Televizija – Okruženje

Velike sile u malim svetovima

Koliko god kompleksni bili međusobni odnosi država bivše Jugoslavije, njihove relacije sa velikim silama u tom kontekstu nimalo ne zaostaju. Moglo bi se zapravo reći da se te države suštinski razlikuju samo po tome kojoj su se velikoj sili u kojem trenutku zahvaljivale, a sa kojom su i kada bile u zavadi. Treća emisija serijala "Okruženje" – prvog regionalnog tok-šou programa, koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji – bila je posvećena upravo odnosima "nas malih" sa "njima velikima"

Intervju – Robert Prosinečki

O pobedničkom mentalitetu i drugim stvarima

Slučajno ili sudbinski, Prosinečki počinje novu karijeru tamo gde je krenuo kao igrač. Ako bude imao bar deo uspeha koji je postigao kao fudbaler, biće zapamćen i kao veliki trener

Navigator

Ženski Fejsbuk

Zoom

Kakva nam vlada treba – Dvadeset principa o efikasnom upravljanju

Za desetak dana od danas znaćemo ko je osvojio najviše glasova, ali to još ne znači da će taj i pobediti. Znaćemo rezultat, ali ne i stanje na tabeli. Taj drugi čin izbora biće zanimljiviji

Čačak

Poznat po preduzetničkom duhu

"Usvojili smo osnovna strateška dokumenta kao što su Strategija održivog razvoja, Akcioni ekološki plan, Akciona politika zapošljavanja i druge mere, a sve u cilju podsticanja opstanka mladih ljudi u ovom delu Srbije", kaže Velimir Stanojević

Ruma

Opština potencijala

"Strategijom razvoja od 2010. do 2020. godine kao osnovni cilj predvideli smo da Ruma bude opština bez nezaposlenih. Ako nastavimo ovim tempom, Ruma će taj cilj ispuniti daleko pre 2020. godine. Mislim da je kriza 2008. usporila investicioni zamah koji je postojao. Cilj Rume u svakom slučaju mora da ostane da naš grad bude prvi u rešavanju problema nezaposlenosti", kaže Goran Vuković

Lisica i ždral

Ruski zulum

Prva nepravda sa kojom sam se suočio na samom početku moga živovanja u klet. kapitalizmu

TV manijak

Kostarika ili Jugosfera

Izjava nedelje

»Domaće životinje najbolje osete ko je pravi kandidat.«

Matija Bećković, pisac, o čestim posetama političara u kampanji štalama ("Alo")

Intervju – Armando Varikio, ambasador Republike Italije

Srbija – čvorište regiona

"Proces evropskih integracija je veoma značajan – nije reč o tome da se usvoje kriterijumi nametnuti u Briselu, već je suština u traženju podrške evropskih institucija za korist i zemlje i građana"

Intervju – Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa

Kad imaš platu 400 evra, sve je skupo

"Ono što je New Deal značio za Ameriku posle velike ekonomske krize, to bi mogla da bude izgradnja Južnog toka kroz Srbiju. Jer se na ovakav projekat prirodno naslanjaju mala i srednja preduzeća"

Televizija – Okruženje

Ogledalo sedme sile

Večno teoretičarsko pitanje o tome da li su mediji ogledalo ili avangarda jednog društva, jedno je od onih koja je na prostoru bivše Jugoslavije nepotrebno i postavljati. Ako je išta moglo da nagovesti u kojoj će se količini krvi ugušiti zajednička domovina, bili su to mediji. Ako je išta uticalo da ojačaju inače snažne ubilačke emocije, bili su to mediji. Konačno, ako danas postoji išta što vrlo slikovito prikazuje mehanizme vladanja i mentalnog upravljanja građanima nekadašnje države, to su svakako mediji. Nije stoga isključeno da će to, ukoliko se ikada izvučemo iz ovoga u šta smo do guše utonuli, postati očigledno upravo u medijima. Do tog trenutka, međutim, put je dug: baš kao i ljudi, mediji grcaju u problemima iz kojih je izlazak prilično neizvestan. O ovim problemima, ali i o slikama koje je medijsko ogledalo prikazivalo svih ovih godina, razgovaralo se u trećoj epizodi emisije "Okruženje". Prvi regionalni tok-šou koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji u startu je osmišljen kao pokušaj odgovora na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti". Jedna od nezaobilaznih stavki ka tim odgovorima svakako je i pitanje "kakvi su nam mediji"

Još jedanput za Branka Ćopića

U traganju za izgubljenim zavičajem

Kako bi Ćopić reagovao na događaje iz 1991, odnosno 1992. godine? Verovatno bi mu se sve smučilo, i verovatno bi bio protiv. Domaći izdajnici nadrli su sa svih strana i žestoko porazili njegovog Nikoletinu Bursaća. Ne bi on to preživeo. Ili bi im se, možda, i sam Nikoletina pridružio?

