Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Pre 40 godina prikazan je film „Blejd raner“ Ridlija Skota, remek-delo svetske kinematografije. Prenosimo tekst objavljen u broju , povodom nove verzije istog filma, u kome je nenadmašnog Harisona Forda u glavnoj ulozi zamenio Rajan Gosling
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
I dok javnost Srbije plovi u moru pod burom, u institucijama nema vetrova, prava bonaca. Naime, kako mediji saznaju, povodom javnih optužbi koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela u intervjuu za Objektiv.rs protiv ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je da takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu, te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim
Iako je to u delu javnosti najveća blasfemija, sličnost između Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića na nivou uključivanja različitih aktera u sopstveni politički projekat iz godine u godinu postaje vidljivija. Novi gradonačelnik Beograda, koji nije “organski” naprednjak, dodatno učvršćuje ovakvo uverenje
“Napuštao sam rodni kraj – činilo mi se zauvek. S bolom u grudima piljio sam u brda iznad seoskih krovova, u zabrane i vinograde. Svaki čas sam se osvrtao da pogledom dotaknem orahove krošnje, crveni krov očeve kuće i, nad njim, jedini bor u selu.” (odlomak iz romana Raslo mi je badem drvo Živojina Pavlovića)
U ovom trenutku nacionalni stadion za pet-šest utakmica reprezentacije godišnje, plus finale kupa, niti je neophodan, niti je investicija, niti može doprineti vraćanju “večitog derbija” u sportske okvire
Tri izvođenja Žizele, baletski maraton u Narodnom pozorištu, dala su našoj kulturnoj sceni poduhvat kakav nije imala, potvrdu potencijala beogradskog Baleta, ali i utisak da su igračima hitno potrebni iskusni baletski pedagozi sa zapadne međunarodne baletske scene. Ne više sa istoka
Broj migranata iz Azije i Afrike povećao se za 55 odsto. Iz Ukrajine, pomoć srpskog Komesarijata je zatražilo 2.020 izbeglica. Tragedije novih kriza ne smeju da potisnu probleme ratova Devedesetih
Putin je Dodiku rekao da ceni njegovo protivljenje uvođenju sankcija Rusiji. Za Dodika, najbližeg BiH saradnika srpskog predsednika Vučića, sastanak je bio važan sa puno razumevanja. Mnogi u Republici Srpskoj susret vide kao Dodikovu propagandu i prikupljanje po kog političkog poena uoči izbora u BiH najavljenih za 2. septembar
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
Kao da su čitav ovdašnji sport i institucija derbija potonuli u pravila koja diktiraju “navijači”, kao da je biti njima po volji s vremenom postalo važnije i od samog sporta, kao da sportske pobede i uspesi imaju smisla samo kroz “navijanje protiv”
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
“Mi ljudi se kroz vekove u emocionalnom smislu nismo mnogo promenili, usprkos tehnološkom napretku, koji nas je potpuno promenio u racionalnom smislu. To znači da su zli ljudi ostali zli na isti način, dobri dobri, glupi glupi, naivni naivni itd. Historija se ponavlja, a mi nismo ništa naučili mada nas latinska izreka uverava da Historia mater vitae est. Kao i ona o laži koja ima kratke noge. Baš obrnuto. Laž ima danas najduže noge otkako postoji”
Prema Feliksu Kanicu, Srbija druge polovine 19. veka pokušavala je da uhvati korak sa novim evropskim tokovima i idejama, sve se više okretala velikim zapadnim uzorima nastojeći da ih prilagodi svojoj sredini. Kanic, Evropljanin, radovao se tome
Od početka rata u Ukrajini Milorad Dodik će biti prvi evropski političar koji će se u Rusiji sastati sa visokim ruskim zvaničnicima. Sastankom sa Vladimirom Putinom, ukoliko do njega zaista dođe, mogao bi da se zacementira stav Evrope i SAD o Dodiku, najbližem savezniku srpskog predsednika Alesandra Vučića, kao odanom ruskom igraču u regionu. Dodik poručuje: „Vidimo se kad se vratim“.
Četiri dana pre termina dogovorenog još u martu otkazano je gostovanje humorističke priredbe „Priče i pesme“ Zorana Kesića. Obrazloženje: renovira se bina Letnje pozornice na Paliću. Kesić, međuti, kaže da je na delu „klasično gušenje slobode govora“
"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali", rekao je arhitekta Dragoljub Bakić u razgovoru za “Vreme” pre nepune dve godine. Povodom formiranja nove/stare vlasti u Beogradu nakon izbora 3. aprila koje je u toku, ponovo objavljujemo intervju iz "Vremena" broj 1550 od 17. septembra 2020.
Rođena je 12. juna 1929. godine. Njen portret visi na zidovima mnogih škola širom sveta. Njeno ime je podsetnik na najveće zločine u istoriji čovečanstva o kojima ona pišući svoj dnevnik nije imala pojma. Ona je bila nesrećna što ne sme da izlazi iz skrovišta, zbog svađe svojih roditelja, zbog života stešnjenog u mali prostor, ali pre svega zbog prve, nesrećne, bojažljive, ranotinejdžerske ljubavi. Pa kako je onda jedna takva sveščica sa ne mnogo nadarenim beleškama postala svetski bestseler
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
“Jun je moj omiljeni mesec, tada proleće eksplodira na 2000 metara. Potoci bujaju, livade su u cvatu. Uzgajivači stoke pristižu iz doline i ostaju na planinskim pašnjacima do septembra. Miriše na mladu travu, na vodu, na štalu”
Umro je Ljubodrag Janković Jale. Veliki slikar i voljeni profesor. Bilo je mnogo povoda zbog kojih je vredelo razgovarati sa njim. Objavljujemo detalje tih susreta
Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u Beograd dobro krijući u koferu štap i šargarepu, sa očekivanjem da Srbija odabere nešto sa širokog stola sankcija protiv Rusije koje je uvela EU. Aleksandar Vučić se i dalje opire, ali dobro zna koju će stranu izabrati ako bude prinuđen
Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
