Oni koji Ćosićeva svedočenja relativizuju tumače nam da je kosovčenje uz pršut i vino, osamljenih nacionalnog oca i sina, bilo tek Đinđićevo taktiziranje kome nije pridavao neki veliki značaj rukovodeći se pragmatskim principom da se pitanje Kosova mora rešiti ovako ili onako, s naglaskom na – rešiti
Zamislite da DSS ima 61 poslanički mandat, a DS 33, i da DS insistira da dobije mesto premijera! Kako bi reagovali mediji, stručnjaci? Upravo tako – nasmejali bi se. A zašto to nije smešno kada se dve stranke nađu u obrnutoj poziciji? Mislite o tome
Svaki četvrti stanovnik Srbije živi u nekoj od 54 pogranične opštine. Šta njihov život čini različitim od onih čiji susedi nisu stranci
Prodaja kasarne "Milan Spasić" u Radovićima, na luštičkom poluostrvu, prioritetna je za tivatskog gradonačelnika Dragana Kankaraša, po kojem je ovaj prostor od preko milion kvadrata "izuzetno interesantan za gradnju i razvoj turističkih kapaciteta". Nesumnjivo je da ova lokacija, koju obogaćuje čitav niz objekata – heliodrom, benzinska pumpa, toplana, sportski tereni, kao i stara austrougarska tvrđava – uveliko privlači nečiju pažnju, a podatak da je iz nje u Bar preseljena teška vojna mehanizacija najbolje svedoči o tome
"Ako knez Srbije bude našao za potrebno da u interesu svoje dinastije i svoje zemlje uzme za sebe i svoje potomke kraljevsku titulu, Austro-Ugarska će tu titulu priznati čim bude proglašena u zakonskoj formi i upotrebiće svoj uticaj da je i druge sile priznaju"
"Nalazimo se pred čudnom pojavom: ukoliko jedna osoba 'tvrdi' da je veći broj njenih sunarodnika ubijeno – utoliko ta osoba ima veće zasluge i smatra se većim nacionalistom. Drugim rečima, da li je jedna osoba ‘izdajnik’ svog naroda ako ne ‘nalazi’ da je bilo toliko žrtava kako se to na svim stranama tvrdi?" Ove redove ispisao je Bogoljub Kočović u knjizi "Sahrana jednog mita – žrtve Drugog svetskog rata" u Jugoslaviji (Otkrovenje, Beograd, 2005) čije izvode na sugestiju i uz dozvolu priređivača londonskog izdanja Desimira Tošića prenosimo u ovom broju "Vremena". Dr Bogoljub Kočović je po obrazovanju pravnik, doktor prava u Parizu posle rata, potom naučni saradnik u Francuskoj, a potom je u Sjedinjenim Državama i u Francuskoj prešao na ekonomske studije, posebno na statistiku... Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Londonu 1985. U njoj je tada izrečena opomena da "kod izvesnih preovlađuje još uvek ideja... da međunacionalni obračuni nisu završeni, odnosno koji žele, ako im se prilika ukaže, da se ‘svete’, da ‘nastave’ sa građanskim ratom...". Na knjigu nije bilo reakcija nekoliko godina, a onda je izbio rat. Po njegovom okončanju, licitacijama o starim žrtvama dodate su licitacije o novim...
Stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznosi deset odsto, u Mađarskoj 16, Poljskoj 19, Bugarskoj 19,5, Hrvatskoj 20, i u Češkoj 28 odsto
Ipak se kreće, zaključak je nakon skupa kojim je u Beogradu obeležena dvogodišnjica potpisivanja međudržavnih sporazuma, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine o saradnji tužilaštava u rešavanju teških krivičnih dela, posebno ratnih zločina
Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize
Godinama prizivana uspravnost Crne Gore jedino se da u vijorenju nacionalne zastave primetiti. Neoliberalna ekonomija, omiljena stvar u rukama eto skoro dve decenije nesmenjive crnogorske vlasti, očito nije pomogla u uspravljanju državne kičme
Pola tone kokaina pronađenog u Makedoniji moglo bi da uzdrma neke važne ljude u Srbiji
Dvadeset lista na glasačkom listiću, 3806 kandidata iz više od trideset partija i pokreta koji se kandiduju za 250 mesta u Skupštini, 6.652.105 birača, 8462 biračka mesta – i samo jedno pitanje: "Kuda dalje?"