Film – Klip

Snošaji i sablasti

Prvenac Maje Miloš nije film na koji biste poveli svoju babatetku iz Kladova, ali je hrabar iskorak i osveženje u svakom smislu

Nuspojave

Četnički bluz

Svem cirkusiranju oko "čiča Draže" uprkos, u poređenju s nekim navodnim baštinicima levice Vuk Drašković deluje kao srećna kombinacija Koče Popovića i Milovana Đilasa

Makedonija posle petostrukog ubistva

Strah od etničkih sukoba

Dok policija zarad istrage pušta šture informacije u javnost, sve je veća bojazan od uličnog nasilja i osvetničkih akcija koje bi mogle da prerastu u etnički motivisan sukob širih razmera između Makedonaca i Albanaca

Prilog kulturi sećanja

Prvi put s ocem u Zavodu

Kako smo Leka Ranković i ja prvi put otvarali Zastavinu fabriku automobila 1962. godine

Izjava nedelje

»Srpska policija ima spiskove Albanaca koji žive u Preševu i Bujanovcu, a rade u kosovskoj policiji iako nema dogovora, batina ima dva kraja«

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova ("Politika")

Reagovanja

Maslačak ili šta ako nas svi i stalno lažu

Pre dve nedelje, "Vreme" (broj 1108) je objavilo deo "Rečnika demagoških postupaka i procedura ili, popul(ar)istički rečeno, način da se biračima ‘zamažu oči’". U ovom broju objavljujemo neke od komentara naših čitalaca koji su na njega stigli. Tekst i sve komentare možete pročitati na sajtu "Vremena" (www.vreme.com)

Partijska ideologija

Gebels je OK

Dvoje dramaturga su u Gebelsovom tekstu izmenili samo tri reči, poslali ga vodećim srpskim partijama. Odjednom, svima su postala prihvatljiva razmišljanja Hitlerovog ministra za propagandu

Politički eseji Miroslava Krleže

Zmaj prati dečaka

Ratne 1993. godine, ja sam se ozbiljno navukao na Krležine političke eseje. Kad mi se danas učini da je zemlja najsličnija savremenoj Bosni i Hercegovini zapravo Kraljevina Jugoslavija, upitam se obično je li ta analogija više posledica stvarnih sličnosti ili toga što mi se in illo tempore, kad je o političkom promišljanju reč, nepovratno primio Krleža

Zoom

Izborna paljevina – Strela je odapeta, cilja, leti, vreba i može, ako zatreba, da pogodi zadatu metu u svakom trenutku. Možda koliko i sutra. Pa vi posle vidite ko je sve pevao s Cecom i delio narod na miševe i ljude

Četiri godine i par meseci kusur nakon događaja počelo je hapšenje ljudi uslikanih još tada kako pale američku ambasadu. Tako je to s tim događajima koji nezgodno padnu pred jedne izbore, one iz 2008. godine, ali se zato stvar zgodno namestila pred ovogodišnje majske izbore

Moj muški život

Mama!

Krenem ja jednom tako iz porodične kuće gde sam bio na privremenom boravku, a moja gospođa majka veli: "I pazi kako prelaziš ulicu." Pitam je zna li koliko je meni godina, a ona kaže pedeset, ali: "Ti ćeš za mene uvek biti moje dete." Mama je, dakle, neko za koga će njeno muško mladunče doveka ostati glupančić

Lisica i ždral

Oni i mi

Šta ako lice već zaposleno u policiji nađe zaboravljeni novčanik pun strane valute i bonova za benzin, pa ga fino vrati vlasniku?

Lik i delo

Jadranka Šešelj

Kandidatkinja za predsednicu Srbije

Intervju – Marko Oršolić, franjevac i politikolog

Paljenje svetla

"Bog je dao Objavu čovječanstvu. A nije je dao ni papama ni reis-ulemama ni patrijarsima jer oni su kasnije nastali. Dužnost vjerskih poglavara je da tu Objavu dalje njeguju i prenose. Crkve i vjerske zajednice jesu domovine vjerničkog identiteta, ali nisu njegovi nekontrolirani vlasnici. Naš Internacionalni, multireligijski i interkulturni centar je nastao 1991. u Sarajevu da pokažemo da se mi po vjeri možemo razlikovati, ali se ne možemo dijeliti. Ko ljude po vjeri dijeli, on nesvjesno priziva naše međusobno istrebljenje. Vjera je ona, pogotovo vera u jednog Boga, koja mora ljude da zbližava. Možete li vi zamisliti da je u 14. stoljeću jedan franjevac, fra Vito iz Kotora, gradio zadužbinu cara Dušana, Dečane. U 21. stoljeću bi to bio problem, a nije bio u četrnaestom"

Intervju – Cvetan Todorov

Ne dajte vlast intelektualcima!

Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti