Valja sve vrijeme imati na umu da nipošto nije slučajno što su glavni akteri ovog sadašnjeg ludila stasali upravo u devedesetima i da oni danas, u još istaknutijim ulogama nego tada, posve svjesno djeluju po istom principu kao što su djelovali onda
"Ja sam ipak deo instant generacije, a mi živimo u instant društvu u kome su svi u ego-tripu, tako da sam i ja proizvod tog individualnog kapitalizma, bez obzira što sam kritičan prema njemu. Shvatio sam da fotografija može tu žeđ kreativnog nagona vrlo brzo da zadovolji, dok je muzika vremenska forma, koja zahteva da sednete za kompjuter, uzmete gitaru ili klavir i krenete nešto da drndate, jer se u suprotnom ništa ne dešava. Kad napravite fotografiju, onda je ona tu i u sebi sadrži ceo jedan svet"
Ko god bude na vlasti u Srbiji u narednih deset godina, zateći će ugovorene i započete megalomanske projekte koji će drastično povećavati javni dug u stranoj valuti. Sigurno je da će vrlo brzo doći otrežnjenje. Projekcije iz Vučićeve agende "Srbija 2025" su nerealne i već samo male promene na međunarodnim tržištima kapitala urušiće sve te planove
Neđo Mandić iz udruženja Međunarodni transport kaže za "Vreme" da privatnici ne naplaćuju Upravi carina zakup parkinga, ali da onda zauzvrat reketiraju prevoznike: "To vam ide ovako: nađemo privatnika, našeg čoveka, koji nam dâ prostor za džabe, a on dobije dozvolu da privodi sve kamione jer i kad ulazi i kad izlazi iz zemlje kamion mora da pristupi na carinjenje. Pa, pošto mora da pristupi kod vas, onda ćete mu uzeti hiljadu-dve dinara, pa puta sto do petsto kamiona – zavisi od toga kakav je terminal. Ako je poput onoga na Kvantašu u Beogradu, sami izračunajte koliko je to miliona
Šta se promenilo u ovih deset, još malo pa jedanaest godina otkad sam ja, u leto 2010, takođe imao bliski susret sa nekom drugom – a istom – dvojicom i sa njihovom metalnom štanglom?
Zbog brutalnosti hrvatske policije i neprobojnosti mađarske granice sa Srbijom sve više migranata pokušava da se dokopa Evropske unije preko Rumunije. Mnogi od njih pod nehumanim uslovima mesecima ostaju zarobljeni u Srbiji, ali niko ne odustaje od zacrtane rute ka nekom boljem životu
Nema čime se Uprava Carina za Bracikinog vakta nije bavila: obrtala se tu velika lova, novac se slivao i odlivao na različite račune, iznosio u inostranstvo, plenjena je i distribuirana roba raznih kategorija, šverc je cvetao. Carina je bila srce sveopšte korupcije, duša "organizovanog kriminalnog poduhvata". Najveća lova se krila u krijumčarenju nafte, cigareta i motornih vozila. Iako je i kešom izdašno pomagao Državnu bezbednost MUP-a Srbije, znao ju je Bracika obradovati i kojekakvom skupocenom robom. Policija je, recimo, utvrdila da je Carina "tajnoj policiji" ustupila 660 kilograma zaplenjenog čistog heroina
"Postoji jedna Italija koja nikad više ne bi doživjela to iskustvo. Fašističko. Ima i ona druga, srećom manjinska. Koja fašizam živi romantičarski. Buon Duce"
Temperatura u regiji Šabli je ovog marta padala i na minus deset stepeni. Vinogradari koji nisu investirali u grejanje vinograda spasavali su čokote loze paleći baklje. Velika polja su noću svetlela kao da su zvezde sišle sa neba da zaštite vino
"Nemam ništa protiv foto-novinarstva, ali pošto nikada nisam radio za novine, bio sam u privilegovanom položaju, što nije uvek bilo dobro za mene. Zato su me ljudi uvek videli u tom povlašćenom statusu, kao buržujskog umetnika, i po tome sam možda vrlo specifičan na nekadašnjoj jugoslovenskoj sceni pošto sam bio neki ‘slobodni elektron’ koji ide levo-desno"
"Naselje Cerak-Vinogradi je zaštićeno kao kulturno dobro pre dve godine. Nadali smo se da će nadležni shodno tome preduzeti potrebne mere da se naselje zaštiti od samovoljnih intervencija i da će otkloniti sve posledice neblagovremenog održavanja. Nažalost, to je u potpunosti izostalo"
Ovih dana se ponovo mnogo govori o NATO bombardovanju. To više nisu rasprave koje vode do oružanih sukoba ili pravnih sporova, ali razlike u mišljenju ostaju. Ostaje i traganje za istinom
Klaus Man: Mefisto, dramatizacija Fedor Šili, režija Boris Liješević, Novosadsko pozorište/Újvidéki színház
Posvađani u prevodu, "Vreme" br. 1576, 17. mart 2021.
