"U nekim okolnostima i nekim trenucima zaista ste u životnoj opasnosti, ali najčešće se nepoželjnost svodi na to da vas poželjni drže po strani, podalje od para i važnih položaja. Dakle, mogli su i mogu i danas nepoželjni da žive i prežive. Istina, skromno, siromašno. Nije tačno ono što ljudi često kažu da bi se opravdali što su govna: da će ih, ako pokažu da su ipak nešto više, to neminovno koštati života"
Velebit je rekao da je 13. decembra 1950. u Beogradu izvestio Tita o uslovima saradnje sa Jugoslavijom koju je ponudila CIA. Sastanku su prisustvovali Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Ivan Gošnjak i Koča Popović. Nije mogao da se seti da li je tom sastanku prisustvovao i Milovan Đilas. Popović je stigao u Ameriku 15. maja naredne godine
Narod koji bi ubedljivom većinom hteo da se vakciniše u isto vreme nikako ne bi bio narod koji bi za njih takve ikada glasao
Hoće li Hil, kada dođe u Srbiju, doneti neku promenu ili samo izazivati (pod)sećanja
Bez digitalnog zelenog sertifikata o revakcinaciji u Austriji ne može da se dobije piće ni u kafanskoj bašti. Makar u teoriji. Pandemijske zgode i nezgode ovih dana ipak je u drugi plan potisnula ostavka kancelara Sebastijana Kurca optuženog za korupciju. Kaže se da je njegov drugar u Ministarstvu finansija parama poreskih obveznika plaćao neke medije da ga veličaju i friziraju istraživanja javnog mnjenja koja ga prikazuju kao miljenika nacije. Naravno uz opasku da važi pretpostavka nevinosti
Mogućnost da se posredstvom države ostvare vrlo velike koristi za vladajuću elitu suviše je veliko i jako iskušenje za odgovarajuće, u osnovi eksploatatorsko delovanje. Društveni akteri se ponašaju shodno motivaciji kojoj su izloženi, pa u tom pogledu ne tvore izuzetak ni politički delatnici i njihove organizacije
"Nisam temu birala da budem dio senzacionalizma, nego da predstavim dvije žene koje se hrvu same sa sobom i sa svijetom oko sebe. Svijetom u kojem je još uvijek ljubavni odnos dvije žene veći tabu nego svo nasilje koje svakodnevno gledamo"
Šta nam znači Sajam knjiga, odnosno šta bi se desilo kad ga više ne bi bilo? Da li bi se neko potresao, koliko bismo izgubili
The Stranglers su jedna od najneobičnijih pojava u panku i "novom talasu": spadaju u najzaslužnije za popularizaciju ovog zvuka, koji su među prvima predstavili svetu – ali nikad nisu bili priznati za deo underground elite, koliko god fanova imali. Ovaj engleski bend upravo je objavio svoj oproštajni album Dark Matters zaokruživši otpadničku karijeru dugu skoro 50 godina
Oni koji su uz televiziju nekad, ili uz društvene mreže danas, očekivali bolji svet, možda mogu imati utisak da su proćerdali 21 godinu, jer se u televizoru kao u retrovizoru objekti, kao i bolja budućnost, čine bliže nego što zaista jesu
Na Kineze se više ne može primeniti latinska poslovica o Jupiteru i volu. Ne pristaju na podređen položaj. Rivalstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama se zaoštrava, mada je teško, gotovo nemoguće srušiti mnogobrojne mostove podignute u poslednjih pedeset godina. Zato priča o Huaveju nije završena. Ona se nastavlja, ali po kineskim pravilima igre
U našoj politici životna sredina i zaštita životne sredine nisu prioritet, što se najbolje vidi u budžetu, ali i kada se sluša ono šta naši donosioci odluka govore. O zagađenju vazduha pričamo kada ne možemo da otvorimo prozor, o vodi kada skoro da je nema. A u međuvremenu zaboravljamo da prerađujemo manje od 10 odsto otpadnih voda. Niko ne misli o zaštiti vazduha, vode i zemljišta na integralan način, već vlada princip "nije moja nadležnost"
"Danas imamo duplo više akreditovanih programa u visokom obrazovanju nego 2012. kada ih je već bilo previše, a s druge strane, smanjio se broj dece koja se rađaju. Svaka beba ima unapred dva mesta rezervisana za upis na fakultet. A kada imate u vidu broj onih koji izlaze iz srednjeg obrazovanja a mogu da studiraju, otprilike svako od njih imaće na raspolaganju oko 3,5 mesta. Ta visokoobrazovna hipertrofija rezultat je, naravno, profitnog interesa visokoškolskih ustanova, a ne potrebe društva"
