Lisica i ždral
Probni pilot
Ministarstvo saobraćaja još nije odgovorilo na moju jav. ponudu da budem semantički zamorac, da besplatno pokazujem gde su neophodni saobraćajni znaci, a ja za se već nalazim nova polja rada
Nuspojave
Laž u baroknoj fazi
Ideja o izgradnji "Despotovog grada" pokazuje da su vlasti Aleksandra Vučića do "barokne", dekadentne faze bile potrebne samo tri godine
Intervju – Snježana Banović, rediteljka i teatrološkinja
Ptice, zveri i šišmiši
"Priču o ‘pomirenju’ zavađenih jugoslovenskih naroda i kultura ja zovem Brionskim sindromom, koji se najbolje objašnjava Ezopovom basnom o pticama, zvijerima i šišmišima. Kad su ptice i zvijeri bile u ratu, šišmiš se nije htio odlučiti da li je ptica ili zvijer. Kad su napokon ratnici, skroz izgrebani i očerupani, objavili primirje, šišmiš se iskidao od grljenja i cmakanja s jednima i drugima jer je navodno uvijek bio ‘njihov’. Na Brionima, ali i na još nekim mjestima preživjele ‘interesne YU kulture’, borave ta dvolična lica i dan-danas, a najgore je u svemu što im za to pare, nagrade i aplauze daju blesave ptice i slabašne zvijeri koje se još uvijek, nakon desetljeća njegovog ‘dilovanja’ emocijama i interesima, i danas daju impresionirati šišmiševim lažima"
Istraživanje javnog mnjenja
Zašto će glasati za Njega
Ljudi se plaše da govore o vlasti, a naročito o Aleksandru Vučiću, te ili odgovaraju neiskreno ("uostalom, ko zna ko to snima i ko će da dozna"), ili odbijaju da učestvuju u anketi i/ili da se izjasne o "osetljivim" pitanjima
TV manijak
Andrija i Anđelka
Anđelka i Andrija, možda bez prvobitne namere, pokazali su da ovde ima dovoljno publike za pristojan i duhovit urbani TV program. Možda nam se dese izbori, a ja ne bih mogao sa sigurnošću da kažem za koga bi glasali likovi u seriji, što opet podseća na "Vruć vetar" ili "Pozorište u kući". Zamislite, tokom serija se nigde nije pominjala KPJ, pa što bi onda danas stranke bile tema kod Andrije i Anđelke
Zoom
Železni kancelar
Ako se pokaže tačnim da je Vučić nasankan u Smederevu i da je druga peć upaljena da bi se ugasila prva – a on održao rodoljubivi govor o tome kako se kali čelik – stvar postaje potpuno zabrinjavajuća. On je izmanipulisan čovek
Pisci o umetnicima – O Vladimiru Nikoliću
Čovek koji je oplakao Marsela Dišana
Zoom
Od trača do izbora – Obrenovac, helikopter, prisluškivanje, Petra Cvejić i drugi argumenti za Vučićevu „ja-pa-ja“ politiku
Zapaljiva retorika Vulina, u natuknici o zaštitnicima stranih interesa u srpskoj vladi, podstakla je šuškanje o jednoj staroj tezi po kojoj je Kori Udovički u stvari nadglednik domaćih poslova, a u korist sanđama svetskog kapitala i politike
Kultura sećanja
Skenderbeg, tačka susretanja
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Elbasanu će biti odigrana fudbalska utakmica između reprezentacija Srbije i Albanije. U danima kad su ovakve utakmice događaji visokog rizika, čak i kada, barem za jednu od strana, nemaju nikakav rezultatski značaj, korisno je prisetiti se istorijskih figura koje spajaju srpsku i albansku tradiciju. Takva je figura Skenderbeg
