Dok najnovije inicijative regionalnih vlada mogu da znače da će kriminalcima koji stoluju na Balkanu ubuduće posao biti znatno otežan, izostanak komunikacije sa nekim drugim državama onemogućava suđenje onima koji su optuženi za teška krivična dela
Interes Srbije i Crne Gore za kraljevske porodice sasvim je u skladu sa svetskim trendovima: pripadnici različitih familija "plave krvi" nikada nisu bili nezanimljivi građanima, posebno ukoliko su u pitanju "primerci" živopisni poput Aleksandra Karađorđevića i Nikole Petrovića. Žalosno je, međutim, to što kraljevski prljav veš na drugim mestima podrazumeva vanbračne afere, problematičnu decu ili razuzdane princeze, a kod nas – opet i opet, iznova – nepravde stare skoro sto godina
Posle puta kancelarke Angele Merkel u Rusiju i Kinu nazire se promena odnosa u svetu. SAD za Nemačku jeste i ostaje najvažniji politički i vojni saveznik, ali na privrednom planu Amerika je konkurent, tu i tamo, kao u automobilskoj industriji ili poljoprivredi, čak i protivnik. S druge strane, sve moćnije zemlje na istoku, Rusija i Kina, nisu više politički i vojni protivnici ili čak neprijatelji, a u privrednom pogledu postaju najvažniji partneri
Nikola Petrović Njegoš, praunuk crnogorskog kralja Nikole, princ i arhitekta, radi i živi u Parizu (B92)
Kapiten srpske fudbalske reprezentacije obeležio je domaći fudbal u poslednjih dvadeset godina igrajući neprestano i osvajajući trofej za trofejom. Njegovoj klupskoj karijeri nedostaje samo veći uspeh sa reprezentacijom
EU se, kako kaže predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, "najteže situacije od Drugog, a možda i od Prvog svetskog rata"
"Samo dva puta je svet bio ugrožen mogućnošću trećeg svetskog rata: 1948. sa Berlinskom krizom i 1962. sa Kubanskom krizom. Posle toga su i NATO i Varšavski pakt izgradili mehanizme, ‘osigurače’ da do takve opasnosti ne dođe"
"Javni servisi u regionu" bila je tema prve u seriji od pet ovogodišnjih tribina "Vreme izazova", koje već devetu godinu zaredom naš list organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert". O poziciji i problemima medijskih javnih servisa, jednom od ključnih pitanja uspostavljanja demokratskih odnosa u društvu, na skupu održanom 28. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili su: Damir Šimić, glavni urednik Informativnog programa Radio-televizije Bosne i Hercegovine, Branko Vojičić, generalni direktor Radio-televizije Crne Gore, Dragutin Lučić, savetnik ravnatelja Hrvatske televizije za medije i bivši predsednik Hrvatskog novinarskog društva, i Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije. Moderator tribine bila je Vera Didanović, novinarka nedeljnika Vreme
Razlozi pada etičnosti u novinarstvu su opšti pad kupovne moći, niže zarade novinara, uticaj ekonomskih centara moći i tajkuna, pritisci političara, strah od gubitka posla i širenje samocenzure
NATO je pristupanjem Grčke i Turske 1952. znatno ojačao svoju poziciju na jugu Evrope. Premda je Jugoslavija ostala van Alijanse, njeni strateški planeri su smatrali da joj treba dati čvrste garancije za bezbednost i tako je još više odvojiti od Sovjetskog Saveza i približiti Zapadu. Ovakva računica je odgovarala i Josipu Brozu Titu. On je tražio način da Jugoslavija bude uključena u zapadni odbrambeni sistem, ali i da očuva spoljnopolitičku i vojnu nezavisnost
Naši zločinci su svi iste nacionalnosti – zločinačke, glasi ukratko poruka ministra Dačića. Shodno tome, policije u regionu moraju da rade zajedno, jer im je svima protivnik isti. U intervjuu za Vreme, Ivica Dačić govori o organizovanom kriminalu, putevima heroina i kokaina, nužnosti saradnje kako lokalnih tako i policijskih agencija i službi bezbednosti sa svih kontinenata, o Darku Šariću i Stanku Subotiću
