Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade i hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Predsednik Srbije zna u metar koliko je izgrađeno puteva i auto-puteva, imena svih sela i zaselaka u Srbiji i probleme sa kojima se suočavaju. Silne činjenice ili nešto što liči na njih kod velikog broja recipijenata proizvode osećaj autentičnosti, jer neko ne može da govori neistinu, misle oni, ukoliko recimo kaže da su u nekoj novoj fabrici zaposlena 372 radnika, ili da je izgrađen put od 34,67 kilometara
Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Visoka inflacija, nizak rast, visok dug, geoekonomska konfrontacija, korišćenje ekonomije kao oružja, trka u naoružavanju, erozija društvene kohezije – s takvim rizicima nas ovih dana u Davosu suočavaju bogati koji lako podnose gubitak milijardi i vole da pričaju sirotinji kako da živi i političari nedorasli izazovima vremena na forumu pod naslovom “Saradnja u fragmentiranom svetu”, koji podseća na nemoguću misiju
„Naravno, sve zavisi ko će biti članovi novog Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Bilo bi dobro da budu ljudi koji se bave filmom, a ne iz redova političkog establišmenta. Pokazalo se u dosadašnjoj praksi da to ne valja“
Treći put od kako je počeo rat u Ukrajini, Evropski parlament usvaja rezoluciju kojom ultimativno poziva Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i napravi vidljiv pomak u oblastima demokratije i vladavine prava. Aleksandar Vučiće je rezoliciju nazvao „bezobraznom i bezobzirnom“, a one koji su je usvojili „licemerima“
Iz Davosa, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu, predsednik Vučić je poručio da će se nakon sastanka sa pet međunarodnih predstavnika i Lajčakom, obratiti javnosti sa novim merama. Rezoluciju Evropskog parlamenta o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa EU koja je danas usvojena, predsednik Vučić je nazvao licemernom, i omčom oko vrata celoj Srbiji
Pre godinu dana u Srbiji je održan referendum o promeni Ustava u vezi pravosuđa koje je, tvrde pravnici, i dalje pod uticajem vlasti. Vlada je danas donela set zakona u skladu sa izmenjenim Ustavom
Od svih zemalja u regionu, prošle godine je jedino Severna Makedonija imala niži ekonomski rast od Srbije, podatak je Svetske banke. Najviše ima Hrvatska 6,6 odsto. Srbija ima 2,5 odsto
Sada je u Srbiji broj imunizovanih protiv malih boginja mali, pa će sigurno biti zabeležen veći broj obolelih od ove bolesti. Komplikacije od ove bolesti podrazumevaju upalu pluća, imunuloške probleme koji kasnije dovode do težeg oboljevanja od drugih infekcija, neurološke ispade, slepilo, zapaljenje mozga
Kako se dogodilo da deci bez roditeljskog staranja božićne poklone donose ljudi okićeni nacističkim simbolima, a sve to samo par stotina metara od humki đaka streljanih 1941.
U antifašističkom proleterskom kvartu južnog Milana nalazi se pijaca sa pedesetak tezgi, a među njima i tezga Frančeska Dikuonca sa sezonskim voćem, dehidriranim đumbirom bez šećera, grisinima sa lukom ili kimom iz Apulije, keksom od heljde iz Umbrije, i – porukama koje ispisuje na papirnim kesama
Za Mirjanu Marinković kažu da je prevodilac Orhana Pamuka zato što je na srpski jezik prevela osam njegovih knjiga. Osim velikog Pamuka, njen prevodilački opus čine dela više turskih pisaca – Ilbera Ortajlija, Ajfer Tunč, Sabe Altinsaj, Nazima Hikmeta, Nedima Gursela, Birgula Oguza. Šta prethodi prevedenoj knjizi
“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Dok traje rat u Ukrajini, Zapadu će u fokusu biti sprečavanje srpskog državnog vrha da se “u potpunosti ne svrsta na stranu Rusije, u atmosferi novog hladnog rata”, smatra profesor Bojan Pajtić. Ekonomija bi mogla da bude najveći izazov za vlast pošto su dramatičniji problemi za sada izbegnuti zbog srećnih okolnosti, mišljenja je Dejan Bursać sa Instituta za političke studije. Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže da je Srbiji ostalo veoma malo vremena tokom kojeg će moći da “muze sredstva EU”, a da se ponaša suprotno evropskim vrednostima. Narodni poslanik Demokratske stranke Nebojša Novaković kaže da će ove godine veliki izazov za Srbiju biti da “u hiperprodukciji svega neprijateljskog i zlog sa Zapada koja se fabrikuje za domaću javnost – niko ne nastrada”
Ko nema stomak da se suoči sa bezumljem rata u punom formatu, ko misli da umetnost treba da bude lepa, a pozorište da nam pomogne da se opustimo, neka ne ide da gleda Tita Andronika u JDP-u
Peleov otac Dondinjo bio je ubeđen da će Brazil biti prvak, da je prvak sveta. U kući Peleovih kretali su se u muku, u tišini, a otac Dondinjo je plakao. Desetogodišnji dečak seo je ocu u krilo: Brazil će biti prvak sveta, samo malo da porastem
Zarađivanje preko leđa marginalizovanih grupa, a u konkretnom slučaju na borbi za ženska prava, uvek je postojalo, ali mi se čini da je u poslednje vreme posebno istaknuto. Lično mi je trebalo vremena da počnem da procenjujem koje inicijative su neiskrene. A lako je: neiskreni su oni što plaćaju sebi, a ne plaćaju tvorca sadržine
Samo zato što je prvorođeni predsednički sin iz iskrenih rodoljubivih pobuda, jer vaspitavan da voli Republiku Srpsku, otišao u Banja Luku da na Dan RS bude uz svoj prekodrinski narod, svi odreda tajkunski mediji koje plaća Šolak su krenuli da brutalno napadaju i vređaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kaže predsednica Vlade Srbije
Predstavnik Evropske komisije poručio da će EU primeniti primerene korake i odluke ako Milorad Dodik odlikuje predsednika Vladimira Putina. Svrstavanje uz Putina u tim okolnostima znači međunarodnu izolaciju Republike Srpske i njenog vođstva, rekao je Stano
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit „podsetio“ je u pismenoj formi predstavnike vlasti u Republici Srpskoj da je Ustavni sud BiH nizom odluka utvrdio da je proglašenje Dana RS koji se obeležava 9. januara neustavno
Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola u Srbiji iznosi 74,8 odsto. Institut "Batut" upozorava da je za kolektivnu zaštitu potrebno 95 odsto. Zato više nije pitanje da li će biti epidemije malih boginja, već kada, a ova zarazna bolest može da ima i smrtni ishod
Želim da što više isključimo zveketavce, da se osvrnemo oko sebe i vidimo ima li tu nekog ili nečeg koga ili šta možemo voleti (bez brige voli li taj ili to nas), te da udarimo u voljenje koje glavu čuva, a sve ostalo je, ako je bez ljubavi, kvari
Centrala Mekdonaldsa oduzela je licencu za poslovanje tog lanca restorana u Bosni i Hercegovini, prenosi N1 Sarajevo. Kirija za prostor u kome je sarajevski Mek nije plaćena nekoliko meseci. Smatra se da Mek nema publiku u BiH zbog ćevapa