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Glavna izborna bitka vodi se između "evropejaca" i "antievropejaca". Radikali shvatili da modernizacijska šifra funkcioniše? Dosta zanimljivih taktičkih poteza
Šešeljev testament, kongres SPS, konvencija DS, konvencija DSS–NS, nove liste
Naša sredina nikako da shvati da mi živimo u svetu međuzavisnosti, da nema "nezavisnih" ili nedodirljivih unutrašnjih ili spoljnih politika. Da to nisu mogli da razumeju jugoslovenski komunisti 1956. godine, to se možda dâ razumeti, ali kako razumeti to da današnje vlasti u Srbiji obmanjuju i svoje građane i međunarodne činioce da sve čine u cilju "evropske integracije", a da u stvarnosti i dalje vode "nezavisnu", ili žele da vode "nezavisnu" unutrašnju i spoljnu politiku
Opozicija, koja je čak radosno prihvatila prvu vest da je Šturanović novi premijer, sa skepsom gleda na njegov angažman, s tim što mu iz Medojevićevog Pokreta za promene najavljuju podršku ako krene u odlučne reforme
Dok od devojaka, koje su prvu fazu svetskog šampionata odradile iznenađujuće dobro, očekujemo nova prijatna iznenađenja, odbojkaši kreću na istu stranu, po medalju, kažu
Ustav će se verovatno zvati mitrovdanski, a pred njegovo proglašenje atmosfera je bila prava slavska: gosti peglaju košulje, lickaju se i kreću, ražanj je spreman, ali prase još beži dok ga padajući jedan preko drugog jure svi ukućani
Nije zabeleženo da je Koštunica zapretio Amerikancima pogoršanjem odnosa, kao što time nismo pretili ni drugima koji s Čekuom imaju ili će ovih dana imati posla. Biće, ipak, da je reč o nesimpatiji
Deo intelektualne elite napad na Brkovića označio je kao jak signal da je Đukanović trebalo da ostane na premijerskoj funkciji da bi raskrinkao mrežu koju je sam stvorio, dajući svojim prijateljima gotovo neograničenu moć
Rešenje statusa Kosova pitanje je bezbednosti, stabilnosti i perspektive celog Balkana, pre svega zato što Albanci u manjem ili većem broju žive u gotovo svim zemljama na poluostrvu. Takozvano albansko pitanje ovde je, u različitim oblicima, prisutno oduvek
Ovde se Mladić, i kod dobrog dela onih koji na taj slučaj ne gledaju blagonaklono, tretira kao tehničko, političko pitanje, kao trampa čoveka za kantu masti... Što više vremena prolazi sve se manje govori o zločinu i kazni, a sve više o kazni i nagradi
Ove jeseni Srbija i Hrvatska obeležavaju prvu deceniju diplomatskih odnosa koji se već nekoliko godina kreću stabilnom, uzlaznom linijom, i pored otvorenih pitanja. Privredne i kulturne veze, preostala otvorena pitanja u odnosima između dve zemlje i vizija odnosa Hrvatske i Srbije u narednom periodu bile su glavne teme treće ovogodišnje tribine koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Fondacijom "Fridrih Ebert". Javni dijalog odigrao se 4. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a u njemu su učestvovali Tonči Staničić, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji, Milan Simurdić, bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj, Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, Zoran Milanović, predsednik odbora za međunarodne odnose Socijaldemokratske partije, i Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Moderatorka javne rasprave bila je novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević
