Strip
Balkanske stripske veze
U knjizi Balkan Comics Connections: Comics from the ex-YU Countries našlo se na okupu dvadeset tri crtača i pet scenarista sa prostora bivše Jugoslavije, koji strip scenu ovog prostora reprezentativno predstavljaju u svoj njenoj stilskoj i žanrovskoj šarolikosti
Nobelova nagrada za fiziku 2013.
Božji laureat
Za promenu, ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za fiziku ste nesumnjivo čuli i pre nego što je postao nobelovac – to je onaj fizičar po kome je CERN-ova "Božja čestica" dobila ime. Uz njega, nagradu je dobio i jedan Belgijanac
TV fenomen – Državni posao
Oaza u »pustinji realnog«
Šta je tajna uspeha serijala popularnog daleko izvan matičnog vojvođanskog prostora? Kreativnost i subverzivnost, naravno
Moj muški život
Smrt
Rado zamišljam duše pokojnika kako zuje okolo i raduju se gledajući nas preživele pre nego što se otvore ona vrata, kao na filmu, koja vode na Poslednji Informativni Razgovor. Bog je, kažu, milostiv
Podsećanje – Niko i album The Marble Index
Niko, niotkuda
Bila je muza, ikona, mračni predmet želja, lepotica dana. Kažu da joj je Elija Kazan, dok je pohađala njegove časove glume u Aktors studiju u Njujorku, govorio: "Iskoristi svoje vreme, stvori vlastiti prostor." Sledeći taj savet Niko je došla do muzike predstavljene na albumu The Marble Index, objavljenom pre 45 godina. Potraga za sobom, kroz sopstveno vreme i prostor, dovela je do nje. Tako je nastalo ovo umetničko delo koje se može shvatiti kao batiskaf kojim se stiže na dno ljudske egzistencije
Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (1)
Aeroput, svetski a naš
Na svom vrhuncu Aeroput leti na sve četiri strane sveta: na sever do Budimpešte, Brna i Praga, na zapad do Venecije i Milana, na jug do Tirane, na istok do Bukurešta i Sofije. Sa Beogradom su povezani skoro svi veći jugoslovenski gradovi (Zagreb, Podgorica, Dubrovnik, Sarajevo, Ljubljana, Sušak–Rijeka, Split i Skoplje) pa i neki manji (Bitolj, Borovo). Pred drugi svetski rat Aeroput ima modernu flotu od 14 aviona (sa sedam Lokida kao okosnicom) koju je opsluživalo desetak pilota i pet radio-telegrafista
Intervju – Milica Grković-Popović, Messer Tehnogas AD
Najhladnija tečnost na svetu
"Tečni helijum se upotrebljava za MRI u bolnicama, tj. kod sistema magnetnih rezonanci, koji omogućavaju formiranje slike unutrašnjih organa i predstavljaju jednu od najmodernijih dijagnostičkih tehnika, kao i za NMR, odnosno sisteme koji se uglavnom koriste u naučnoistraživačkim ustanovama za spektroskopsko određivanje sastava materije, u istraživanjima fizike čvrstog stanja na niskim temperaturama, a zanimljivo je da je najveće postrojenje koje koristi tečni helijum Veliki sudarač hadrona u CERN-u"
Novogovor
Teror
Opažanje svemira
Osovina zla
Šta je tako strašno u dubinama svemira snimio novi Plankov kosmički teleskop
Južna Amerika – Socijalizam za XXI vek
Borba za drugu nezavisnost
Odakle ideološki potiče Ugo Čaves. Kako je iz gerilskih pokreta izrasla izborna levica. Zašto se u Vašingtonu mršte zbog uspeha i sve većeg uticaja demokratskog socijalizma. Skretanje ulevo Katoličke crkve. Kako su SAD podsticale pučeve i podržavale diktature i kako gube bitku sa levičarima u Južnoj Americi
Intervju – Dr Milovan Šuvakov, Institut za fiziku, Beograd
Među orbitama Njutnovih tela
Veliku pažnju svetskih medija privukao je izvanredan prodor u razumevanju čuvenog Njutnovog problema tri tela, do kog su došli fizičari iz Srbije. Sa jednim od njih razgovaramo o ovom otkriću, o Isaku Njutnu i mozgalicama koje neke ljude drže budnim čak i u Srbiji
Knjige – Geopolitika emocija
Samopouzdanjem protiv istorijske beznačajnosti
Emocije, poput holesterola, mogu biti i dobre i loše, kaže Dominik Mojsi, autor knjige Geopolitika emocija u kojoj tvrdi da savremenim svetom vladaju tri osnovne emocije: strah, nada i poniženje. One su u geopolitičkom smislu važnije od gneva, očaja, mržnje, ozlojeđenosti, besa, ljubavi, časti te solidarnosti jer su usko povezane s pojmom poverenja, a poverenje predstavlja odlučujući faktor u načinu na koji nacije i narodi odgovaraju na izazove s kojima su suočeni, kao i kako se odnose jedni prema drugima
Ratno vazduhoplovstvo Srbije
Sto godina uzleta i padova
Kada smo pre više od šest godina tekstu u "Vremenu" dali naslov "Hej, vojnici, vazduhoplovci, čelična krila naše armije", nikome nije palo na pamet da će ta pesma, spevana avijaciji države koja više ne postoji i od koje se novonastale uglavnom ograđuju, dići na noge poslovično mirnu i hladnu – kakva se očekuje na događajima te vrste – publiku na svečanoj akademiji održanoj povodom obeležavanja 100 godina vojnog vazduhoplovstva u Srbiji u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Interval
Naučni događaji 2012.
