Lideri regiona sastali su se danas, tradicionalno, u Sloveniji u mestu Brdo kod Kranja na Procesu Brdo-Brioni. Kao i prethodnih godina, i ovog puta lideri su pozvali na ubrzanje procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana. Ocenjeno je da je politika proširenja EU „najdirektnija garancija očuvanju mira i stabilnosti“ i da je više nego ikad taj proces postao „geopolitičko pitanje“.
Poslata je poruka i da je Bosni i Hercegovini potrebno dodeliti status kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine. Iz Kranja je rečeno i da bi EU trebalo da obezbedi viznu liberalizaciju za sve zemlje regiona, a trenutno vizni režim za države Šengena ima jedino Kosovo.
Međutim, ove poruke neće biti sačuvane u deklaraciji, zajedničkoj poziciji kao što nalaže diplomatski protokol, već u zakljukčcima sa sastanka.
Naime, ovog puta nije došlo do zajedničkog stanovišta, zbog loših bilateralnih odnosa Hrvatske i Bosne i Hercegovine po pitanju izbornog sistema Bosne i Hercegovine. Zapelo je oko termina „konstitutivnosti naroda“, važnoj temi uoči opštih izbora u BiH, zakazanih za 2. oktobar.
Kako prenose hrvatski mediji u tekstu deklaracije trebalo je da stoji da je „legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda na svim nivoima vlasti u BiH ključno za stabilnost države, kao i iskrena predanost svih političkih lidera procesu izbornih reformi u punom saglasju sa EU standardima“.
Hrvatski predsenik Zoran Milanović je nakon susreta rekao da „nekima u Bosni i Hercegovini smeta i samo spominjanje pojma konstitutivnih naroda“. Predstavnik Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić ipak je stava da hrvatski predsednik nije trebalo da „gura“ nešto što neće proći.
„Kolega Šefik Džaferović i ja smo zauzeli stav po tom pitanju. Presudom Evropskog suda za ljudska prava naloženo je odbacivanje koncepta konstitutivnosti na koji se, kako u presudi piše, a ne samo kako mi tvrdimo, moralo pristati usled činjenja genocida i etničkog čišćenja“, reko je Komšić.
Tenzije na relaciji Zagreb-Sarajevo ne prestaju od marta ove godine kada su i zvanično propali pregovori o izbornoj reformi u BiH.
Suština izmena odnosi se upravo na sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava kojima se traži ukidanje diskriminatornih odredbi koji onemogućavaju svim građanima da biraju i da budu birani, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Stranke s bošnjačkim i građanskim predznakom sa sedištem u Federaciji BiH predložile su da se iz Ustava BiH i Izbornog zakona BiH brišu nacionalne odrednice članova Predsedništva BiH.
Hrvatska strana traži da tamo gde u Ustavu i Izbornom zakonu piše “Hrvat“, “Bošnjak“ odnosno “Srbin’, stoji “predstavnik hrvatskog konstitutivnog naroda i svih drugih građana“, te isto tako za bošnjačkog, te srpskog člana Predsedništva BiH.
S.P./ Al Dzazira/RSE/Hina
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
