Protesti u Bosni i Hercegovini

Početak bune protiv dahija

Iako su protesti u najvećoj meri ostali ograničeni na deo Federacije s većinskom bošnjačkom populacijom, nije da oni nisu uticali i na situaciju u kantonima s hrvatskom većinom, odnosno u Republici Srpskoj. Najpre, i tamo je (u Livnu, odnosno Banjaluci, Prijedoru i Bijeljini) bilo protesta, makar i manjih, ali je strah od njihovog širenja vrlo opipljiv. Zvanično tumačenje protesta u Republici Srpskoj jest da je njihov cilj izazivanje nestabilnosti zbog koje bi međunarodna zajednica revidirala Dejton u smislu veće centralizacije. Iz HDZ-a pak tvrde da se želi dokinuti kantone što bi, po njima, već postojeću neravnopravnost Hrvata samo uvećalo. I bošnjački patriotski front je sve više neprijateljski nastrojen prema demonstrantima koje optužuju za urušavanje države BiH. Inicijalna motivacija demonstranata, međutim, isključivo je socijalna, dok posle njihove eskalacije zaista dolazi do račvanja i kad je reč o tumačenju i kad je reč o nastavku protesta

Intervju – Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava

Kako sam i zašto pozvana da svedočim

Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim

Navigator

Kisela jabuka

Kinesko-srpska posla

Kina radi Srbija se gradi

Pre dvanaest godina trgovinska razmena između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) iznosila je svega 4,3 milijarde dolara, prošle godine dosegla je gotovo 53 milijarde, a do 2015. Peking planira obim razmene od 100 milijardi dolara. Žedno investicija po izbijanju svetske ekonomske krize istočnoevropsko tržište širom je otvorilo vrata kineskom kapitalu. Za "prijatelje iz Srbije" Kineze veže i nešto više od ekonomskih interesa – od sećanja na Titovu Jugoslaviju, preko NATO bombardovanja prilikom kojeg je pogođena kineska ambasada u Beogradu do nezaobilaznog Kosova. U tom duhu predsednik Srbije Tomislav Nikolić boraviće u Kini od 25. do 29. avgusta, na poziv kineskog kolege Sji Đinpinga

Intervju – Profesor Mojmir Mrak

Radovi u toku

Kako članstvo u Evropskoj uniji sužava prostor za pravljenje gluposti. Kako Unija namerava da smanji duboki ekonomski jaz između zemalja članica. Kako se bije bitka protiv svetske krize i gde su u svemu tome zemlje kao što je Srbija

Intervju – Aleksandar Vučić

Ne umem da se pretvaram

Šta je briga narod za koalicioni sporazum? Narod interesuju rezultati. Ja ću da primam udarce od svakog od tih koji budu sklonjeni, mene će da napadnu potpuno slobodno... Izvinite, ako mi sklonimo naših 20 ljudi iz ministarstava, javnih preduzeća, kako će drugi da objasne da nisu sklonili nikog ili jednog ili dvoje? Na koji način će to da prođe u javnosti?

Hrvatska u Evropskoj uniji

Kraj dugog putovanja

To što će Tomislav Nikolić autoputem bivšeg bratstva i bivšeg jedinstva nakon više od 20 godina doći u Zagreb, već je napredak, pogotovo što u svemu ima još neke simbolike: samo dva dana pre zvaničnog ulaska Hrvatske u EU i Srbija će dobiti bar zeleno svetlo za početak pregovora, ako već ne i datum

Knjige

Provociranje osrednjosti

Muharem Bazdulj: Karlovački mir
Cenzura, Novi Sad 2012.

Sport

Ko smešta fudbalu

Ratno vazduhoplovstvo Srbije

Sto godina uzleta i padova

Kada smo pre više od šest godina tekstu u "Vremenu" dali naslov "Hej, vojnici, vazduhoplovci, čelična krila naše armije", nikome nije palo na pamet da će ta pesma, spevana avijaciji države koja više ne postoji i od koje se novonastale uglavnom ograđuju, dići na noge poslovično mirnu i hladnu – kakva se očekuje na događajima te vrste – publiku na svečanoj akademiji održanoj povodom obeležavanja 100 godina vojnog vazduhoplovstva u Srbiji u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Vraćanje ćirilice u Hrvatskoj

Šminkanje nepismenosti

Dok jedni tvrde da je ćirilica staro hrvatsko pismo, drugi odbijaju ustavne odredbe da se u javni život vrati ćirilica u mestima i gradovima u kojima Srbi čine više od trećine stanovništva

Otvorena pisma (ceo tekst)

Stigla vam je pošta

Mnogi su skloni da veruju da se politički, a naročito stranački život u Srbiji odvija iza kulisa, te da je sve ono što do javnosti stigne tek daleki odjek onoga što se zaista dešava. Zato, kažu, treba čitati između redova. Paradoksalno, često su najbolja potvrda ovakvih tvrdnji upravo pokušaji političkih aktera da deluju transparentno

Energija

Balkanska kriza struje

Trgovci električnom energijom ukazuju na to da su i pored obilatih snežnih padavina početkom godinee neophodne vanredno velike padavine da bi se vodostaj u akumulacijama vratio na normalan nivo

Kultura sećanja – Barselona 1992.

Olimpijski plamen, dim i magla

Tri dana pred svečano otvaranje, 22. jula 1992. MOK obaveštava Beograd da je Savet bezbednosti UN-a prethodnog dana doneo odluku da na Olimpijskim igrama sportisti SRJ ne mogu učestvovati ni u jednom ekipnom takmičenju, jer "treba da je jasno i očigledno da se sportisti u pitanju takmiče isključivo u svom ličnom i individualnom svojstvu..."

