ljudi u svim institucijama to počinju shvatati kao normalno. I to nipošto nije dobro, čak i kada bi se na taj autokratski i vaninstitucionalni način i moglo dugoročno upravljati zemljom. A ne može
Znate li da rukujete vašim oružjem i da ga održavate? Zašto ste ga uopšte kupili i izvadili dozvolu za držanje? Poznajete li ikog ko se vatrenim oružjem uspešno odbranio od provalnika ili napadača
Šta čeka mladog čoveka koji hoće da bude radnik u Srbiji
Katakter propalog puča je izvestan, uzroci takođe, verovatno i posledice – Sovjetski Svez ide dalje
Pitanje kritike društva je pitanje karaktera tog društva, odnosno toga koliko je ono demokratsko. Niko ne voli kritiku, a nedemokratske vlasti najmanje. Ono što je zabrinjavajuće jeste to što današnja vlast pokazuje da ne trpi kritiku ni na jednom nivou. Premijer se ljuti na nepostojeću opoziciju, na novinare, na umetnike, na građane koji koriste svoje pravo na proteste, ljuti se čak i na društvene mreže. Ljutnja, međutim, neće pomoći da se zaborave bespravno rušenje Savamale, nasilje komunalne policije, netransparentni tenderi i privatizacije, potemkinovska rekonstrukcija grada, gušenje slobode medija, neopredeljenost između Zapada i Rusije
Šta jedni o drugima kažu dojučerašnji partneri koji su nešto duže od godinu dana zajednički upravljali smederevskom Železarom, i šta od toga pije vodu
Šta stoji iza spektakularno najavljenih promena u najvećoj novinskoj kući Srbije
Kako se jedna od najjačih članica Evropske unije preko noći pretvorila u Šredingerovu mačku, to jest, prema članu 50 Lisabonskog sporazuma, proces izlaska članice EU može da počne tek kada ga zemlja koja želi da izađe sama pokrene, što London, uprkos protestima iz Brisela, Berlina i Pariza, ima nameru da učini najranije za nekoliko meseci. Ili, sve u duhu vapaja Svetog Avgustina, "O Bože, učini me kreposnim, ali nemoj baš odmah", Britanci bi da izađu iz EU, ali bi da ostanu za stolom dok se ne posluži desert
Kakva bi mogla biti budućnost nezavisne Engleske? Mi o tome sve znamo – jer u toj budućnosti živimo
Vučić je odrastao u jednoj sredini, u partiji, gde se ta patriotska mržnja prema Zapadu vice versa pretvorila ne u ravnopravni, već u podanički odnos prema Zapadu. Pa, nikad niko od najvećih kritičara i "izdajnika" nije rekao ono što je rekao Vučić – da treba da budemo kao Nemci. Nikad nikome nije palo na pamet da kaže da smo lenji, da ne znamo da radimo
"Ljudi ne vide nikakav izlaz iz situacije, tako da se polako klizi ka ekstremizmu i nacionalizmu. Međutim, ja nikako neću da ćutim", kaže David Grosman
U Berlinu preovladava bojazan da je Brexit kraj nemačke ere mira i blagostanja. Dok sebe bodre i zaklinju se u opstanak Evropske unije, vodeći nemački političari zapravo nemaju predstavu čime da potkrepe svoj usiljeni optimizam. Provejava stari strah da je Nemačka prevelika za Evropu, da će ostati sama, sumnja da je upravo politika kancelarke Angele Merkel dobrim delom doprinela Brexitu
"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"
Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...
"Ima puno studenata sa odličnim ocenama, puno ljudi koji misle, ali mnogi od njih kažu: zašto bih držao neke časove i vežbe ako mogu da zarađujem u firmi tri do pet hiljada dolara. Tako smo došli u situaciju da nemamo asistente koji će naslediti nastavnika"
Najboljem teniseru sveta tek predstoje godine u kojima će, pored turnirskih nagrada, zaraditi i neuporedivo veći novac od sponzorstava i marketinga
Četiri istoričara udružili su se na projektu izučavanja života mladih Srba koji su 1916. iz zbegova od Soluna do Korzike odvedeni na školovanje u Veliku Britaniju
