Lisica i ždral
Srce od kamena III
Nije li prijatno imati uvek isti naslov? Teme same staju u red i strpljivo čekaju da i njih naučno obradim
Tribina – Šest godina reformi pravosuđa – rezultati i perspektive
Tapkanje u mestu
Izvršna vlast ima veliki uticaj na sudsku, podela vlasti na tri grane nije adekvatno izražena, a na najvažnija mesta u pravosuđu ne postavljaju se kvalifikovani ljudi. To su neki od razloga što se sa reformom pravosuđa nije daleko stiglo, zaključeno je na tribini nedeljnika "Vreme" i organizacije OEBS, održanoj prošlog četvrtka. Tribinu je moderirala Tatjana Tagirov, novinarka "Vremena"
Intervju – Boris Stević, predsednik Izvršnog odbora Sogelease
Lizing – šansa za privredni rast
"Uz promenu regulative i rad na dodatnoj prepoznatljivosti prednosti lizinga za finansiranje privrede, naročito malih i srednjih preduzeća, postoji osnova za dalje napredovanje"
Intervju – Dejan Mijač, reditelj
Naš kralj Ibi
"Svaki put, od Đinđića naovamo, dolazilo je gore, i sad je najgore. Ibi je paradigma vladavine u ime ideala ja pa ja, pa opet ja, još jedared ja, i najzad ja. Ali Žarijeva drama je vesela, a ovo je teška farsa! Samo, nismo mi jedinstven slučaj, mada je kod nas sve baš otišlo u krajnost, pogledajte te njuške u okruženju, u svetu, te političare koji su kao značajni, to je sve budibogsnama"
Intervju – Iris Džeba, izvršni direktor Lenovo Enterprise Business Group u EAST regiji
Tehnologija bolja od konkurentske
"Strategija kompanije Lenovo jeste da postane lider na tržištu x86 servera, tako što će investirati u razvoj i plasiranje IT rešenja i samim tim oblikovati sledeću generaciju data centara"
Konferencija »Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice – između suštinskog neslaganja i dijaloga«
Sećanja na sukobe su veliki deo njihovog rešavanja
Mogućnost zajedničke interpretacije sukoba i izvlačenje pouka, značaj postjugoslovenskog iskustva u suočavanju sa ratovima i zločinima, važnost politike sećanja kao sredstva političke legitimacije, ideologizacija i instrumentalizacija kulture u međunacionalnom sukobu, te kako očuvati i učiniti boljim nesavršeni postjugoslovenski mir, bile su teme međunarodne naučne konferencije "Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga"
Helmut Šmit (23. decembar 1918 – 10. novembar 2015.)
Čovek koji je nadživeo vlast
Decenijama pošto se povukao iz politike Helmut Šmit je u nebrojenim tekstovima i nastupima tumačio svet u kome živimo. Nekadašnji Hitlerov oficir, ministar odbrane i finansija i kancelar Nemačke postao je neka vrsta pop ikone za mlade Nemce. Uvek sa cigaretom u ruci, u oblaku dima negovao je imidž pragmatičnog i energičnog čoveka koji ne preza od teških odluka
Čemu služe stranački programi
Barokne ideološke fasade
Ne znam da li će Pajtić i drugovi iz DS a moći napisati "demokratskiji" program od svojih današnjih ljutih "idejnih protivnika" iz redova naprednjaka
O zenitizmu
Ostavština Ljubomira Micića
"Danas je zenitizam podsticajniji nego što je bio u vreme svog aktivnog postojanja, između dva svetska rata", smatra istoričarka umetnosti Irina Subotić
Zoom
Ko o čemu, Vučić o poštenju – Džejms Bond u novoj epizodi rušenja lidera u regionu preko nameštanja afera kumovima, bratu i prijateljima
Onog dana kad je izjednačio sudbinu Srbije i svoju ličnu poziciju, Vučić je prešao prag kontrolisanog demokratskog poretka i odškrinuo vrata diktaturi
Nuspojave
Pitanje mostarine
Za razliku od Srbije, Hrvatska će možda izbeći "orbanizaciju", zahvaljujući tome što su protestni glasovi ipak kanalisani nekuda umesto nikuda
Pisci o slikarima – O Milanu Blanuši
Pomračenje
Zima na izbegličkoj ruti
Destinacija Srbistan
Kroz Srbiju je u oktobru ove godine prošlo 180.307 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka, Somalije, Eritreje, Pakistana... Zvaničnici EU sve češće pominju Zapadni Balkan kao predvorje Unije na kome će se otvarati kampovi za prihvat i registraciju izbeglica pre nastavka njihovog egzodusa ka Zapadu. Domaći zvaničnici kategorički odbijaju tu mogućnost govoreći da Srbija neće postati logor za izbeglice. Ipak, iz obaveštenih izvora "Vreme" saznaje da je novac za otvaranje novih kampova obezbeđen iz EU i da se na njima radi
