Nakon devetočasovnog sastanka nezadovoljnih poljoprivrednika i premijerke Ane Brnabić, dogovorena je samo cena mleka. Poljoprivrednici, koji su sedan dana protestovali i blokirali puteve po Srbiji, očekuju da će im država u budućnosti ispuniti i ostale zahteve
Sadašnja situacija klimavog statusa kvo može se promeniti ako SAD odluče da Tajvan tretiraju kao svoju stratešku bazu, koja se nikada ne sme ujediniti sa kontinentalnom Kinom. Peking u toj situaciji može da krene u vojnu akciju iz straha da mora odmah da deluje ili da se pomiri da će Tajavan zauvek biti izgubljen. U toj velikoj šahovskoj partiji Tajvan je pion na tabli, ali i pioni nekada mogu da postanu kraljice ako iskoriste šansu. Separatistička vlada na Tajvanu očekivala je od posete Nensi Pelosi da SAD javno podrži njene planove, dok je Vašington u tome video priliku da podmetne nove prepreke kineskoj ambiciji
Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk
Ervin Vurm: Jedan minut zauvek, Muzej savremene umetnosti Beograd, 7. april – 9. avgust 2022, kustosi: Marijana Kolarić i Žerom Sans
“Uostalom, književnost je hula, čist bezobrazluk. Svi živimo sa nekom idejom, tolerantni smo, uvažavamo drugog, a onda shvatimo da pomirenja nema, istina mora da izađe na videlo, obznanjuje se da smo ideološki na suprotnim stranama i onda počinje rat, rat rečima, mekani rat koji preti da se pretvori u nešto mnogo gore. U krajnjoj liniji, sve je zbog reči”
Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
“Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke tokom devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke”
Povodom toplotnog talasa koji je stigao u Srbiju i ove godine u nekim evropskim zemljama obara rekorde, objavljujemo prošlogodišnji tekst Slobodana Bunjevića o posledicama globanog zagrevanja. Tada je na Siciliji bilo zabeleženo rekordnih 48,8 stepeni, a sve jači požari su besneli u Rusiji, SAD, Turskoj i Grčkoj. Klima postaje neumoljiva
Lideri tri regionalne sile sastali su se usred svetskog sukoba oko Ukrajine: Vladimir Putin i Ebrahim Raisi koji spadaju u kategoriju “neprijatelja Zapada”, i Tajip Redžep Erdogan koji važi za nepouzdanog saveznika. Sva trojica imaju svoje planove mimo političkih stremljenja zapadnih saveznika. A šta ako je plan Putina da pomogne Iranu da razvije nuklerano oružje
Visoko je jedna od destinacija na koju se Novak Đoković stalno vraća. Tamo je otišao i posle osvajanja sedmog trofeja u Vimbldonu, tamo je otvorio sportske terene. Tu su i „bosanske piramide“. Pojedini stručnjaci koji su bili u Visokom tvrde da su te građevine delo inteligentnih bića, a ne nasumična kreacija majke prirode, što je stav mejnstrim arheologije. Saradnica "Vremena" Liljana Sađil posetila je pre nekoliko godina bosansku dolinu piramida
Prvi deo traktat o mržnji prema Srbima, drugi traktak o fantastičnim uspesima u zdravstvu, treći crtanje na tabli velikih energetskih nedaća koje jesu a tek će biti. Brine Aleksandra Vučića razbuktavanje još jednog svetskog rata. Sudiju Slobodana Ilića kome su u Bosni oči iskopali nožem je spomenuo tri puta u kontekstu da srpske suze nemaju roditelja. O sankcijama Rusiji ni reč
“Univerzitet ne može dobro da radi i da školuje najbolje kadrove ako ne prima najbolje kandidate za studije. Ovo ne treba razumeti kao kritiku prema nastavnicima u osnovnim i srednjim školama. Mislim da oni rade najbolje što mogu u datim uslovima, ali mislim da je vreme da se neke stvari u školama menjaju, jer univerziteti osećaju da se brucoši koji sada dolaze razlikuju od onih koji su dolazili pre 10 ili 20 godina”
