"Šta mladi misle o ovom režimu, najbolje pokazuje to što svake godine ogroman broj njih ode iz Srbije. To nije samo demografski gubitak, već i gubitak izuzetno važne socijalne, političke i kulturne energije. Cilj je da svi ovi mladi ljudi koji ‘glasaju s pasošima’ na graničnim prelazima, počnu da ‘glasaju s ličnim kartama’ na biračkim mestima. Ali, za to je neophodno pronaći prave teme i pravi način komunikacije"
"Došlo je do relatizovanja ratnih zločina i prebrojavanja žrtava, isticanja da je najviše Srba bilo u Hagu bez odgovora zašto je to tako. Na televizijama sa nacionalnim frekvencijama pojavljuje se galerija likova koji svašta pričaju, advokati koji pojma nemaju o čemu govore, ali uporno ponavljaju da je Tribunal ‘politički sud’, ‘sud samo za Srbe’. Ima čak i onih koji prete da će uraditi ovo ili ono ako im neko kaže da su ratni zločinci. Ja se nadam, ipak, da će brzo tome doći kraj, bez obzira što su na vlasti neki ljudi koji su mnogo doprineli svemu onom što se događalo za vreme ratova"
O Sutorini, nekadašnjoj "otomanskoj obali" u Boki gde je sramota bila da deca čak i leti idu golišava, o hrabroj borbi i pogibiji pet Danica i dva balkona kuće Ive Andrića sa kojih slavni nobelovac danas ne bi prepoznao vidik o kojem je ushićeno pisao
Da li će Memorijalni centar Jasenovac čiju su izgradnju najavili Vučić i Dodik biti u službi odavanja pošte žrtvama, istorijskog pamćenja, nauke i otkrivanja istine, ili mesto za okupljanje nacionalističkih hodočasnika i potkosurivanje neraščišćenih računa sa Hrvatima, sve u duhu "srpskog sveta" koji bi trebalo da se okreće oko aktuelnog predsednika Srbije
I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha
Ne mogu vam ih preporučiti za gledanje, ali dozvolite sebi nekoliko minuta, naročito u dobrom društvu, može da bude super zezanje
Univerzitetom iz serije, osim donatorskog novca, vlada još samo jedna sila: politička korektnost. Sa svim njenim rodnim, ekološkim i ostalim podvrstama. Profesori su u sve većoj panici da ne kažu ili ne učine nešto "pogrešno", a spisak grešnog i pogrešnog kanda se dopunjuje na dnevnoj bazi
U glavnotokovski film Belmondo je uneo dodatno naglašenu ekspresivnost, zaraznu energičnost, te neprikrivenu osećajnost i cinizam zaumnije podvrste, važne sastojke francuskog "novog talasa" u godinama pojave i inicijalne evolucije. Međutim, iako će ubrzo potom postati zvezda glavnog toka, i to u kontekstu nesporno profesionalne kinematografije jasnog profila i promišljenih stremljenja i u pravcu komercijalnog filma, Belmondo je pomalo iznenađujuće insistirao i na neizostavnom poštovanju forme u glumačkom pristupu
"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"
Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji
Ovakvo uterivanje patriotizma – i to, u suštini, manje državnog, "ustavnog", po američkom ili francuskom modelu, a više etnički i konfesionalno ekskluzivnog – u i kroz javne institucije, samo je jedan od simptoma neokonzervativnog kulturnog rata
Naš prostor je praktično obeležen neprekidnom tenzijom uz gotovo arhetipski strah od novih ratnih sukoba. Dakle, u ovakvom okruženju, uz pojačan kult vojske i ratovanja, nastaje kablovski kanal koji se zove TV Front
Petar je putujući glumac. Svaku ulogu gradi sa strasnom merom. Glumac s apsolutnim sluhom za prostor partnera. To dolazi iz njegove radosti igre. Iz antičkog hedonizma. On se poigrava, čika, nadmeće, a ostavi brisan prostor da se partner pokaže, pokaže i prikaže
Mada se održava nalazi u složenim političkim i epidemiološkim okolnostima, ovaj festival uspostavlja kredibilitet kakav je imao u okvirima Jugoslavije. Uprkos kompleksnom kontekstu, otvara mu se mnoštvo mogućnosti
Znamo da nas Dragan J. Vučićević i slični iz okruženja Aleksandra Vučića – ali i on sam – stalno časte neistinama, poluistinama i lažima. U devet godina na vlasti, zatrovali su javno mnenje Srbije toliko da je ono danas gotovo nevidljivo od taloga i smeća nagomilanih laži, uvreda i podmetanja
Pred zaključenje ovog broja "Vremena" stigla je tužna vest o smrti "bezvremenog" bubnjara Rolingstounsa. Za ovu priliku, ponovo objavljujemo prevod intervjua sa Votsom datog "Dejli telegrafu", objavljen u "Vremenu" u julu 2000.