TV manijak
Bez veze
Fizički zakoni tvrde da radio-talasi ne umiru, putujući brzinom svetlosti večito krstare kosmosom, pa će vanzemaljci u dalekoj budućnosti teoretski moći da čuju vesti TANJUG-a. Ipak, na zemlji, mnogi ljudi ostaće bez posla, suočeni sa ovozemaljskim problemima
TV manijak
Mirah i Zorannah
Zorannah je zaslužila priznanje, jer je samonikli brend, odlično poznaje društvene mreže i koristi ih za samopromociju. Takođe, ona vrlo precizno artikuliše potrošačke snove i potrebe mladih dama u tranzicionoj Srbiji
Portret savremenika – Milorad Vučelić
Čovek za ova vremena
Nema te oblasti "društvenog života", dominantne u određenom trenutku, ako se računa od ‘68. pa naovamo, a da Milorad Vučelić u njoj nije učestvovao ili je makar "omirisao". I uvek u stvaralačkom, dinamičnom konfliktu sa svetom oko sebe, istovremeno debelo zahvatajući iz njega. Ako je na redu revolucija – onda revolucija, ako je to kultura – onda kultura, ako je rat – onda rat
Intervju – Tatjana Vehovec
Patriotski lebac i »izdajnici«
"Da bi proizvođač Tonus hleba izašao iz krizne situacije sa minimalnom štetom, postojao je samo jedan dobar način. I stotinu pogrešnih. Onaj ko ih savetuje, odabrao je svih 100 pogrešnih. Mene, kao građanku i uzbunjivača, pokušali su odmah da diskredituju tako što su me stavili u kontekst stranog plaćenika, a u celu priču uvučen je i moj suprug"
Balkansko naoružavanje
Punom parom u dužničko ropstvo
Sada bi se odjednom svi naoružavali, a nema za šta pašče da ih ujede. Hrvatska vlada i naš Gospodar Vučić jedva su dočekali priliku da zaprete naoružavanjem, mada ne umeju da kažu zašto. Niti neko nekome preti; niti bilo ko ima snage, volje i para da zarati – a ni razloga. Balkanska je scena fiksirana jednom za svagda i tu više nikakvih ratova biti neće, niti može
Lisica i ždral
Srce od kamena
Je li u interesu Srbije da svi koji su se iz nje iselili ostanu stalno povezani sa starim krajem, ili bi možda trebalo svima otišavšima da poželi što prijatniju i što bržu asimilaciju tamo kud su se obreli
Pogled četvrt veka unazad
Kada su Drugovi postajali Srbi
O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka
Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena«
Novine u doba ratova, bede i očaja
Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih
TV manijak – Televizijske serije po literarnim predlošcima
Snimljeni romani
RTS već drugi vikend gledaocima premijerno emituje epizode serije "Čizmaši". U vreme Sajma knjiga, bio je ovo još jedan povod da razmotrimo odnos literature i televizije
Podsećanje – Slobodan Stojanović (1937–2000), pisac i scenarista
Nešto lepo u haosu oko nas
Objavljivanje zbirke kratkih priča Nešto lepo prilika je da se prisetimo pisca i scenariste Slobodana Stojanovića, samozatajnog i važnog čoveka naše kulture
Intervju – Rudreš Mahantapa, džezer
Muzika ljudskosti
"Postoji milion načina da se u muzici nešto nauči, ali sve se na kraju svodi na isto: originalnost, integritet i ličnost"
Priča
Nešto toplo, Veselinka
Kultura sećanja
Izgubljena deca komunizma
Međudržavnim dogovorom između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije 1945. godine stotine dece upućeno je iz naše zemlje u SSSR u suvorovske vojne škole. Imali su između osam i petnaest godina, većina je izgubila oba ili jednog roditelja u ratu. Od Rezolucije Informbiroa 1948. godine do pomirenja dve države, ozvaničenog dolaskom Nikite Hruščova 1955. u Beograd, između te dece i Jugoslavije stajala je gvozdena zavesa kroz koju pisma i reči nisu proticali. Kada im je 1956. ponuđeno da se vrate u Jugoslaviju ili ostanu u SSSR-u, poverovali su da je počelo mirno doba. No, između onih koji su se vratili i onih koji su ostali ponovo su se zatvorila vrata i još decenijama za njih ostala neprolazna