Intervju – Saša Janković, zaštitnik građana
Kontrola u senci tabloidne države
Da bi se tvrdnje o nezakonitom prisluškivanju iole ozbiljno proverile, bilo bi potrebno posetiti sve državne organe koji imaju mogućnost presretanja komunikacija, pristupiti elektronskim tragovima o presretanju komunikacija pa to uporediti sa podacima koje bi istovremeno trebalo uzeti od operatera. Trebalo bi, dalje, pričati sa raznim ljudima unutar službi, pri čemu bi oni morali da znaju da će, ukoliko kažu nešto što odudara od informacije koju je dao njihov šef, imati potpunu zaštitu. I opet stopostotne garancije ne bi moglo da bude
Lisica i ždral
Ruski rulet
Koliko sam puta čuo mudroliju da nije bilo šestog oktobra: stilska figura nepogrešivo pronalazi buduće svoje čuvare i korisnike, i svako od njih nudi je publici kao svoje vlastito otkriće
Nemačka – Plašenje izbeglicama
Kancelarka na vetrometini
Ankete kažu – 53. Toliko u procentima iznosi podrška kancelarki Angeli Merkel među nemačkim građanima. Za njene standarde to je poražavajuće malo, a poslednji put je njena politika tako slabo cenjena 2011, kada je obznanjeno da će Nemačka finansirati kredite pomoći Grčkoj. Analitički žreci i bulevarska štampa javljali su tada o skorom kolapsu nemačke ekonomije, baš kao što sada javljaju o nadolazećem kolapsu pod izbegličkim talasom
"Vreme" u Zrenjaninu – Tribina "Novinari i vlast"
Javnost kao žrtva opsesije
Učesnici u razgovoru na trećem u nizu gostovanja kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja, bili su Mita Boarov, Miloš Vasić i Teofil Pančić. Razgovor je vodila Lila Radonjić
Tribina nedeljnika "Vreme" i Foruma ZFD – "Peti oktobar, petnaest godina kasnije"
Propale nade i izneverena očekivanja
Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
Intervju – Bojan Pajtić
Nebeske razmere Vučićeve bahatosti
"Duboko verujem da me prisluškuje neko ko je u vezi sa vlašću. Njihova nervozna reakcija i njihov demanti posle tri sata da pre godinu i po dana mene niko nije prisluškivao i da je to sve izmišljeno, učvrstili su me u pretpostavci da neko iz vladajućih struktura stoji iza toga. Zašto nisu samo izjavili – proverićemo da li je bilo prisluškivanja ili ne? To bi bilo prirodno i normalno. Kako oni uopšte mogu da znaju da neko nije pre godinu i po dana nekog prisluškivao u ovoj zemlji? To je nemoguće utvrditi posle tri sata; pitanje je da li se može utvrditi i posle tri meseca. Histerične, nervozne reakcije, hitne konferencije za novinare, tri saopštenja dnevno, sve me to učvršćuje u uverenju da se dešavalo nešto protivzakonito i da oni nešto kriju"
Nuspojave
Ko drži prekidač
Da bi uspelo stvaranje veštačkog demona "mračnih dvehiljaditih", prvo je moralo da bude potisnuto sećanje na gusti mrak devedesetih
Na licu mesta – Bor
Zdravlje, zdravlje, gospodaru!