Kako su ga isleđivala dvojica radnika BIA, sagovornik "Vremena" navodi, između ostalog i sledeće: "Kaže stariji: ‘Vidiš kako je bandoglav, neće da prizna.’ Onda mi drugi naređuje: ‘Klekni dole, i nemoj slučajno stražnjicu da nasloniš na noge, jer ćeš dobiti batine, i ruke stavi ispred. Držaćemo te tako do sutra, dok ne priznaš. Podigao si me u nedelju, mrcino, sad moram ovde da blejim umesto da radim nešto drugo.’ Ovaj nastavlja: ‘Dobićeš batine, odvaliću te, baciću te kroz prozor, niko neće ni znati da smo ovde bili.’ Onda sledi šamar sa leve strane, udarac pesnicom u desnu stranu lica, pa u bradu. Klečim, pokrivam lice rukama da zaštitim glavu, a njih dvojica me udaraju i po glavi i po telu. Ne znam koliko sam udaraca dobio, trajalo je to minut i po do dva, udarali su i rukama i nogama"
Ako je suditi po tajnim dokumentima koje je Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo (ICIJ) doturio anoniman izvor, aktuelni ministar finansija Srbije Siniša Mali je u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zaista bio vlasnik ofšor kompanija u čijem su se vlasništvu nalazila 24 stana u Bugarskoj
"Ne bih umeo tačno da definišem filozofski okvir iz kog polazim. Činjenica je da u svom radu pokušavam da lične probleme gledam kao posledicu većih i širih strukturalnih problema. Skoro sve društvene probleme posmatram kroz optiku klasne borbe. Klasna borba nije više borba za politička i socijalna prava potlačenih nego borba za preživljavanje, za opstanak i to ne samo najpotlačenijih nego svih nas"
Kada izgovorim ili otkucam riječ Novinar, vidim sliku Miše Vasića: pali cigaretu zipo upaljačem sa grbom saveznog SUP-a, otpija gutljaj loze, uz blagi osmijeh izgovara neki od "vasićizama" i kreće da piše nakon što je obavio razgovore sa "dobrim ljudima" i "sravnio na bazi operativnog rada materijalne dokaze, intrige i iskaze svedoka". Svaka naša riječ priznanja i zahvalnosti ništavne su prema svemu onome što mu dugujemo
Tobožnja afera "Dripac Marko Vidojković psuje majku predsedniku Srbije" samo još je jedan igrokaz za zamajavanje normalnog sveta dok mu zamajavači drže ruku duboko u buđelaru
Kako je gradić u Istri pedesetih godina postao "Beograd na moru" i šta o tome u svojoj knjizi Stari Rovinju, zbogom piše Miša Jovanović, ko je sve bio na 14. Weekend Media festivalu, šta se pričalo na panelima a šta "na marginama", i zašto ćemo sledećeg septembra opet uz malvaziju i "bakalar na bijelo" da se jadamo "ko nas, bre, zavadi"...
"Prvih dvadeset-trideset minuta izlaze te izverzirane rečenice. A onda se one potroše. I šta onda? Onda počinju rečenice u kojima se usporava tempo i u kojima razmišljaju šta da kažu. Tad dobijaš čoveka. Tad čovek dobija treću dimenziju, dobijaš taj ljudski oblik. Počinju polako poštapalice, počinju intimni uvidi i počinje da se otvara prozor u njih, kako oni razmišljaju, a ne kako je formulisana rečenica u kojoj nema rizika. I onda se nađu na terenu koji baš i nije prohodan i jednostavan"
Prošle sedmice su se u Budimpešti sastali bećari, odnosno oni strani državnici koje Viktor Orban na dubokoj periferiji desnog esktremizma još uvek može da izvede na binu, među njima i Aleksandar Vučić. Ostali u Evropi su sa gađenjem okretali glavu na drugu stranu u stilu koleginice Maje iz Zagreba koja je napisala: "Koji vi bal vampira imate danas tamo… Čitam izjave i citate govora, pa se štipam… još samo da se počnu dizati i pjevati Tomorrow belongs to me… i eto ti kabarea"
Umrla je Marina Tucaković, autorka više od 4000 tekstova za izvođače sa domaće estrade. Ostao je fenomen koji je teško uhvatiti, te su zato i redovi koji slede tek jedan pokušaj koji možda uspe, a možda i ne
Vudi Alen: Apropo ničega
prevela Stela Spasić; Laguna, Beograd 2021.