Na ukrajinskoj strani problemi oko mobilizacije su sve veći jer su istrošeni talasi rezervista koji su motivisano prihvatili rat. Sada su vesti o velikim ljudskim gubicima dramatično redukovale oduševljenje za odlazak na front. Ruskoj vlasti trenutno nije problem živa sila već smanjena industrijska proizvodnja, te visoki ratni materijalni gubici i utrošak municije. Na teren se šalje tehnika iz skladišta, ali i tome će doći kraj
Novak Đokoković je u svom osmom finalu na Vimbldonu i 32. grend slem finalu u karijeri osvojio sedmi trofej u Londonu. To je ujedno i njegova 21. grend slem titula. U finalnom meču pobedio je Australijanca Nika Kirjosa sa 3:1 u setovima. Ovim povodom ponovo dajemo tekst Vladete Jankovića o Đokoviću „Najbolje što se Srbiji dogodilo u 21. veku“
Konfuzna je spoljna politika Srbije, konfuzan je odnos EU u politici prijema novih članova, a naročito prema Srbiji. Konfuzija u javnom mnenju građana Srbije je u velikoj meri posledica percepcije konfuzije u politici Srbije, a potom i konfuzije u politici Evropske unije. Ima dovoljno razloga da “srpsku konfuziju” objasnimo svesnim namerama onih koji vode tu politiku, dok je konfuzija koja obeležava odnos EU prema prijemu novih članova više rezultat neprincipijelnosti i neke vrste “dnevnog pragmatizma”
Ostavite Karija Pešića da radi svoj posao i ako možete obezbedite struju za utakmice. Sve što je do košarke taj čovek će da uradi. I nemojte da slušamo neznalice koje govore da je on star i onemoćao. To je sramota
„O problemima vezanim za uslove rada, prava radnike, nove oblike eksploatacije nedovoljno se govori i lokalno i globalno, sindikati su marginalizovani. Bitef je u tome pogledu opet avangarda“
Malo ko se uopšte u javnosti zapitao: a kakve su to državne firme koje mogu preko noći da prime stotine radnika, a da prethodno nisu imale potrebe za njima? Još se manje ljudi zapitalo zašto Srbija treba da daje 48 miliona evra kompaniji koja je samo tokom 2021. godine imala konsolidovani prihod od 149 milijardi evra
Šta u vezi Rusije spaja Si Đinpinga sa svim njegovim prethodnicima u Pekingu – od careva, preko Sun Jat Sena i Čang Kaj Šeka, sve do Mao Cedunga, Hua Guofenga, Deng Sjaopinga, Đang Cemina i Hu Đintaoa
Čini se da je beskonačno ponavljanje glasanja učinilo da se najveće albansko selo u Srbiji ureže u svest čak i onih ljudi koje politika ne zanima, te da nastavi da baštini mitove i legende koji ga godinama prate
U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
“Da li smo mogli u prošlosti da gradimo alternativne načine snabdevanja gasom? I da i ne. Geografija nam ne ide naruku, ali smo svakako mogli da napravimo naša gasna skladišta. Dobijali smo i povoljne kredite od Evropske unije od 100 miliona evra. Da smo to uradili, bili bismo u mnogo boljoj poziciji. Pametna stvar koju su naši napravili jeste dogovor sa Mađarima. Po tom dogovoru možemo u okviru meseca da povlačimo tri miliona kubika dnevno, a u novembru, decembru i januaru šest miliona. Naša potrošnja u letnjim mesecima je do 4,5 miliona, u zimskim do 10 ili 15 miliona”
Autor za biografskom građom o Godaru poseže samo onda kada je preko potrebno i nužno postaviti i osnažiti faktografski kontekstualni okvir, a u kome opet naglasak biva na onome što u žiži i srcu ima film
Kada je 25. novembra 2020. preminuo Dijego Armando Maradona, čovek zbog koga je fudbal za stotine miliona ljudi širom sveta bio i ostao nešto mnogo više od puke igre i sporta, Dr. Nele Karajlić je za „Vreme“ napisao tekst „Tri nebeska gola“. Dva od ta tri nebeska gola je Maradona postigao na današnji dan, 22. juna 1986. godine, u četvrtfinalnoj utakmici između Argentine i Engleske na Svetskom prvenstvu u Meksiku
Iz Berlina opet Beogradu predlažu podgrejan model dve Nemačke koji bi se mogao opisati kao prihvatanje nezavisnosti Kosova bez eksplicitnog priznanja. I to iako je kancelar Olaf Šolc nedavno u Beoradu bio veoma eksplicitan
