Televizija – Okruženje
Kriza bez kraja, beda bez konca
Jedan od glavnih simptoma jugonostalgije jeste i žal za vremenom povoljnih kredita, lagodnog otplaćivanja letovanja i zimovanja, kućenja o trošku preduzeća ili države, odlazaka u samoposlugu bez rezerve sedativa u džepu. No, to doba je davno prošlo, a generacijama koje jedva pamte Tita prepušteno je da plaćaju ekonomske, ideološke i ostale dugove njegovog vremena. Decenija ratovanja, neodgovornost političara, nestručnost državnih ekonomista, svetska ekonomska kriza, a možda čak i "balkanski mentalitet", doveli su do toga da se državljani i državljanke bivših jugoslovenskih republika uglavnom pitaju kako da prežive. Nije stoga čudo što se baš tim preživljavanjem bavila druga emisija serijala "Okruženje", koji se kao prvi regionalni tok-šou emituje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji
Reagovanje – Kako obezbediti deset milijardi evra
Šta fali ruskim parama
Obećanje Demokratske stranke Srbije da će obezbediti deset milijardi evra iz Ruske Federacije za pomoć domaćoj privredi izazvalo je burne reakcije u javnosti. Pojedini ekonomski analitičari skočili su kao opareni na ovu ideju
Intervju – Milan Petrović, generalni direktor »Štampa sistema«
Sačuvati tradiciju dugu pola veka
"Važno je napomenuti da je do sada u kompaniju uloženo preko 25 miliona evra, što predstavlja jednu od značajnijih privrednih investicija u zemlji, i da od 4000 trenutno zaposlenih radnika čija su radna mesta sačuvana zavisi indirektno preko 12.000 ljudi"
Intervju – Vlastimir Đuza Stojiljković, glumac
Predstava neponovljiva i drugačija, kao život
"Ja sam sa glumom zaista imao sreće. Bez sreće se ništa ne može. Ja to kažem i mlađima: imaš i smisao i talenat i znanje, ali nećeš uspeti ako nemaš sreće. Šta je sreća: s kim igraš, ko režira i u kom trenutku u tvom životu. Kad se sve te sitnice sklope, ti imaš sreće. Eto, to je to"
Najezda u žutim šlemovima
"Činjenicama se ne može manipulisati"; VREME 1108
Kultura sećanja; april 1992 – april 2012.
Hronologija opsade Sarajeva
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Svi naši izlasci na izbore
Birački poziv i odziv
Do zaključenja ovog broja, u utorak 3. aprila, predsednik Boris Tadić još nije objavio da li će podneti ostavku i tako omogućiti da se uz parlamentarne, pokrajinske i lokalne održe i predsednički izbori. U slučaju opštih izbora, očekuje se povećana izlaznost birača. Kome ona u ovom trenutku najviše odgovara i zašto
Tako su govorili ministri
Dugo putovanje ukrug
U poslednjih 12 godina, od kako je Srbija zvanično u tranziciji, oprobani su svi poznati modeli subvencionisanja poljoprivrednika iz državnog budžeta: premiranje "po predatoj kili", potom kreditiranje tekuće proizvodnje po povlašćenim kamatama i nepovratnog učešća u investicionim ulaganjima, pa direktnog plaćanja "po hektaru", da bi pre nedelju-dve ponovo bile uvedene premije
Sarajlije u Beogradu
Ima neka tajna veza
Kao da neka neugodna tišina leži na priči o Sarajlijama koji su bežeći od rata došli u Beograd
Televizija – Okruženje
Mi i oni drugi
Koliko god bili razjedinjeni i zavađeni, državljani bivših jugoslovenskih republika – osim dirljivih uspomena iz bivše domovine i nezalečenih ratnih rana – dele i probleme. Prvi regionalni tok-šou nazvan simbolično "Okruženje" bazira se upravo na toj zajedničkoj stavki. Želeći da odgovore na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti", voditelji Nenad Šebek i Petar Lazić svake sedmice razgovaraju sa ekspertima i ekspertkinjama iz Hrvatske, Crne Gore, BiH, Makedonije i Srbije. U prvoj od pet emisija, koje će biti prikazane na osam TV kanala u svim ovim državama, bilo je reči o onome što nas je u startu zavadilo, a čega se ni do danas nismo oslobodili...