Televizija – Okruženje

Ogledalo sedme sile

Večno teoretičarsko pitanje o tome da li su mediji ogledalo ili avangarda jednog društva, jedno je od onih koja je na prostoru bivše Jugoslavije nepotrebno i postavljati. Ako je išta moglo da nagovesti u kojoj će se količini krvi ugušiti zajednička domovina, bili su to mediji. Ako je išta uticalo da ojačaju inače snažne ubilačke emocije, bili su to mediji. Konačno, ako danas postoji išta što vrlo slikovito prikazuje mehanizme vladanja i mentalnog upravljanja građanima nekadašnje države, to su svakako mediji. Nije stoga isključeno da će to, ukoliko se ikada izvučemo iz ovoga u šta smo do guše utonuli, postati očigledno upravo u medijima. Do tog trenutka, međutim, put je dug: baš kao i ljudi, mediji grcaju u problemima iz kojih je izlazak prilično neizvestan. O ovim problemima, ali i o slikama koje je medijsko ogledalo prikazivalo svih ovih godina, razgovaralo se u trećoj epizodi emisije "Okruženje". Prvi regionalni tok-šou koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji u startu je osmišljen kao pokušaj odgovora na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti". Jedna od nezaobilaznih stavki ka tim odgovorima svakako je i pitanje "kakvi su nam mediji"

Istraživanja

Znanje i osećanje

Kakav bi bio život da je SFRJ opstala sa istim političkim sistemom, i istim odnosima među republikama kao za vreme Titove vlasti?

Status kandidata – Kamo iz predvorja Brisela

Destinacija Evropa

Idealističku ideju o ujedinjenim evropskim nacijama i zajedničkom evropskom identitetu, usled ekonomske i finansijske krize potisnule su rasprave o tome ko će čiji budžet i na koji način da kontroliše i kako da se sankcionišu budžetski prestupnici. Evropska unija s jedne strane sve više srasta, ali iz nužde, a ne kao rezultat razvoja evropske svesti. A s druge strane deli se na države prvog i drugog reda. Što se proširenja tiče, nestalo je svakog entuzijazma

Kriza i izbori

Vlade na giljotini

Dvadeset primera odlaska s vlasti zbog rastućeg nezadovoljstva mladih nezaposlenih ljudi. Glasači ističu leve zahteve, a glasaju za desnicu. Bankari moćniji od političara

Politika

Ministarski sastanak u Beogradu

Visoka temperatura u regionu

Ko se boji Srba još

Ovolika spremnost suseda da se bave jedni drugima pokazuje da nijedna od tri države koje su ovde u pitanju – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina – nisu spremne ni dovoljno snažne da se bave same sobom i sopstvenim problemima, kojih imaju i preko glave. Valjda zato te glave i okreću od sebe i međusobno upiru prstom tvrdeći da je koren problema u onom drugom. Ili u Anđelini Džoli

Pravosuđe, ratni zločini i politika

Paradigma Dobrovoljačke ulice

Odluka o obustavljanju istrage o napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. sigurno će po ko zna koji put otvoriti ista pitanja i frustracije kojima je bosanskohercegovačko društvo bremenito već decenijama, kao što je pitanje ko poseduje pravu istinu, i kako u okolnostima, kad svi smatraju da je istina jedna i isključivo njihova, ostvariti dijalog. A to onda znači i pitanje može li BiH opstati kao celovita, može li ovo društvo postati zrelo, a ne nalaziti se u stanju stalnog povišenog pritiska i emocija

Tajni projekti

Dosije Y

Strogo poverljivi američki katalog neubojitog oružja pokazuje još jednu od pojava karakterističnu za mnoge tajne projekte – idealnu mogućnost da veliki broj ljudi godinama troši značajna sredstva i da za ta sredstva ne mora nešto i da proizvede

Odliv mozgova

Zbogom pameti

Srbija nije u stanju da privuče naučnike iz inostranstva. Odlazak mladih na usavršavanje i ostanak tamo gde imaju mnogo bolje uslove je normalna pojava. No, čini se da oni koji žele da se vrate imaju kočnice na svakom koraku

Bosna i Hercegovina

Prilog Milorada Dodika srpsko-američkom prijateljstvu

U jeku "diplomatske borbe" za i protiv Palestine, Sarajevo, tačnije američka ambasada u glavnom gradu, postala je poprište terorističkog napada radikalnih islamista, što je u praksi označilo početak kritikovanja BiH kao "aktivnog proislamskog terorističkog poligona" i rasta političkih akcija Republike Srpske

Srbija na rang-listama

Gde smo i kako nas mere

U zenitu evropsko-srpske drame oko preporuke za kandidaturu, beogradski mediji su prošle nedelje objavili ovogodišnju "Forbsovu" listu država prema uslovima za poslovanje koja je iznova pokazala da smo među najgorom decom. Kako Srbija stoji na ovoj rang-listi, a kako na ostalima

Još jednom o jeziku

Pretpostavljeni identiteti

Ko određuje na kojem od "naših jezika" je jedan roman napisan i zbog čega je to važno, pitanje je koje se postavlja u kontekstu novih propozicija za dodelu NIN-ove nagrade

Posle hapšenja Gorana Hadžića

I posle Haga – Hag

Haški tribunal će nas i dalje pritiskati da ne ostane samo na onih oko 160, što optuženih što osuđenih, pred tim sudom, već da se i naša pravosuđa napokon uhvate u koštac s procesuiranjem onih koji su činili ratne zločine