Intervju – Ivo Josipović, novi hrvatski predsednik

Ne pristajem na sekiru u politici

Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović, koji će dužnost od Stjepana Mesića preuzeti 18. februara, novinare ovih dana prima u "privremenom uredu" u središtu Zagreba, koji se nalazi u tržnom centru nasuprot sedišta stranke kojoj pripada još koji dan – Socijaldemokratske partije – nakon čega će, shodno slovu Ustava Hrvatske, napustiti partijske redove i biti, kako je obećao, predsednik svih građana Hrvatske

Zoom

Rat za Brčko – Lako je Stjepanu Mesiću, koji odlazi, da preti ratom. Šta da radi Boris Tadić

Mesić je protiv promena dejtonskog dogovora, Tadić je protiv iste te stvari, Dodik se protivi takođe, i to najviše, pa ispada da bi Mesić da ratuje protiv Srba po navici, makar i zbog onog oko čega se Srbi s njim slažu. Jer, koliko je poznato, Dejtonski sporazum bi da menjaju oni koji su ga nametnuli

Kandidatura

Dugo otkrivanje Evrope

Evropska priča ovde čas previše liči na penušavu propagandu, čas na neko zamorno ideološko ispiranje mozga, a najčešće se zaboravlja da je sve počelo od Zajednice za ugalj i čelik

Hypo Alpe-Adria

Kraj istočne avanture

Država Austrija je u poslednjem trenutku nacionalizovala šestu po veličini banku u Austriji i tako je spasla bankrotstva

Kriminal

Begunci od zakona i kako ih privesti

Od oko 400 lica za kojima se traga po međunarodnim poternicama iz Srbije godišnje se uhapsi između 40 i 50, a najmanje deset su osobe koje su optužene za ubistva. Samo hapšenje i kasniji postupci, međutim, opet zavise od pojedinih država

Lisica i ždral

O Autonomnoj Pokrajini Vojvodina

I dan-danas me Milošević prijatno iznenadi

Intervju – Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova

Diplomata na koktel vakcini

"Kao rezultat napornog rada svih državnih organa u prethodnom periodu, 30. novembra u Briselu će biti održan sastanak na kojem očekujemo donošenje formalne odluke o ukidanju viza za građane Srbije. Da li će sama primena bezviznog režima otpočeti 19. decembra ili 1. januara, nije od presudne važnosti, s obzirom na to da smo toliko vremena čekali na trenutak da konačno ponovo budemo tretirani kao normalan svet. Ponovo ćemo početi da ostvarujemo pravo na slobodu kretanja, koje je jedno od fundamentalnih prava koje uživaju građani savremene Evrope", kaže Jeremić u razgovoru za "Vreme"

Akcija »Morava«

Srednje velika racija

Spretno i diskretno, kriminalistička policija MUP-a Srbije obavila je jedan posao, mnogo važniji nego što izgleda. Što je najvažnije, operativna bezbednost akcije "Morava" nije bila kompromitovana ni u jednom trenutku ni iz redova MUP-a, ali ni iz Ministarstva pravde, niti iz BIA. Sada treba iskoristiti postojeći ulov za dalji rad prema većim ribama

Crna Gora – Položaj homoseksualaca

Samo da bruka ne pukne

Nevidljivost homoseksualaca i lezbejki u javnom i društvenom životu dodatno usporava proces prevazilaženja homofobije u ovom konzervativnom društvu

Svetsko prvenstvo u fudbalu

Srbija prvi put, Srbi treći put

Blistava pobeda protiv Rumunije omogućila je prvo učešće na najvećoj smotri svetskog fudbala, ali dva politička presedana iz prošlosti dovela su do igranja (samo) Srba na mundijalima 1930. u Urugvaju i 2006. u Nemačkoj iako se zemlja zvanično zvala Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora

Devet godina od 5. oktobra 2000...

…a dvadeset od 1989.

Peti oktobar je u Srbiji dan jednog istorijskog prevrata, koji neki nazivaju srpskom baršunastom revolucijom. U pamfletima taj događaj glorifikovan je kao dan kada je Srbija rekla "dobar dan" slobodi, demokratiji, pravnoj državi i svetu. Neki ga opisuju kao političku revoluciju

Znamo li šta hoćemo

Evropsko prvenstvo u košarci

Više od povratka

Srebro iz Katovica moglo bi za srpsku košarku da ima značaj kao ona bronza iz Poznanja 1963. za ondašnju jugoslovensku

Odnosi Srbije i Crne Gore

Konzulska vremena

Mogu li se, zahtevom za otvaranje konzulata u Bijelom Polju, Nikšiću i Herceg Novom, popraviti odnosi dveju država, dovedeni na najniži nivo posle prošlogodišnje odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova

Letnja šema – strani reporteri u Srbiji

Stranci u noći

Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili

Portret savremenika – Oli Ren

Babica balkanskih integracija

Odlaskom Olija Rena balkanske zemlje gube dragocenog saveznika na evropskom putu

Pokret nesvrstanih – Približavanje Srbije

I posle Tita Tito

Predsednik Boris Tadić je u Egiptu izneo i ideju da Beograd, u kome je u septembru 1961. održan prvi osnivački samit Pokreta nesvrstanih, za dve godine bude domaćin jubilarnog skupa povodom pedesetogodišnjice postojanja Pokreta. To bi bila dobra prilika da se oda poštovanje utemeljivačima Pokreta nesvrstanih i njihovoj "vizionarskoj" ideji, rekao je Tadić tim povodom, a Srbija bi nastupala u ime svih država nastalih iz bivše Jugoslavije. Izgledi za tako nešto nisu baš sasvim loši jer je inicijativu srpskog predsednika podržao Egipat, trenutni predsedavajući Pokreta

Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (4)

Odgovori čitalaca »Vremena«

Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Završavamo seriju delovima odgovora Slobodana Milića, Saše Mitrovića i Vladimira Oke. Redakcija "Vremena" će nastojati da ohrabri čitaoce da i o drugim temama iznesu svoja gledišta. (Priredio: M. M.)

Trgovina ljudima

U raljama suda

Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta

Odjeci "Duvanske afere"

Pukanić i Šelzi, tršćansko svedočenje

Sedam godina kasnije u prilici smo da se upoznamo sa sadržajem iskaza koji je pokojni Ivo Pukanić, ubijen u atentatu oktobra 2008, dao čuvenom italijanskom antimafijaškom tužiocu Đuzepu Šelziju iz Barija, čoveku koji vodi istragu o međunarodnom švercu cigareta. Utisak je slabiji od očekivanog, jer je najveći broj informacija ili iz druge ruke, ili iz izvora nepouzdanih. Ipak, ima nekih zanimljivih detalja za našu javnost

Poreklo naroda

Komercijalni genetički rodoslov

Kako smo gotovo odmah uspeli da pogrešno shvatimo jednu vrstu evolucionističko-genetičke igre

Analize – Srbija u raljama krize

Jedna, u nizu havarija

Ocena da će se ekonomska situacija u svetu razvijati nagore dominira u razvijenim demokratskim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske. Neispunjena očekivanja od G20. Naš čovek, bačen u krizu, a izbačen iz života. Vlada Srbije bi morala ozbiljnije se ponaša

Masonska godišnjica

Ovde, sve je simbol

Danas u Srbiji deluje 29 masonskih loža sa više od 500 a manje od 1000 članova

Intervju – Vladimir Gligorov, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije

Država mora da sačuva potrošnju

"Ne vodi se računa o tome da socijalna dimenzija ima i makroekonomsku ulogu – razlog zbog čega imate socijalni sistem nije samo da ljudi ne umiru od gladi već zato što kada se uđe u recesiju, država želi da ima ljude koji troše"

Hrvatska, Makedonija, Crna Gora

Antikrizne mere u regionu

Intervju – Boris Tadić, predsednik Srbije

Trešenje persijskog tepiha

"Kada sam postao ministar za telekomunkacije u prvoj vladi nakon demokratskih promena, zamolio sam da se donese u kancelariju neki mali tepih iz depoa savezne vlade. Sutradan sam zatekao persijski tepih četiri puta četiri, potpuno nov, na kome mi je bilo neprijatno da hodam koliko je bio debeo. Zamolio sam za objašnjenje sekretara Ministarstva, koga sam nasledio u tom ministarstvu, i dobio obrazloženje – gospodine ministre, u administraciji važi pravilo: ukoliko vi naručite olovku, mi vam kupujemo ‘Monblan’"

Crna Gora, dve decenija vlasti Demokratske partije socijalista (DPS)

Sada i zauvek

DPS je jedina bivša komunistička partija koje je dve decenije nakon pada Berlinskog zida neprekidno na vlasti. Od projugoslovenskih komunista u sastavu jugoslovenske federacije, preko državne zajednice sa Srbijom, transformisali su se u independistički nastrojene liberalne demokrate koji su izvojevali nezavisnost Crne Gore