"Duboko verujem u kulturnu i socijalnu odgovornost izdavača i u to da je izdavač odgovoran najpre prema svojim čitaocima, a ne samo prema mesečnim i godišnjim izveštajima o prodaji"
"Sve što se dešavalo prethodnih pet godina, svi ugovori, sporazumi, dogovori, sva komunikacija sa javnošću i društvom, svodili su se na monolog jednog čoveka. Izvolite objasnite porodicama nestalih sa Kosova i Metohije kako će ta srpska lista čiju pobedu Marko Đurić proslavi uz trubače ući u vladu Ramuša Haradinaja, tvorca Žute kuće. Vidite kako surovo izgleda kada sila natera one velike patriote iz kafane da oni odrade najprljaviji posao"
Večito pitanje da li Srbija ima elitu, ovih dana dobija novi oblik: zašto se predstavnici akademske javnosti i visoke kulture gade masovne kulture i za metu društvene kritike biraju pevačice, kao da su one najveća društvena pošast
Šta se desilo u slučaju obraćanja predsednika Vučića tokom kojeg je govorio o "unutrašnjem dijalogu o Kosovu"? Tu se nekako zakačio za izraz "stolica" koji je zgodna metafora za političku poziciju neke zemlje
Smilje i sumpor, istinita antiratna priča u dnevnicima dva đaka vojnika Prvog svetskog rata
Nijedna od članica Pozorišne komune nije se ponašala kao današnji sponzori, nije se reklamirala da je omogućila gostovanje nekog slavnog umetnika. To nije bio odnos Lakoste sa Novakom Đokovićem, već saradnja u ime umetnosti
"U kulturi i umetnosti su odnosi poremećeni usled destruktivnih strategija, od konceptualne umetnosti koja nije umetnost ali umišljen koncept jeste, preko poništavanja samih pojmova umetnosti nečim što se zove industrija zabave"
Sve se pretvara u masovne odjeke i reagovanja gde najveće aplauze dobijaju pošteni intelektualci koji iznesu celomudrene zaključke da je bolje biti mlad i zdrav, nego star i kljakav, da je mir bolji od rata... da je bolje deci davati laptopove nego topove
"Najviše brine kad se stranka pretvara u borbeni odred. Jer ovde je došlo do toga da ko god šta kritički kaže, samo posle jednog minuta, na svim medijima, na svakoj televiziji stižu psovka, pljuvanje i najobičnije laganje. Bolesno je hteti svu vlast u jednim rukama"
Odlazak najvećeg filmskog junaka za koga niste znali
"Na francuskom se zastava kaže drappeau, mala tkanina. Mislim da ne postoji objekat sa jačom simbolikom i manjom površinom, maltene je nepostojeći, kao što je zastava"
"Imaš tu ikoničku sliku sa beogradskog nastupa, gde ona, onako razvaljena, grli samu sebe, jer nema nikog drugog i, u stvari, vidiš samo devojčicu kojoj treba zagrljaj. I ona nema kad da peva jer joj treba zagrljaj. Ta slika je nešto kao Isus 21. veka. Onaj kog znamo je razapet, raširenih ruku, Isus 21. veka grli samog sebe ili se grči i brani se od sveta"
"Ako zaista idemo ka EU, onda je neozbiljna izjava Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, proglašenog za čoveka koji će se baviti politikom u vladi, da ćemo ako biramo između EU i Rusije izabrati Rusiju. I na to niko ne reaguje. Svi reaguju na intervju premijerke Brnabić u ‘Blumbergu’. To je interesantan fenomen, to je loš signal prema EU. Pritom je u najmanju ruku neobično da predsednik kaže da će podeliti resore premijera. Uz to, ako se formira specijalna kancelarija za odnose sa Kinom i Rusijom koju vodi prethodni predsednik, dakle on postrojava ministre u vladi, njemu ministri odgovaraju, sastanče, biće to vlada u vladi zadužena za odnose sa dve zemlje – Kinom i Rusijom. Sa ‘vladama’ koje vode Ana Brnabić i Ivica Dačić faktički imamo tri vlade u vladi ili vladu sa tri šefa. Neko treba da se zamisli nad tom kakofonijom poruka prema Zapadu"