Intervju – Slava Mogutin, kvir umetnik
Radikalna umetnost
Zbog otvorenog pisanja o problemima gej populacije u Rusiji, kojim je uspeo da navuče anonimne pretnje smrću na vrat, a koje je od njega napravilo omiljenu medijsku metu u zemlji, Slava Mogutin 1995. godine beži iz Rusije u Njujork, postaje prvi ruski disident kome je dat politički azil u SAD zbog gej aktivizma i fokusira se na vizuelne umetnosti iako se prevashodno bavio pisanjem. Urbane omladinske supkulture i adolescentska seksualnost, sudar društvenih normi i strasti pojedinca, radikalna izražavanja muškosti i mešanja rodova, kulturna otuđenost i političko nezadovoljstvo, napetost između privrženosti i usamljenosti, nasilja i ljubavi neke su od tema kojima se bave Slavina dela. Izražava se kroz fotografiju, video, tekst, performans, skulpturu i slikarstvo. Svoju poziciju u društvu često definiše kao pinko-komi-feg, a svoj blog redovno koristi da promoviše druge, posebno mlade kvir umetnike i uopšte umetnike koji pomeraju granice i kritikuju postojeću distribuciju moći. Mogutin će biti gost ovogodišnje Share konferencije koja će biti održana u Beogradu od 26. do 28. aprila. Ljubaznošću Share konferencije "Vreme" prenosi intervju sa njim
Intervju – Zoja Bojić, istoričarka umetnosti
Živa antika
"Kao istoričar umetnosti koji se posebno interesuje za antiku, kao neko ko smatra da je antika živa i prisutna svuda oko nas, počela sam da se interesujem za antičke spise o istoriji umetnosti. Malo ih je sačuvano. Zato sam pre više od dvadeset godina počela da prevodim Vitruvija, a zatim i Plinija. Pokazalo se da je takva vrsta literature neophodna"
Bliksa Bargeld i DJ Spookey u Beogradu
Gromovi i paklovi
U beogradskom Domu omladine nedavno je održan Festival novih medija Resonate, čija je tema bila odnos analognog i digitalnog u umetnosti. Gosti festivala Bliksa Bargeld i Alva Noto (sa projektom anbb) otvorili su pitanje odnosa glasa i elektronske muzike, a DJ Spooky pokušao je da odgovori na pitanje mogućeg odnosa gudačkog kvarteta i elektronski stvorenih bitova
Intervju – Rambo Amadeus
Heroj na magarcu
"Ljudski mozak je najveći resurs koji civilizacija ima, i on uglavnom u našim glavama leži neiskorišćen. Ali postoje tehnike kako da se njegov kapacitet koristi bolje"
Moj muški život
Kaiš i tregeri
Kaiš je – između ostalog – i poruka: simbol slobode; nešto za šta čovek može da zatakne palčeve, a da mu pantalone ne spadnu
Hapšenja
Hrvatski pasoš za srpske mafijaše
Tehnika je bila sledeća: kontaktira se izvesni Dejan, državljanin Srbije (poternica je raspisana); Dejan kontaktira izvesnu službenicu Policijske uprave zagrebačke u Petrinjskoj, koja radi na pasošima; pola para i dve slike odmah. Policijska službenica onda, uz pomoć odabranih kolega (svi u pritvoru), pronađe zgodan identitet približne starosti i napravi putovnicu
Reagovanje
Sigurna tema za Ljubomira ili kako smo nesistematski provaljeni od Živkova
"Sigurna kuća"; Vreme 1107
Društvo
Iznajmi muža
Izjava nedelje
»PUPS je sada u maloj koaliciji u kojoj smo bili i ranije, ali ovo je uvertira pred operu. Opera će biti tek po završetku izbora.«
Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a, o učešću svoje partije u sledećoj vladi (B92)
Navigator
Ni ludom radovanje
Intervju – Čet Voker, brodvejski reditelj, koreograf i scenarista
Inspiracija za promene
"Smatram da je povezivanje bilo koje grupe ljudi u ime umetnosti dobro. Niko nije sopstvenik umetnosti. Niko ne poseduje muzičko pozorište, niko ne poseduje ples. Svako ima svoju interpretaciju šta je to"
Intervju – Prof. dr Vladica Cvetković, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta
Začarani krug akademskog holesterola
Kada neka ozbiljna pitanja u vezi sa prirodom dođu na dnevni red, shvatićemo da su nam bili potrebni ljudi koji se razumeju u prirodu, a ne samo menadžeri. Ovde se školuju menadžeri da bi sutra upravljali sistemima koje ne poznaju. Ako nastavimo s tim trendom, odroniće nam se put ka održivom razvoju, a puteve, kao što znamo, ne popravljaju menadžeri, već inženjeri
Intervju – dr Dušan Kecmanović, psihijatar
Prodaja svetih knjiga
"Psihijatri su i do sada pružali pomoć osobama koje su pokazivale simptome zavisnog ponašanja, ali nisu mogle da naplate svoje usluge. Naime, osiguravajuća društva priznaju samo one poremećaje koji se nalaze u zvaničnoj klasifikaciji"
Knjige
Protiv sociologije
Pjer Burdije: Predavanje o predavanju
Karpos, Loznica 2011.
Prevod s francuskog: Svetlana Vasilić