Hronologija kraja sveta
Smakovi koje smo preživeli
Ako bismo se vodili raznim najavama i predskazanjima, danas bismo mogli da zaključimo da smo zaista srećni ljudi. Preživeli smo najmanje 150 manje ili više (ne)ozbiljnih smakova sveta koji su najavljivani u poslednjih 4000 i kusur godina. Neki od njih zaista su izazvali paniku među Zemljanima
100 godina kosmičkog zračenja
Vreli pljusak iz svemira
Samo jedan jedini proton koji dolazi odnekud iz svemira, sa tako velikom energijom kao što je 100 miliona teraelektronvolti, svojim sudarima sa atomima u stratosferi izaziva pljusak od milion sekundardnih čestica koje se na putu do tla rasprostiru u širinu od nekoliko kilometara
Popularna fizika
CERN u Srbiji
»Politika«, 20. i 21. novembar 1912
Na kumanovskom ratištu
Pisac Ivo Ćipiko (13. januar 1869 – 23. septembar 1923) kao ratni dopisnik učestvuje u balkanskim ratovima. Između ostalog napisao je i reportažu za Politiku o Kumanovskoj bitci. Ćipiko za vreme Prvog svetskog rata prati srpsku vojsku u izgnanstvo. Rođen je u Kaštel-Novom, između Splita i Trogira, školovao se u fratarskom semeništu u Sinju, bio pod uticajem jugoslovenskih nacionalista, a godine 1911. odlazi u Srbiju. Jednom je napisao: "Zanesoh se i postadoh Srbinom", uz dodatak da time nikada nije prestao biti Hrvatom
Moj muški život
Kriza srednjih godina
Mužjak je takmičarski nastrojen, kompetitivan, je li; onda primeti da su stasali mlađi, vitkiji, snažniji i lepši mužjaci
Roman – Golubije srce
Bačko srce u procepu
Izvanredni roman Melinde Nađ Abonji, kao priča o trajnoj i neizlečivoj neukorenjenosti, pripada onom danas najvitalnijem toku centralnoevropskih literatura
»Božja čestica«
Završni kamičak kosmičkog mozaika
Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena
Posle fajronta
Ispovest članova biračkog odbora
Dnevnica je bila svima ista – i predsedniku biračkog odbora i posmatraču – po dve hiljade dinara; za te novce su mogli da rade vredno kao mravi, daleko od svih insinuacija o krađi i "visoke" politike; da iznova i iznova broje listiće, proveravaju biračke spiskove, pomažu drugima, odmenjuju ih, idu po stanovima građana koji su nepokretni kako bi i oni glasali; ili, pak, da veći deo Đurđevdana provedu sedeći, pijući kafu i pušeći cigarete
Izbori 2012
Novi poslanici
Mandati novim poslanicima raspodeljuju se po redosledu na izbornoj listi, kako je regulisana raspodela mandata
Kultura sećanja; april 1992 – april 2012.
Hronologija opsade Sarajeva
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Intervju – Prof. dr Vladica Cvetković, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta
Začarani krug akademskog holesterola
Kada neka ozbiljna pitanja u vezi sa prirodom dođu na dnevni red, shvatićemo da su nam bili potrebni ljudi koji se razumeju u prirodu, a ne samo menadžeri. Ovde se školuju menadžeri da bi sutra upravljali sistemima koje ne poznaju. Ako nastavimo s tim trendom, odroniće nam se put ka održivom razvoju, a puteve, kao što znamo, ne popravljaju menadžeri, već inženjeri