Samo je pitanje dana kada će naoko idilični politički odnosi biti narušeni i kada će iza paravana saglasja nahrupiti ogoljen partijski interes. U danima koji slede sve više će probijati izborno pozicioniranje glavnih aktera, a posebno tri stranke koje su kostur ove vlade
Na tradicionalnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bilo je reči o svemu: od poljoprivrede, emisije ugljen-dioksida i ekologije, preko geopolitičkih problema, naročito u Siriji i Maliju, pa sve do korupcije i državnog kapitalizma. Naravno, svetska elita je najviše razgovarala o ekonomiji
Dok u susednom Maliju besni rat, u Burkini Faso neopisiva beda i dalje je najveći neprijatelj "ponosnih ljudi". Zemlja hipnotiše svojom muzikom, čudnom tolerancijom, smislom za humor, arhitekturom i starim običajima. I muslimani i hrišćani imaju fetiše ispred kuće i veruju da su duhovi predaka moćniji čak i od Svevišnjeg, i jedni i drugi imaju više žena, mada muslimani, na veliko zadovoljstvo svojih supruga, obično piju mnogo manje. Ovo je priča o tronedeljnom putovanju kroz zemlju u kojoj jedan dolar dnevno znači opstanak
Je li tekst "Di su naši RTV novci" bio pokušaj medijske kritike ili deo političke taktike? Medijski hitac u nekom drugom, većem i važnijem ratu nego što je borba za profesionalno novinarstvo? Ako jeste, a rekla bih da jeste, onda vam svima poručujem da je našoj profesiji već muka od tog ratovanja preko naših leđa. Obično nam to rade političari, ali neretko i naše kolege novinari nastupaju pre svega kao simpatizeri određenih političkih i finansijskih projekata
Čitave političke grupacije gotovo samoubilački istrajavaju u šablonizovanju političke scene u okvire pretpetoktobarske Srbije, slabo uviđajući da od novih perjanica srpske politike ne mogu da naprave Slobodana Miloševića
Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine
"Displej sa slovima"; VREME 1150
"Prošle godine je jedan likovni kritičar ‘Njujork tajmsa’ radove savremene umetnosti o kojima je pisao izjednačio sa carevim novim odelom. Bio je to prvi put da sam pročitala da je neko ustao i rekao: da li smo mi slepi? Estetika u umetnosti, veština, izvršenje, postalo je nebitno, a veština koja je proizvod nečijeg talenta i rada postala je irelevantna. Bitno je postalo samo da imaš ideju koja može da se emituje brzo, na prvu loptu. Brzo, pa da idemo dalje. Pepeo je taj od koga se danas sve pravi, zato se lako raspršuje, zato sve što se napravi sutradan se zaboravi. Zato što nije ni bilo bitno da ga se sećam. A kad to postane nebitno, onda je umetnost izgubila svoje značenje. Svako bira svoj put, ja sam odabrala liniju otpora. Ja kontriram vremenu. Ono kako hoće, ja idem svojim tempom"
Ni Stanislav Binički, ni njegov Marš na Drinu, a na kraju krajeva ni heroji Cerske bitke kojima je kompozicija posvećena nemaju ama baš ništa sa raznim arkanima, tigrovima i ostalim veprovima koji su dali sve od sebe da ovu kulturu upljuju i okrvave. Zato nema nikakvog smisla ni pravde u tome da jedno od najznačajnijih dela ove male kulture bude predato njima
Ivica Dačić, premijer, replicira Marku Jakšiću, poslaniku DSS-a, na njegovu opasku da je pijan (B92)
"Kada samo pomislim kroz šta smo kao bend prošli, to je kao neki naučnofantastični ili tragikomični roman, koji traje evo već 33 godine. Ne znam da li postoji čak i neka firma u Srbiji koja opstaje toliko"
Motiv da se ide na vanredne izbore sigurno postoji u razmišljanjima SNS-a, kao najjače stranke u Srbiji, ali im je teško u ovom trenutku da pronađu argument za takav potez, osim da kažu otvoreno da im pozicija u parlamentu i vladi nije saglasna sa pretpostavkom o sopstvenoj moći
Bez ustezanja, "Njuzvik" govori o prvom, grubom "nacrtu istorije" koji ispisuju novinari, o novinarstvu "iz stomaka"
"Nisam odrastao kao ostala deca; odrastao sam na filmu. Za razliku od ostalih, nisam, recimo, imao đačke ekskurzije, nisam prolazio kroz one faze odrastanja i školovanja kroz koje su prolazili moji vršnjaci. Naprosto, nisam iživeo radost igranja sa decom; uvek sam nekud žurio; kao da sam hteo da budem na dva mesta istovremeno. A to za dete ume da bude veoma naporno. Verujem da je moj način odrastanja bio brži, direktniji, suroviji... I tu postoji mnogo praznina"
"Nisam odrastao kao ostala deca; odrastao sam na filmu. Za razliku od ostalih, nisam, recimo, imao đačke ekskurzije, nisam prolazio kroz one faze odrastanja i školovanja kroz koje su prolazili moji vršnjaci. Naprosto, nisam iživeo radost igranja sa decom; uvek sam nekud žurio; kao da sam hteo da budem na dva mesta istovremeno. A to za dete ume da bude veoma naporno. Verujem da je moj način odrastanja bio brži, direktniji, suroviji... I tu postoji mnogo praznina"
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, u obraćanju poslanicima Narodne skupštine, povodom Platforme za Kosovo i Metohiju ("Blic")
Kako je moguće da smena Ksenije Radulović nije vest, a kamoli Tema, dok je smena Sretena Ugričića bila neviđeni skandal?
Svoju prognozu IT industrije u 2013. počeću hrabro: ako biste ovu godinu prespavali i probudili se odmah u 2014, ne biste mnogo propustili
Upravo je objavljena zanimljiva studija o jednom davnom, ali za mnogo čije odrastanje konstitutivnom strip serijalu. A svet u kojem danas živimo ionako je sve alanfordovskiji...
Sebe bih da vidim kao nekoga ko je uzor jezičke trpeljivosti, a zapravo sam pristrasan do zadrtosti
Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu
"Čak i ta državnost, prvo, nije do kraja ostvarena, a drugo nije donijela nešto što bi čovjeku omogućilo ličnu sreću, tako da smo ovdje pred jednim duboko uzburkanim duhovnim stanjem na obe strane. Kao episkop, ovdje primam i Albance i Srbe i sa svima razgovaram, i kod svih osjećam žudnju za nečim stabilnim, što se ne mijenja, što čuva ljudske vrijednosti i vrline bez pogovora, da ne mogu da se mijenjaju s vremenom"
"Da će nam biti lako, neće, ali potrudićemo se. To uvek možemo, a ništa nam drugo i ne preostaje"