Zbog kontinualnog zagađenja vazduha, posle duže pauze građani Bora ponovo su se okupili na ekološkom protestu "Ne ćutim, jer imam decu". Zagađenje je, vele, veće nego ikad ranije nakon što je izgrađena i svečano puštena u rad nova topionica krajem marta ove godine. Kažu i da su uslovi rada nepodnošljivi, da je većina metalurga zbog toga na bolovanju, a umesto njih rudu tope rudari. Kako rudari nisu metalurzi, česte su povrede na radu, a svakome ko i pomisli da digne glas, uprava preti otkazom
Nemačka – Afera Folksvagen
Prevara veka
Ambiciozni slogan Folksvagena Das Auto postao je predmet sprdnje. Manipulacija softverom omogućila je da na drumovima bude najmanje trinaest miliona automobila koji zagađuju životnu sredinu dvadesetak puta više nego što kažu zvanični papiri. Prevara je nesmetano tekla godinama, ali je sada dovela giganta iz Volfsburga u najveću krizu još od kada je Adolf Hitler 1938. svečano položio kamen temeljac fabrike. Posledice će osetiti čitava nemačka privreda
49. BITEF
Polifonija kolonije
Mada nije nagrađena, paradigmatična predstava ovogodišnjeg Bitefa bila je Common Ground berlinskog pozorišta Maksim Gorki u kojoj se ratni raspad Jugoslavije predstavlja u kombinaciji kiča kao najvišeg stepena banalnosti asocijacija i jedne skoro starinski kolonijalističke egzotizacije
Intervju – Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije (SNP)
Srbija nije karantin za migrante
"Mi smo jedna od retkih zemalja koja je u isto vreme smanjila i stopu nezaposlenosti i broj zaposlenih. Jedno od objašnjenja za ovaj paradoks jeste da je povećan broj zaposlenih u sivoj zoni, uprkos novom zakonu o radu, a drugo da je Srbiju, u međuvremenu, napustio veliki broj mladih, visokoobrazovanih stručnjaka"
Intervju – Stevan Filipović, reditelj
Šta posle Vučića
"Mladi ljudi ovde su žrtve zato što nisu birali da se rode u državi u kojoj gotovo neograničenu vlast imaju ljudi koji su devedesetih pozivali na najstrašnije zločine i bili kreatori i nosioci politika koje su u krvavom piru do kraja razorile sve pozitivno što se na Balkanu desilo u prethodnih pola veka. Niti su birali da se rode u vremenu u kome ti i takvi političari bivaju svesrdno podržani od Evropske unije, koja se za manje od decenije transformisala u interesnu grupu najbogatijih članica, hladnu i nezainteresovanu za tekovine i vrednosti građanskih društava, koje se nalaze u njenim temeljima. Nisu birali ni da im roditelji budu apatični, ekonomski devastirani patrijarhalni autoritarci, koji će decenijama iznova i iznova glasati za ljude koji im jedu decu. Krivci su – ako se prepuste apatiji i pomire sa ulogom žrtve. Krivci su i ako tu poziciju žrtve iskoriste kao opravdanje za sopstveno nasilje. Ako se ne probude i ne prepoznaju sopstveni deo odgovornosti za zajedničku budućnost"
Nuspojave
Trauma i recidiv
Ako nismo beslovesna bića bez pamćenja i istorije, u ustave Srbije i Hrvatske trebalo bi staviti trajnu zabranu zatvaranja međusobne granice, pod bilo kojim izgovorom
Koceljeva – Festival zimnice
Ministarka u prestonici
Baš svečano našminkata ministarka Zorana, sa na desnoj ruci baš prsten, tesno mi ga skroji nano komplet, ne odbila nijednu teglu sa paprike i druge mušmule, jedino ne dobila prase sa vitrinu za meso, koje samo izgledalo ko da je prase
Španija
Odškrinuta vrata nezavisnosti
Pobedu secesionista na parlamentarnim izborima u Kataloniji javnost ocenjuje kao "politički zemljotres koji će uzdrmati Evropu" i kao "uvod u građanski rat"
Konferencija o radu memorijalnih centara u XXI veku u Berlinu
Kako se sećati zločina
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
Intervju – Slobodan Gavrilović, sociolog i pisac
Ovo je režim u kojem se drhti
"Kamo sreće da imamo taj zakon o poreklu imovine, da vidimo platu poslednjih dvadeset godina, pa da vidimo imovinu, da se uporedi. Evo Nikolića, na primer. Pa kad bi on imao ovo bogatstvo? On pita: Kakvo bogatstvo? Pa nek se seti šta je imao devedesetih, a šta ima sad. Nek se seti Vučić. Uzeo je stan od države u vreme kad su svi bili na položaju i kad smo bombardovani 1999, i govori o moralu. On čije je pranje biografije najskuplje na svetu"