Bivši premijer Tajlanda 2006. godine svrgnut je sa vlasti, optužen i osuđen za zloupotrebu položaja, finansijske malverzacije, bespravno bogaćenje, izbegavanje plaćanja poreza, korupciju i povredu "lèse majesté" to jest ispoljavanje antirojalističkih osećanja
Ako je bivši tajlandski premijer ostao samo crnogorski državljanin, ne mora brinuti: Crna Gora ne izručuje svoje državljane drugim državama
Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire
Napitak poznat širom sveta nastao je u saradnji srpske kompanije i Ruske akademije nauka, na pronalaženju najefikasnijih mogućnosti za očuvanje i zaštitu zdravlja ljudi koji žive i rade u ekstremno teškim uslovima
Čini se da su svi čelnici pravosuđa zemalja regiona svesni da se nešto mora menjati i verovatno će u budućim susretima otići i korak dalje u rušenju barijera za progon, kažnjavanje i izvršenje krivičnih presuda osuđenih u zemljama regije. To je neophodno za kažnjavanje i sprečavanje krivičnih dela organizovanog kriminala u prvom redu, ali tek nakon rešavanja zaostalih "repova" ratnih zločina u zemljama regiona
U novijoj srpskoj istoriji, najviše datuma kada se svako od nas seća gde je bio i šta je radio bilo je u martu. Tu su prve velike demonstracije opozicije 9. marta 1991, početak NATO bombardovanja 24. marta 1999, ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, smrt Slobodana Miloševića 11. marta 2006… Stariji sigurno pamte i demonstracije protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine. Moglo bi se reći da na ovim prostorima tragične martovske Ide iz starog Rima traju celog meseca, mada značajni martovski datumi u Srbiji u XIX veku nisu tako nešto najavljivali
Predsednik Srbije Boris Tadić primio je ekipu "Vremena" u petak, 19. februara, pred sam kraj radnog dana. Ako je u zgradi Predsedništva sve delovalo mirno i tiho, to ni najmanje ne znači da je tako i u političkom životu. Okvir za razgovor bile su teme vezane za borbu protiv organizovanog kriminala, aktuelne prilike u regionu, ekonomski razvoj i standard građana
Osim kao statistički podatak, još pre rođenja obeležavani smo brojevima: koliko smo dugački i teški u kom mesecu mamine trudnoće, koja je verovatnoća da imamo, na primer, Daunov sindrom, koliko otkucaja u minuti pravi naše srce... Još pre nego što smo prvi put otvorili oči, na porodiljskom stolu obeležili su nas nekim brojem na tračici oko ruke – istim kojim su obeležili i naše mame. Tate su za to vreme pripremale našu prvu garderobu – broj nula
"Država kao preduzetnik ima mnogo više problema sa podizanjem nivoa produktivnosti. Odatle proističu problemi. Praksa je pokazala da kada se država odrekne sopstvenih monopola i otvori tržište za nove igrače, dolazi do privrednog rasta i boljitka za sve. To je najočiglednije u oblasti telekomunikacija", kaže sagovornica "Vremena"
U medijsko-operativnoj istrazi protiv klana Šarić došlo se do imena čoveka koji je prethodnih godina bio označen kao bog i batina svega na Balkanu
Politička ekonomija kokaina složena je nauka. Ukratko: od siromašnog i terorisanog južnoameričkog seljaka koji gaji biljku koke, pa do japijevskih biznismena, estradnih zvezda i kriminalnog polusveta (ako tu ima neke razlike...) koji šmrču finalni proizvod, roba prolazi kroz razne faze i to je uglavnom jasno. Mnogo je zanimljivije kako veliki narko-dileri, grosisti i feudalni gospodari Latinske Amerike, njihovi savetnici i saradnici u tom lancu svoje ogromne profite pretvaraju u naizgled legalni novac. Slučaj Darka Šarića i njegove organizacije, da ne kažemo korporacije, tu je zgodan kao paradigmatična ilustracija
Nastavak tajne akcije protiv klana Šarić i dalje puni medije uz mnogo šumova koji prete da čitavu stvar prebace u politički obojenu priču
Zašto su Mila zvali "Britva" i kako se to zaboravilo, kao što smo tek iz Tadićevog intervjua saznali da mu je deda osvajao Skadar, u crnogorskoj vojsci, i za to dobio Obilića medalju. Dobro, čiji je danas taj Skadar
