Ima li Crna Gora jasno definisane granice? Ima. Ima li jasan suverenitet na celoj svojoj teritoriji i nad svim svojim građanima? Ima. Pa otkud je ona kvazidržava, a Srbija nije, iako bi odgovori na dva ovde postavljena pitanja u slučaju Srbije bili negativni
"Rampa za druga popa"; "Vreme" br. 868
Revnosni kao i uvek kada se njihovi interesi preklapaju sa očekivanjima moćnog sveta, crnogorski zvaničnici su Jelenku Mićoviću, bez obzira na to što se na prelazu Ranče ukazao sa stiharom, epitrahiljem, narukvicom, pojasem, sakosom, omoforom, mitrom i žezlom, zalupili graničnu rampu pred nosom. Za Mićovića, to je bila rukavica bačena posred lica
Postavljanje spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju i sve što se moglo čuti "povodom" i "oko" ovog spomenika, kao i napisi o inicijativi grada Cetinja da otkupi statuu Josipa Broza Tita iz Užica i prenese je u Crnu Goru, signaliziraju kulturu sećanja koje razvija srpsko društvo, danas i ovde. Kolektivna memorija, kako smo naučili od istoričara koji se ozbiljno bave pitanjem nacije, konstituiše bitan segment određenog nacionalnog identiteta; isto tako, segment tog identiteta čini i kolektivna amnezija
Reč je o muškarcu starom oko 45 godina, koji je sa 23 završio Pravni fakultet na kom je i doktorirao u svojim ranim tridesetim. Ovo mu je drugi ministarski mandat
Osvajanjem titule svetskog juniorskog prvaka reprezentacija Srbije postigla je (neočekivano) veliki uspeh, ali tema načeta u prošlom broju "Vremena" – zašto ne blistaju i kao seniori – i dalje je otvorena
Isto kao što se može za pola čaše vode reći da je "polupuna" ili "poluprazna", tako se i za ovu, upravo završenu rundu pregovora o trgovini poljoprivrednim proizvodima sa Evropskom unijom može reći da su uspešni, ali se može reći i da nisu: zavisi sa koje strane se gleda i ko daje ocenu
Šta je to "patološka odbojnost prema svojoj zemlji"? Kako se ispoljava, ko je autor kriterijuma? Kako se meri i ko je Ovlašćeni Merač
Iako je 2006. bila označena kao godina u kojoj su se u ekonomskoj sferi odigrala najznačajnija dešavanja u domenu telekomunikacija – konkretno, mobilnoj telefoniji – stvari se još nisu stišale. Telekom Srbije konačno je "ušao" u Telekom Srpske, a u Srbiji dobio dostojnu konkurenciju – Telenor. VIP uskoro počinje sa radom, a sad već ozbiljna trka operatera počela je da prija i običnim građanima
Prošli put smo ilustrovali političku ekonomiju cigareta, sa raznim primerima. Ove nedelje zabavićemo se evropskim uglom, ali i najnovijim razvojem naših iznenadnih i neočekivanih svađa oko starih i poznatih stvari. Dušan Mihajlović odjednom se setio nečega što je znao oduvek, ali nije govorio; tu je nalik na našu policiju koja je takođe sve znala o "duvanskoj mafiji" već godinama, ali se setila tek sada da podiže krivične prijave. Nije sve to tako jednostavno kao što izgleda
Zaslugama i pameti za ekspediciju Vlastimira Đorđevića nema kraja. Srpske i crnogorske policijsko-obaveštajne snage, pozivajući se na odlučnost i visoki profesionalizam, stavljaju se u prvi plan. Lojalnost evroatlantskim institucijama, međutim, obavezuje ih i na pominjanje neizostavne uloge Haškog tribunala
Jugoslovenska roba bila je na visokom nivou prepoznatljivosti i šteta je što Srbija nije na pravi način iskoristila tu prednost za brendiranje svojih proizvoda. Slovenija je, na primer, napravila veliki broj svojih poznatih trgovačkih marki koje funkcionišu i prodaju se na ruskom tržištu pod imidžom jugoslovenskog, i to se pokazalo kao dobar recept