Aktuelna izložba Akvizicije 2020 prezentuje najnovije članove velike i važne Cepterove kolekcije
Tokom jedne budne noći, oko dva sata ujutro, listao sam kanale i odlučio da pokušam da pogledam prvu epizodu, verujući da neću izdržati do kraja. Imao sam naime rezervu prema temi: živeo sam u uverenju da je sve što se moglo reći o gejevima i AIDS-u – već odavno rečeno. A onda je započela magija
Vlasta Velisavljević je svakom bolu nazdravljao. Zato je i znao u pozorištu da odigra ono najteže – tišinu između ćutanja i reči. Čikao je partnera, nadigravao se i s majstorima igrao dupli neodoljiv pas. Apsolutna iskrenost zrcalila je na Vlastinom licu, dva oka kao otvorene vene
Srbija je regionalni prvak onog što se naziva "vakcinalnom diplomatijom". Dolazak velikog broja stranaca na vakcinaciju spasava mnogo života i donosi mnogo političkih poena. Ali otvara i brojna pitanja
Ako nema druge, bolje artikulisane alternativne ponude, ako svi drugi samo reže na njih, plaše ih, prete im kaznama, izvrgavaju ih javnom preziru, onda je preostao samo nasmejani Nestorović
"Najvažnije je bilo da se pripremi populacija, da joj se pruži mogućnost da razreši dileme koje ima, a to je u velikoj meri izostalo", kaže za "Vreme" dr Zoran Radovanović
Kako se student Pravnog fakulteta u Novom Sadu obreo u policiji zbog jednog tvita u kome je samo preneo reči Dragana Đilasa, uveliko poznate javnosti
"Poznato je da Vučić većinu tih ljudi oko sebe ucenama drži pod kontrolom. Pakuje im afere, a onda ih, navodno, štiti. Konkretno, Nebojšu Stefanovića sa slučajevima lažne diplome, Krušika... Stefanović je očigledno, kad je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, mnogo toga naučio i našao načina da se zaštiti jer mislim da u tim krugovima niko nikome ne veruje. Stefanović i Dijana Hrkalović formalno-pravno, bar što se tiče prisluškivanja, nisu ništa zgrešili, ali su prokockali Vučićevo poverenje: ako su znali da se on čuje sa licima koja su na merama, postavlja se pitanje zašto ga nisu upozorili. To, ipak, nije krivično delo jer oni nisu mogli da uključe nijedan broj bez naredbe"
U kovid bolnici u Areni pacijentima su na raspolaganju tri publikacije, među kojima je i Srebrenica – službena laž jedne epohe. U toj brošuri, u izdanju "Pečata", piše da je brojka od 8000 žrtava u Srebrenici "napabirčena", osporavaju se dokazi Haškog tribunala, iskazi svedoka i forenzički nalazi. Ako je barem jedan pacijent smogao snage da pročita ovu publikaciju, njeni autori su, kako kaže sociolog Stenli Koen, postigli svoj cilj, u skladu sa izrekom: kleveći smelo, možda se nešto prilepi
Priča o okolnostima pod kojima je u zaostavštini Fransoaz Sagan otkriven roman Četiri strane srca, o kome se ništa nije znalo, istovremeno je i priča o ludom životu, negdašnjem
"Nikada u svom životu nisam imao nikakve ofšor račune. Sve što imam van Srbije je firma Multikom Open, koju sam otvorio u Švajcarskoj i koja je u stopostotnom vlasništvu istoimene firme registrovane u Srbiji, što sam u skladu sa zakonom prijavio Narodnoj banci Srbije"
Da li je ovo, u stvari, bio svojevrsni nastavak protesta od prošlog leta, koji se završio žestokim sukobima sa policijom? Da li je vakcina postala samo zajednički sadržalac svih onih sa desnog spektra naše političke scene koji su protiv Vučića?
