Sviđalo nam se to ili ne – a dobro nije svakako – režim i Aleksandar Vučić su uspeli da čak i od važnog i po svim kriterijumima natpolitičkog pitanja vakcinacije naprave neku vrstu referenduma o sebi
Spomenik Stefanu Nemanji će, prema najavama gradskih zvaničnika, svečano biti otkriven i "predat Beogradu" 27. januara 2021. Impozantne dimenzije i ličnost srednjovekovnog vladara kome je posvećen, u formalnom i suštinskom smislu, čine ga pretendentom na mesto najprepoznatljivijeg simbola srpske države i društva u 21. veku. Tako monumentalan i pretenciozan, za mnoge već predstavlja centralno mesto sećanja i važan reper u procesu izmišljanja novog, ovoga puta hiljadugodišnjeg kontinuiteta srpske državnosti
"Država i Krizni štab nisu sposobni da zaštite lekare i medicinsko osoblje od zaražavanja i zato se javnosti plasiraju razni izgovori i neistine. Ako pogledamo unazad, napravili su niz katastrofalnih grešaka od samog početka epidemije, čije ćemo posledice sagledavati još dugo"
"Nekadašnji zamenik Visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan govorio mi je da ima ceo orman dokaza o Dodikovim kriminalnim radnjama. Međutim, nikada on sa tim nije izašao u javnost. I oni koji su došli posle njega posedovali su te dokaze, i to ne samo protiv Dodika nego i protiv drugih nacionalnih lidera u BiH. I opet niko nije našao za shodno da građanima to saopšti, da im pokaže kako su ih njihovi lideri debelo ojadili. Navodno štiteći svoj narod, radili su sve u sopstvenu korist"
Dodikova snaga jeste opala, on je uzdrman nakon lokalnih izbora i brojnih afera, pod pritiskom je zahteva Evropske unije da razmesti migrante i na teritoriji Republike Srpske, u strahu je od poteza novog američkog predsednika i snage bošnjačkih lobista, novaca nema, a redovi ispred javnih kuhinja su sve veći. Uprkos svemu tome, Dodik još uvek nije blizu prevremenog političkog penzionisanja
"Zavod za zaštitu životne sredine, koji bi trebalo da bude vodeća institucija u odbrani prirode, takođe je potčinjen politici, na mesto direktora je doveden čovek iz SNS-a koji za potrebe vlasti obezbeđuje sve što treba, sve što traže, svi papiri i dozvole za narušavanje zaštićenih zona lako se dobijaju. Divlji zapad je pesma za ovo što se kod nas događa. Rekao bih još nešto. Očuvana priroda je, između ostalog, i lična karta Srbije i mora da bude prioritetna briga države"
Uspomene Serđa Kavandolija na čuvenog oca i njegovog animiranog lika La Lineu, nasmejanog i naivnog, zbunjenog i zabrinutog, tužnog a najčešće ljutog
Mustafa je delovao svestan i nesvestan divljenja svojih kolega i svoje veličine, kao neko ko je deo tog sveta, ali istovremeno i mimo njega. Jer glumio je Mustafa ljudima sve i svašta, ali sebi, činilo mi se, nije glumio
U savremenoj muzičkoj industriji ne postoji više niko ko bi mogao da napravi takav sadržajan projekat zagonetne umetničke slojevitosti, kao što je to slučaj sa Bouvijevim albumom Station to Station. I kao što je njegov "Zvezdani čovek" stigao na Zemlju sa udaljenih nebeskih tela, tako je i "Mršavi beli vojvoda" naprosto mogao biti ovozemaljski vesnik događaja koji putuje kroz prostor i vreme da upozori svet na to šta ga čeka u bliskoj budućnosti
Kao avangardista i modernista bio je deo intelektualne slovenačke elite, pobunjenik koji je "osnivao pozorišta i ostavljao ih u ruševinama", politički jeretik, borac za jedinstveni jugoslovenski kulturni prostor, pisac, reditelj i pedagog koji je umeo da zatvori krugove svojih lutanja
"Nikad nisam voleo ljude negativnog naboja, ali osećam se bespomoćnim da se dan za danom moram boriti za sve u životu, i osećam da više ne činim ništa da bih izronio iz ove nemoći, iz ovoga stanja bespomoćnosti. Umorio sam se. Iscrpljen sam"