Ono što je predsednik napisao u "Blicu" i što se svodi na njegovu sasvim razumljivu ideju da nema nameru da bude najodgovorniji za konačno rešenje statusa Kosova, odudara, i to pozamašno, od onoga što je samo dan posle objavljivanja teksta izgovorio u histeričnom, nedržavničkom, pa i idiotskom intervjuu za Pink
"Do pre tri, četiri godine imali smo jedan prilično dugačak talas mizantropskih i nihilističkih filmova o klincima po beogradskim predgrađima gde nema nade, nema boga, nema svetla, nema ničega. Sad imamo jedan potpuno drugačiji talas, gde imamo neke bogate Beograđane koji se pate zato što se možda vole, možda se ne vole, otuđeni su jedni od drugih, imaju švalere, nemaju švalere. Sad je to glavna stvar"
Sve prethodne vlasti u Srbiji – kao i u drugim zemljama – krile su obim izvoza naoružanja i vojne opreme. Sada je, posle dolaska naprednjaka na vlast, nastupila suprotna praksa: na sva usta se veliča i najavljuje ekspanzija poslova ove vrste koju je 2012. najavio Aleksandar Vučić. Od tada tu mantru ponavljaju svi minstri odbrane i drugi državni funkcioneri
Ne gubi Tito ulice i trgove po Srbiji i Hrvatskoj ni kao "vođa antifašističkog otpora" ni kao "komunistički diktator", nego kao predsednik i stvaralac federativne Jugoslavije
Po leđima Srba na Kosovu i Metohiji su pucale sve pogubne politike Aleksandra Vučića u poslednjih 27 godina. Kako one u kojima je sudelovao kao saučesnik, tako i ove koje sam kreira. Unutrašnji dijalog koji on predlaže zapravo je – monolog
One su domaćice i učenice, inženjerke mašinstva i građevine, advokatice i ekonomistkinje, frizerke i dizajnerke, studentkinje i likovne umetnice... Različitih su starosnih dobi (od tinejdžerki do penzionerki), socijalnog statusa i obrazovanja. Povezuje ih jedno ime i jedno prezime – Tanja Ostojić. I još mnogo toga
"Globalizacija je svetski problem, ne samo evropski, mislim da se neće uništiti manjine, opstale su vekovima. Ne, nacionalne manjine u Srbiji ne treba da se plaše ni Srbije ni Evrope"
Preda mnom je nemoguća misija, da iz moje nepregledne i neprohodne hiperprodukcije odaberem petnaest ili dvadeset pesama koje ću početkom kolovoza ponuditi prekomorskim kupcima
Šta se događalo u Trstu tokom Foruma civilnog društva i Samita Zapadnog Balkana? Gde se pila kafa, gde je bio Ivica Dačić i o čemu je pevao Rade Šerbedžija
Sudeći po radikalnim naprednjačkim izjavama o v.d. zaštitnika građana Milošu Jankoviću, kao i po netrpeljivosti prema njegovom prethodniku Saši Jankoviću koji je instituciju zaštitnika građana definisao, čini se da je namera vlasti da u Kancelariji zaštitnika građana kamen na kamenu ne ostane. Ukratko, na Zoranu Pašaliću je hoće li hteti, znati i smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali
"Apis nije mogao biti pomilovan, ne zbog atentata na Aleksandra, za koji je bio osuđen, nego za atentat na Franca Ferdinanda, za koji nije bio ni suđen", piše Slobodan Jovanović. Međutim, to je samo olakšalo njegovo sudsko ubistvo. Vođa Crne ruke streljan je isključivo zato da bi Aleksandar prigrabio njegovo mesto u društvu i državi – samo daleko moćnije, još opasnije, lišeno svih obzira, ali ne i ideologije
Vučićević je simbol našeg moralnog sunovrata, a on je i slika u ogledalu Aleksandra Vučića. Način na koji on vodi medij isti je kao i način na koji Vučić vodi državu. Zapravo, kroz njih dvojicu i Željka Mitrovića možemo da vidimo šta je logičan kraj dugogodišnje negativne selekcije
Kako da predsednici Vlade dam stotinu dana, kad predsednica meni nije dala nijedan
