Nadam se da je lekara u Moskvi koji ga je pregledao Vučić ubedio da to što ima naoko evrofanatični parlament ne znači da ćemo da vodimo baš takvu politiku. Sad samo da ga pregledaju Amerikanci koji se neće zadovoljiti činjenicom da je Vojislav Koštunica postao član biblioteke ("Fond ‘Slobodan Jovanović’")
U sredu 12. marta, u beogradskom Bitef teatru premijerno je prikazana drama Biljane Srbljanović Mali mi je ovaj grob u režiji Dina Mustafića, urađena u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra i Testament filma iz Beograda, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva i kazališta Ulises sa Briona. Jedan od dramaturga predstave bio je i Božo Koprivica. U ovom broju "Vremena" donosimo njegov dnevnik pisan tokom rada na ovoj predstavi
Marić je sudbinama svojih junaka iskreno fasciniran. Srž knjige, i tematski, i po intenzitetu fascinacije, pa i po količini teksta posvećenog jednoj osobi je u poglavlju Crna ruka crvene internacionale, poglavlju o Mustafi Golubiću. Na stotinu i šezdeset stranica koje bi mogle da funkcionišu i kao posebna knjiga Marić priča priču o Mustafi Golubiću, čoveku konspiracije
Sada bi trebalo napisati novi udžbenik novinarstva. Pravila koja smo mi učili i kojima smo poučavali druge, više ne postoje. Ranije smo učili kako da postavimo pitanje. Sada treba da naučiš kako da odgovaraš na pitanja. Jer, kako ti kreneš da ga pitaš, on kaže: "Da pitam ja vas..." Kao mantru moraš da ponavljaš ono "Ovde pitam ja, a ne vi". Iznenada se pojavila ideja da je novinar tu da sluša, a ne da pita. Ja nisam tu da slušam. Jesam, ako slušam odgovor na pitanje koje sam postavila
LDP je spao na potpuno konfuzni, upravo nebulozni egotrip Čedomira Jovanovića, kojeg niko ne sme da probudi
Kombinacija voluntarizma i nekompetentnosti uvek je pogubna za politiku
„Na ovom je svijetu najvažnije da imamo nešto da ispričamo", kaže jedan Sijarićev junak. „Nije važno je li ono što se priča istina – da pouči, ili izmišljeno – da zabavi; nego da se pričajući i slušajući dva puta živi..."
"Da li je neki investitor, koji je iz EU došao u Srbiju u poslednjih 14 godina, došao zato što smo mi članica EU? Nije, jer niti smo, niti ćemo biti članica. Oni su došli zato što prave profit. To je jedino važno, i niko neće otići sve dok ovde budu pravili profit"
"Na mene i Srbijagas od formiranja ove vlade vršen je ogroman pritisak. Ako smetam ja, kao direktor, pa Vlada tu nema nikakav problem. Kako su me postavili, mogu i da me razreše. Godinu i po dana se kreira pritisak prema Srbijagasu, pre svega zato što se ja nisam složio sa modelom restrukturiranja Srbijagasa"
"Nadam se da je građanima ove zemlje jasno gde se danas nalazi demokratija, na kojoj adresi. Uostalom, šta je i ko je poslednja odbrana slobode, normalnosti, pristojnosti, kulturnog i civilizovanog ponašanja u Srbiji? Ko može i ko sme da se suprotstavi nameri režima da nas vrati u prošlost? Da kaže da je car go? Pa, niko osim naše liste, koja je jedina opozicija režimu i koja jedina odbija da s njima uđe u bilo kakav savez"
Ozbiljno upozorenje Borka Stefanovića o mogućim pogubnim posledicama vladavine konkurentske stranke, SNS-a, kao nesposobne da rešava probleme tranzicionog, siromaškog i gologuzog društva, ovi su, namerno, pretvorili u nešto sasvim drugo: sad će Borko da ide po kućama i da nas bije motkama što je podjednako smešno kao što je bilo žalosno kad su bivši radikali to zbilja radili
"Pre desetak dana počela je da radi nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj. Ja sam mogao ovu zgradu 1995. godine da zamažem, da napravim Potemkinovo selo i da pustim gledaoce. E, to nisam hteo. Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju sam ušao 1992. godine, što se mene tiče, dovedena do kraja"
Kako i moj junak, i ja sam se ponadao da će tri kraća prikaza biti manje dosadna nego ako utiske iznesem džumle
Feketić je pokazao da su oni koji žele da kontrolišu javnu sferu tu kontrolu izgubili. Videli smo da neki misle kako je kontrola javne sfere za njih cilj i da su im sva sredstva dozvoljena kako bi ga ostvarili u svojoj promotivnoj kampanji. Pokazalo se da internet zajednica u Srbiji ume da odgovori na te izazove – mi smo 24 sata imali ozbiljan rat u vidu postavljanja i skidanja spornog satiričnog klipa
Svojim pozorišnim čitanjem Vegelovog romana Andraš Urban povisuje pripovedački glas za značajan broj decibela
Oni koji se razumeju u umetnost, zbog dosadnog i traljavog početka u kom se stilski mešaju babe i žabe, i zbog imbecilnog kraja, verovatno će o filmu Top je bio vreo da imaju lošu sliku. S pravom. Manje umetnički, a više emotivno osetljivu publiku verovatno će da dirne potresna priča. Emotivno neosetljivi će da crknu od dosade jer je reditelj, ubeđen kako tragedija i smeh ne idu zajedno, većinu crnog humora koji postoji u romanu iz ekranizacije izbacio. Oni kojih se roman i sarajevska tragedija tiču, biće ogorčeni što je u filmu "politički korektno" izbačena većina detalja koji ukazuju na odgovornost bošnjačke strane u bosanskom ratu... Beogradski poklonici kulta Mušana Topalovića Cace će, baš kao i njihove sarajevske "kolege", i pored svih ovih "korekcija", uključujući i pomenuto silovanje kraja priče i poente romana, nalaziti kako je film, ipak, "velikosrpski", što će reditelja dodatno učvrstiti u dirljivom uverenju da je "u pleksus" udario "lažne patriote", a ne braću Limijer... Ukratko, kol’ko ljudi, tol’ko ćudi...
Četiri meseca od paljenja baraka i protesta protiv smeštaja tražilaca azila u barake na obodu Obrenovca, ekipa nedeljnika "Vreme" posetila je hotel "Obrenovac", jedan od novih privremenih centara za smeštaj tražilaca azila u Srbiji
Orkestrirana moralna panika oko lokacije jednog noćnog kluba uvaljuje nas dublje u srce tame "neokonzervativne revolucije"
Mešanje pojmova socijalizma i hrišćanstva funkcioniše kad to rade Pit Siger ili Brus Springstin, jer to obema ideologijama daju lepu, poetsku notu koja govori o univerzalnoj ljubavi. Ali, politikolog Dačić nije ni hipik ni Jehovin svedok pa da mu oprostimo, već neko ko mora da ima temeljno znanje kad pravi ovakve komparacije
