Nekoliko dana pred novogodišnje veselje, udarna vest svih dnevnih novina i elektronskih medija bila je otkriće 25 tona izuzetno toksičnog otpada zakopanog na privatnom placu u Vukićevici, selu kraj Obrenovca, ali da ne brinemo jer je brzom i pravovremenom reakcijom sprečena ekološka katastrofa
"U novoj godini svi ćemo biti gospodini" —Jedna moja komšinica
Kako se primiče kraj moje karijerete, tako se malo-malo pa spomenem značajnih tema koje nisam obradio, jer su se divna stvorenja, rođena iz duha tragedije višestranačkih izbora, vazda nametala kao važna karika u evoluciji
Na državnom Kosovo štandu završi guslar, od stola sa civilna i sveštena lica se javi moderator: Ove godine imamo zaista lepu temu, i zaista jake goste!
U Hrvatskoj su prebrojavali kolutove salame u smrznutoj pici i ustanovili da ih u onoj namenjenoj hrvatskom tržištu ima manje nego onoj namenjenoj slovenačkom, u Slovačkoj su otkrili da čokolada poznatog brenda ima manje lešnika, u Poljskoj da deterdžent slabije pere nego onaj tamo, u Slovačkoj da je keks sadrži palmino ulje umesto putera, u Mađarskoj nešto već zameraju kremama za ruke, u Srbiji sve isto to, pride da su (neki) brendirani proizvodi i otrovni
Sarajevski atentat toliko je pun sudbonosnih, zapanjujućih slučajnosti i nelogičnosti da je naprosto morao uspeti. Stvarna uloga Apisa u svemu tome spada u njegove najveće tajne ponesene u grob. Ipak, neme ni najmanje sumnje da se – makar i posredno i iz velike daljine – Crna ruka osetila u događaju koji će postati povod za do tada najveće krvoproliće u istoriji. "Bio sam pozitivno uveren da će se Rusija boriti ako nas Austrija napadne", rekao je kasnije Apis
Svi prisutni su bili u svečanom stavu, u najsvečanijem svečanom stavu, sa resornim kravatama, državničkim pozdravom gde treba, su bili gospodin ministar Đorđević i gospodin ministar Vulin
Šta povezuje Evu Ras i Ljumu Petrov, Slobodana Aligrudića i Albina Salihovića, Ružicu Sokić i Anu Todorović Diallo, Ljubu Moljca i Aleksandra Medu Jovanovića, Dušana Makavejeva, Branka Vučićevića i Milutina Petrovića sa devet preditora, filmskih entuzijasta različite starosti i zanimanja – od maturanata i studenata, preko arhitekata, advokata i dizajnera, sve do rentijera
Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid
Veoma je bogata istorija izdavaštva i knjižarstva u Vojvodini. Davno je neporecivi Skerlić rekao za Novi Sad: "Ovde se u XVIII i XIX veku mislilo i pisalo za ceo srpski rod"
"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"
Sve bilo u totalnom nadmašivanju: na Vulin ministarstvu sve pojedeno; Šešelj, pri marševskom koraku naučno pit’o, Gde ćemo sad; Dačić svratio da ne kažu da nije svratio; na nezavisnom "Informeru" umetnica u domindžos haljetku; a kod Zoranah redovi nisu odujimali...