Drugi kabinet Vojislava Koštunice biće sastavljen od članove pet stranaka (DSS, DS, G17 plus, NS i SDP) i imaće pored premijera jednog potpredsednika, 22 ministra i jednog ministra bez portfelja. Osim premijera, u vladi je ponovo i još šest njegovih ministara, ali je jedino ministar policije zadržao resor, ostali su prekomandovani u druge resore. Ministarski staž ima i petoro koji dolaze iz redova DS-a i G17 plus. U ovoj vladi će biti četiri žene
Malo pre osam sati uveče 27. marta 1999. iz NATO avio-baze Spangdahlem u Nemačkoj poleteo je "nevidljivi" F117 u vojnu akciju protiv SR Jugoslavije. U 20.43 ležao je u sremskom blatu
DSS otvoreno odbacuje predlog DS-a, tadićevci i dalje ne vide bolje rešenje, a svi prognoziraju da će se nakon sledećeg sastanka znati ime premijera ili će se ići na izbore
Oni koji Ćosićeva svedočenja relativizuju tumače nam da je kosovčenje uz pršut i vino, osamljenih nacionalnog oca i sina, bilo tek Đinđićevo taktiziranje kome nije pridavao neki veliki značaj rukovodeći se pragmatskim principom da se pitanje Kosova mora rešiti ovako ili onako, s naglaskom na – rešiti
Zamislite da DSS ima 61 poslanički mandat, a DS 33, i da DS insistira da dobije mesto premijera! Kako bi reagovali mediji, stručnjaci? Upravo tako – nasmejali bi se. A zašto to nije smešno kada se dve stranke nađu u obrnutoj poziciji? Mislite o tome
Svaki četvrti stanovnik Srbije živi u nekoj od 54 pogranične opštine. Šta njihov život čini različitim od onih čiji susedi nisu stranci
Prodaja kasarne "Milan Spasić" u Radovićima, na luštičkom poluostrvu, prioritetna je za tivatskog gradonačelnika Dragana Kankaraša, po kojem je ovaj prostor od preko milion kvadrata "izuzetno interesantan za gradnju i razvoj turističkih kapaciteta". Nesumnjivo je da ova lokacija, koju obogaćuje čitav niz objekata – heliodrom, benzinska pumpa, toplana, sportski tereni, kao i stara austrougarska tvrđava – uveliko privlači nečiju pažnju, a podatak da je iz nje u Bar preseljena teška vojna mehanizacija najbolje svedoči o tome
"Ako knez Srbije bude našao za potrebno da u interesu svoje dinastije i svoje zemlje uzme za sebe i svoje potomke kraljevsku titulu, Austro-Ugarska će tu titulu priznati čim bude proglašena u zakonskoj formi i upotrebiće svoj uticaj da je i druge sile priznaju"
"Nalazimo se pred čudnom pojavom: ukoliko jedna osoba 'tvrdi' da je veći broj njenih sunarodnika ubijeno – utoliko ta osoba ima veće zasluge i smatra se većim nacionalistom. Drugim rečima, da li je jedna osoba ‘izdajnik’ svog naroda ako ne ‘nalazi’ da je bilo toliko žrtava kako se to na svim stranama tvrdi?" Ove redove ispisao je Bogoljub Kočović u knjizi "Sahrana jednog mita – žrtve Drugog svetskog rata" u Jugoslaviji (Otkrovenje, Beograd, 2005) čije izvode na sugestiju i uz dozvolu priređivača londonskog izdanja Desimira Tošića prenosimo u ovom broju "Vremena". Dr Bogoljub Kočović je po obrazovanju pravnik, doktor prava u Parizu posle rata, potom naučni saradnik u Francuskoj, a potom je u Sjedinjenim Državama i u Francuskoj prešao na ekonomske studije, posebno na statistiku... Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Londonu 1985. U njoj je tada izrečena opomena da "kod izvesnih preovlađuje još uvek ideja... da međunacionalni obračuni nisu završeni, odnosno koji žele, ako im se prilika ukaže, da se ‘svete’, da ‘nastave’ sa građanskim ratom...". Na knjigu nije bilo reakcija nekoliko godina, a onda je izbio rat. Po njegovom okončanju, licitacijama o starim žrtvama dodate su licitacije o novim...
Stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznosi deset odsto, u Mađarskoj 16, Poljskoj 19, Bugarskoj 19,5, Hrvatskoj 20, i u Češkoj 28 odsto
Ipak se kreće, zaključak je nakon skupa kojim je u Beogradu obeležena dvogodišnjica potpisivanja međudržavnih sporazuma, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine o saradnji tužilaštava u rešavanju teških krivičnih dela, posebno ratnih zločina