Svi su uvek pričali o miru, kakav bi svet trebalo da bude, da bi ljudi trebalo da žive u miru, ali šta sad? Niko se ne oglašava, čak ni ti silni selebritiji po svetu koji uvek pričaju o miru. Kako mogu to da rade? Kako mogu samo da gledaju ljude koji umiru u Avganistanu? Kako je moguće samo ćutati i posmatrati tako nešto, posmatrati toliko dece, njihovih roditelja kako umiru, napuštaju svoje domove, zaista uplašeni?
Od 1992. godine u Nemačkoj se polaže takozvano "kamenje spoticanja" – male, mesingane, u trotoar utisnute pomen-ploče koje treba da podsete na sudbinu ljudi koji su za vreme nacionalosijalizma progonjeni, ubijeni, deportovani, proterani ili oterani u samoubistvo. Kamenje spoticanja je 18. avgusta položeno i u Zrenjaninu, među ostalim žrtvama i u pomen mojim roditeljima, babi i dedi. Jedan od njih bio je posvećen i meni
Iako svaka od njih na svom posebnom putu, države nastale raspadom SFRJ streme ka evrointegracijama i pripadnosti zapadnom svetu. Čak i ako bi uspele da se integrišu, one koje nisu postale članice Evropske unije, a ni one koje već jesu (Slovenija i Hrvatska), čini se da nisu dostigle evropske standarde u punom obimu i na način da su prevaziđeni problemi iz prošlosti. Sve to trpi običan čovek – građanin
"Misija demografa je da širi istinu o procesima u stanovništvu, da se ne lamentira nad stanjem, pronalaze krivci za nedovoljno obnavljanje i da se razume da Srbija deli sudbinu većine zemalja evropskog kontinenta"
Kada se ima u vidu da na istoku i zapadu Partizanovog stadiona ima dosta gledalaca i navijača koji su van navijačkih/huliganskih grupa, koji žive normalnim i mirnim životom, ne pripadaju nijednoj bandi, nisu ni reketaši ni narko-dileri, moguće je poverovati da je došlo vreme da se vlast posredno s njima obračuna pokrivajući svoje delovanje borbom protiv nasilja na tribinama
"Bojsovo izlaganje pratili su gosti iz inostranstva, Zagreba, Ljubljane i drugih mesta, a iz Beograda manji broj umetnika i prijatelja. Jedan umetnik mi je rekao: ‘Došao sam do SKC-a, ali za inat nisam ušao, sedeo sam na stepenicama’"
Naš redovni saradnik seo je da napiše kolumnu za "Vreme", ali... onda se kolumna "otela kontroli" i postala autobiografsko-putopisni esej o jednom gradu, o prošlosti i sadašnjosti, o pripadanju i stranstvovanju
Lenard pravi detaljan popis žrtava kapitalizma na balkanski način, među kojima nisu samo oni koji su satrveni od previše rada i bede već i oni koji su postali beskičmenjaci u pokušaju da se uklope u sistem, muškarci koji su kastrirani od straha i žene razapete od previše životnih obaveza
Banjaluka, zakrčena svim i svačim, hotel "Bosna" kao "Rikov bar" u filmu Kazablanka. Kasarne "Rakovačke bare", a potom i "Kozara" – najveći logor na otvorenom u modernoj Evropi. Koliko izbeglica je bilo, to se do danas nije saznalo
