Zločin iz Srebrenice ima sve šanse da još dugo bude prvorazredno pitanje srpske unutrašnje politike, jedna od onih parnica koje se vode decenijama. Čini mi se da ćemo na svoju štetu dugo da se sudimo oko presuđene stvari
"Moskovska tišina"; "Vreme" 841
Pronađen dosije koji dopunjava priču o najslavnijoj devojčici, žrtvi holokausta, ali i o američkoj politici za vreme Drugog svetskog rata i lavirintima njene birokratije
Nove knjige dvojice starih majstora američke literature hvataju se u koštac sa pojmom i smislom "američkosti" u današnjem svetu, u sendviču između islamističke i bušovske destruktivnosti
Kako sam od pukog amandmana dogurao do reforme pa u neku ruku i metamorfoze parlamentarnog sistema
Vladimir Koman, funkcioner G17 plus ("Press")
Sama je praksa beskonačnog medijskog udvaranja Potrošaču nešto što vas zakonito vodi u tamno srce Spektakluka
"Nalazimo se pred čudnom pojavom: ukoliko jedna osoba 'tvrdi' da je veći broj njenih sunarodnika ubijeno – utoliko ta osoba ima veće zasluge i smatra se većim nacionalistom. Drugim rečima, da li je jedna osoba ‘izdajnik’ svog naroda ako ne ‘nalazi’ da je bilo toliko žrtava kako se to na svim stranama tvrdi?" Ove redove ispisao je Bogoljub Kočović u knjizi "Sahrana jednog mita – žrtve Drugog svetskog rata" u Jugoslaviji (Otkrovenje, Beograd, 2005) čije izvode na sugestiju i uz dozvolu priređivača londonskog izdanja Desimira Tošića prenosimo u ovom broju "Vremena". Dr Bogoljub Kočović je po obrazovanju pravnik, doktor prava u Parizu posle rata, potom naučni saradnik u Francuskoj, a potom je u Sjedinjenim Državama i u Francuskoj prešao na ekonomske studije, posebno na statistiku... Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Londonu 1985. U njoj je tada izrečena opomena da "kod izvesnih preovlađuje još uvek ideja... da međunacionalni obračuni nisu završeni, odnosno koji žele, ako im se prilika ukaže, da se ‘svete’, da ‘nastave’ sa građanskim ratom...". Na knjigu nije bilo reakcija nekoliko godina, a onda je izbio rat. Po njegovom okončanju, licitacijama o starim žrtvama dodate su licitacije o novim...
"Razumljivo je što Ujedinjene nacije oklevaju da se na Kosovu igraju politike svršenog čina, jer to onda dobija šire razmere u međunarodnim odnosima"
Evropljanima se u trenutku visoke napetosti može učiniti boljim da Albanci dobiju svoju vojsku nego da oni gube svoje vojnike, što je oblik racionalnosti koji bih savetovao i srpskim političarima da nam Čeku i njegovi nisu prve komšije
"Život i običaji Zemunskog klana"; "Vreme" br. 840
Zdravko Vitošević, rektor Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, govori o udžbenicima koji će se koristiti na Kosovu posle utvrđivanja statusa
Film vodećeg južnokorejskog reditelja Parka Čan-voka Ja sam kiborg i to je OK, sigurno je najbolji film prve polovine ovogodišnjeg Berlinala
"Takmičenje u srpstvu..."; "Vreme" br. 839
"Takmičenje u srpstvu..."; "Vreme" br. 839
FAK je dao zamajac novoj hrvatskoj prozi, no njega odavno nema, a tamošnja produkcija nikako ne posustaje
Filmski festival u Roterdamu otkriva nove autore, podstiče nove i drugačije filmske pristupe, a ove godine je u konkurenciji prikazano 15 filmova. Od prve tri nagrade festivala, dve su otišle u ruke ženskih autora
Ako je i najdugovečniji stanovnik planete umro, čemu da se nadamo mi koji nemamo nikakav rekorderski potencijal
Saopštenje Sinoda Srpske pravoslavne crkve i pozivaju odgovorni da spreče specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija u njegovom "opasnom naumu"
Stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznosi deset odsto, u Mađarskoj 16, Poljskoj 19, Bugarskoj 19,5, Hrvatskoj 20, i u Češkoj 28 odsto
Valja se povremeno iznova osvrnuti na "trinaest apostola" osnivača Demokratske stranke i videti šta se s njima u međuvremenu zbiva, jer nam to govori mnogo o onome u čemu živimo
Ipak se kreće, zaključak je nakon skupa kojim je u Beogradu obeležena dvogodišnjica potpisivanja međudržavnih sporazuma, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine o saradnji tužilaštava u rešavanju teških krivičnih dela, posebno ratnih zločina
Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize
"Kako sastaviti vladu"; "Vreme" br. 838