"Mene je životno iskustvo na vlastitoj koži naučilo do čega dovodi onečovječivanje ljudi i svođenje na sasvim slučajnu etničku pripadnost. Moj otac je ubijen 1991. u Vukovaru jer je bio Hrvat, ali isto tako je mogao biti ubijen jer je bio Srbin u Varivodama, Bošnjak u Potočarima, Albanac na Kosovu. U tom ludilu njega nije spasila ili ubila niti jedna njegova druga ljudska karakteristika, njegov identitet bio je sveden samo na to, i ja bih valjda bila potpuno luda i slijepa da pristanem slijediti i dalje takvu politiku i takav pogled na svijet koji je nama uništio živote"
Marija Antoaneta, Elizabeta Prva, Apisova udovica, Crvenkapa i ostale nikada nisu nosile slovačku narodnu nošnju, osim na fotografijama Pavela Surovog
Dok društva pokušavaju da zaštite javno zdravlje uredbama o obaveznom nošenju zaštitnih maski, ograničavanjem kretanja ili interakcije ljudi, kovid 19 na način koji odavno nije zabeležen pokazuje da pandemija nije samo medicinska, već i socijalna kataklizma. Virus utiče na sve aspekte života širom sveta: na potrese u porodicama, raskide prijateljstava, krize vlada i ekonomiju, na socijalne odnose i na način na koji moderni svet funkcioniše
Politika prema Srbima van matice treba radikalno da se preokrene. Prvi element takvog preokreta jeste definitivno i neopozivo menjanje lokacije te politike: umesto u Beogradu, ona treba da se vodi u srpskim zajednicama van matice
U pomoći unesrećenima nije bilo ni diskriminacije ni patologije – svi su pomagali svima, niko nikoga nije pitao za nacionalnost, tragedija je unela duh jednakosti, ne tako čest na ovim prostorima. Ali, politički potresi tek slede
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
"Socijalna umetnost se ovde uvek brkala sa socijalističkim realizmom, znaš ono, srećni radnici, presrećni seljaci. Naravno da je građanstvo steklo averziju prema tom terminu. A slikarstvo ne može da bude angažovana umetnost jer je njegova publika mala"
Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može
Pandemija je učinila da mnoge stvari radimo po prvi put verujući da ih radimo poslednji put, jer „čim ovo prođe" vraćamo se na staro. Neki mudriji upozoravaju da neće proći ni kad prođe, odnosno da su neke promene na koje nas je virus prisilio večne
"Bez dileme, međutim, mogu da odgovorim da su najprogonjeniji poslednjih godina, svuda, migranti. Progonjeniji su i od Vučića, da izvinite. Naspram njih se grade ogromni zidovi, kopaju kanali, rastežu bodljikave žice. Puštaju se besni psi. Jurišaju policajci sa pendrecima i gasnim bombama. Upotrebljava se i smrtonosna municija"
"Politika pretpostavlja različitost mišljenja i, kako ja volim da kažem, ‘umetnost kompromisa’ da se te različitosti uvaže i pravom razuma ali i većinske moći donese odluka kojom se ide dalje. U nas je različitost nedostupna, kompromis samim tim nepotreban"
Nijedan od ove trojice glumaca nije bio poželjan profil Bate Živojinovića ili Borisa Dvornika, ali su ih njihove mogućnosti transformacije učinile jednako delom tog almanaha slavnih čiji smo bili savremenici. Poslednje pop ikone zaista vredne našeg idolopoklonstva
Tvorci Ethosa u svakom su smislu svesni konteksta u kojem prave svoju seriju, uključujući i sam žanrovski. Zato se njegove "emancipovane" junakinje, recimo, malo-malo pa sa svojevrsnom kulturnom nelagodom osvrću upravo na "turske serije"
Nekada davno, u zemlji Srbiji, nekoliko entuzijasta odlučilo je da pokrene časopis o putovanjima. Pored dobrih ideja, znanja i snažne volje, nismo imali mnogo toga drugog. Čvrsta odluka da ostanemo samo svoji i ne pokleknemo pred uslovljavanjima mnogih koji su hteli da nas kupe i potkupe, doveli su nas do kratkotrajnog bitisanja na kioscima širom zemlje. Osam izdatih brojeva okupili su brojnu čitalačku publiku i stvorili neraskidive veze koje traju i danas. Međutim, priča koja sledi nije o "Dirižablu", vazdušnoj lađi i časopisu o putovanjima, već priča o prijateljstvu, čudnim sudbinama i Farskim ostrvima
Frankenštajn nije ništa manje napet od Istrebljivača Ridlija Skota, a tekst ume da bude jednako uzbudljiv kao kada se dohvatimo Filipa K. Dika i Vilijama Gibsona. Možda nekome nije sajberpank ni Orvelova čuvena 1984, ali setite se samo telekrana i Velikog Brata
