U toku je 16. Festival savremenog plesa i performansa, tema osam predstava iz raznih država je današnji neokolonijalizam, a posebni program nastoji da savremeni ples dođe do najšire publike
„Iz ove pravosnažne presude i nedavnih incidenata jasno se vidi da su demokratske slobode, koje su osvojene posle pada Slobodana Miloševića, sve više ugrožene“, kaže za portal „Vremena“ izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi
Za 11 godina vlasti Aleksandra Vučića, pobeda opozicije u glavnom gradu nikada nije bila bliža. Da li će proevropska opozicija u Beogradu pokazati dovoljno zrelosti da prevaziđe stranačke razlike i da konačno, okupljena u jednoj koloni, pobedi vlast predvođenu naprednjačkim “autsajderom” Šapićem
Bitef je suviše važan festival da bi mogao da trpi neizvesnost i proizvoljnost. Naša očekivanja od Bitefa su velika ne samo zbog duge tradicije već i zato što je on naš glavni pozorišni prozor u svet
Dva događaja sa ovogodišnjeg BITEF-a ukazuju se kao akteri (van)institucionalne diskusije o pevanju. Jedan je operska instalacija Sunce i more, drugi je predstava Raspevana mladost. Obe izvedbe su pevane i između ostalog diskutuju tradiciju institucionalnog i vaninstitucionalnog operskog i ostalih pevanja iako se ne deklarišu kao opere
Nije aktivizam to što nas može uzbuditi u pozorištu. “Nove forme, nove forme su potrebne!” Ko zna, možda će ih i biti do kraja festivala. Nadamo se da će nam novi selektorski tim pokazati kako razume sintagmu “nove pozorišne tendencije”, odnosno u kom pravcu treba dalje da se razvija festival
Apatija je poželjno i politički korektno stanje duha, pa je takmičenje u ležanju u Brezni veoma tačna metafora naše individualne i društvene stvarnosti. Do pobede
“Takozvane aktuelne predstave za moj ukus često imaju i nekakvu vrlo površnu didaktičnost. Kada to kažem, onda mislim na određeno nametanje ideja gledaocu, šta treba da misli i slično. Mene u pozorištu ne interesuje toliko nečija pamet, uvek mi je mnogo važnije ono što ostaje sakriveno, naslućeno, nego ono što se direktno kaže”
Ugovor za izgradnju depoa na Makiškom polju još nije potpisan, a trebalo je da to bude učinjeno još u februaru 2022. godine. Još nisu naručene ni krtice kojima će se kopati tuneli budućeg metroa, ali se i dalje navodi kako će se Beograđani njime voziti za pet godina
Iz pokreta Ekološki ustanak upozoravaju da čuvenu stogodišnju beogradsku pijacu planiraju da pretvore u tržni centar, pod izgovorom izgradnje metro stanice
„Nije poenta da je samo meni dobro. Jer svi smo deo jedne celine. Događaji u maju su nas probudili, osvestili i mislim da tu svest sad treba da negujemo“
PATOS, Pokretni alternativni teatar omladine Smederevo istražuje “Teatar zatvorenih očiju”. Došli su do neočekivanih zaključaka
Ministarstvo kulture podržalo je samo jednu novu plesnu produkciju, trećinu budžeta je dalo amaterskim društvima pa i guslarskom projektu, a najviše privatnom Festivalu igre - neki su od povoda Otvorenom pismu više od 150 aktera plesne scene
Sa svešću da je u danima tuge zbog ubijenih u Beogradu i Mladenovcu, susret uživo sa decom kulturna i civilizacijska misija pozorišta, i da ona zaslužuju istu ozbiljnost kao i odrasla publika, protiče nedelja pozorišnog festivala za decu i mlade
Ples je simbioza svih umetnosti. Pa ipak, ples je danas veoma marginalizovana umetnička oblast, nema vidljivu javnu prepoznatljivost i podršku, ples je na dnu lestvice
Kako se možemo sećati nečega što se dogodilo pre nas? Na šta mislimo kada kažemo Jugoslavija? Da li je to postao pojam u koji svako učitava svoju fantaziju o lepšoj prošlosti? Šta bajka o Jugoslaviji govori o našem odnosu prema sadašnjosti u kojoj živimo
Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme
Aleksandar Šapić je obilazeći danas obnovljeni „Dadov“, najavio osamostaljenje Festa. Objasnio ga je potrebom da Beograd ima bolji festival od Sarajeva. Najavio je i da će na programu takvog Festa biti srpski filmovi i srpski glumci
“Mene je zanimalo poređenje vrsta slobode koju prividno nude dva društvena modela: sloboda izbora, sloboda kretanja, nasuprot slobodi od straha da ćete spavati ispod mosta, na ulici”
Predstavu zasnovanu na stvarnom susretu Tita i Jovanke sa Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor, prvo će videti Svilajnac pa onda u Beograd. Njen autor pita zašto bi nekome to bilo čudno
Arijel Dorfman: Smrt i devojka; režija Nikola Ljuca; Bitef teatar
U Domu omladine počinje ciklus tribina o državi iz koje je potekla sadašnja Srbija, na kojima će mladi istraživači, neopterećeni ni Jugoslavijom ni ratom u kome je nestala, analizirati njene dobre i loše strane. Očekuje se da ćemo na kraju svi nešto naučiti
Posle 55 godina i više od 200 snimljenih pozorišnih predstava, RTS odlučio da budžet namenjen čuvanju pozorišne baštine preusmeri na komercijalniji program. Ministarka kulture traži od uprave RTS-a da nastave svoju misiju. „Snimci RTS-a su neopisiv trag za pozorišnu istoriju, oni su jedinstven korektiv svim pozorišnim autorima, udžbenik studentima“, kaže Nebojša Bradić
Ko nema stomak da se suoči sa bezumljem rata u punom formatu, ko misli da umetnost treba da bude lepa, a pozorište da nam pomogne da se opustimo, neka ne ide da gleda Tita Andronika u JDP-u
59. Oktobarski salon nije imao tematski fokus. Budući da je svojim prethodnim, 58. izdanjem zapao u autistični ćorsokak, namera je bila da se ovogodišnjim redefiniše naša najznačajnija smotra savremene umetnosti i da se postave nove koordinate i smernice
„Ne znam šta još treba da uradimo pa da naš rad bude statusno vrednovan isto kao rad kolega u institucijama. Država verovatno misli, s obzirom da sve ove godine radimo bez ičega, da nam onda ništa ni ne treba“
“Ogromna je odgovornost baviti se ovako ‘živom’ i istovremeno večito aktuelnom temom – ženska istorija je istorija obespravljenosti i ugnjetavanja. Zato sam se odlučila da predstavu postavim kao savremenu tragediju, vodeći se principom manje je više”
