Bez obzira na to kako se bude završilo, učešće Jugoslavije na šampionatu sveta pokazalo je više lica našeg tima: bledo na startu, malo bolje u sredini i ko zna kakvo na kraju. Nervoza kao opšta pojava: nervozni su svi, od Pešića i igrača do novinara i navijača
Kada bi ustao pokojni komunistički generalisimus Enver Hodža, teško da bi mogao da poveruje očima da u piramidi-mauzoleju u centru Tirane koji mu je bio namenjen sede utegnute devojke i momci sa beneton majicama i piju kapućino i koka-kolu
Boreći se s generacijskim kulturno-tehnološko-civilizacijskim nedoumicama, Peljevin se pozicionira na globalnoj literarnoj mapi kao Douglas Copeland ekskomunističkog Istoka
"Moja kuća je u Evropi!" Dakle, nikako u Africi, Aziji ili Južnoj Americi. Ovu rečenicu, koja nekima zvuči kao otrcani predizborni slogan, izgovara mačka nacrtana na koricama specijalnog izdanja novog bukvara za prvi razred osnovnih škola, koji je upravo izašao u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda. U poslednjih par decenija izgleda kao da se ustalila šema istorijskih promena – nova vlast, nove špice za "Dnevnik", nove novčanice i – novi bukvar
Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i predsednički kandidat
Juna 1996. godine delegati osamdeset treće redovne konferencije Međunarodne organizacije rada (International Labour Organization, ILO) usvojili su Konvenciju sa preporukama o Radu u kući (Homebased Work). Time je, posle višegodišnjeg zalaganja organizacija iz različitih zemalja, rad u kući konačno priznat kao rad, a radnicima koji se bave ovakvom vrstom posla priznato je pravo, kao i svakoj drugoj radnoj snazi, na minimum radnog standarda regulisanog međunarodnim pravom
Ako naši glavni politički akteri nastave da se ovako tvrdoglavo "ćeraju" i natežu oko Ustavne povelje, možemo opet da se nađemo tamo gde smo bili do pre dve godine: izolovani, u crnoj rupi Evrope, u društvu s Belorusijom
Manastir Hilandar uspeo je da tokom prvih osam vekova svog postojanja zadrži status "najveće svetinje srpske" i mesta na koje su se srpski vladari povlačili ili ga bogato darivali potvrđujući njegov značaj za narod i otadžbinu. Tokom poslednje decenije, međutim, zadužbina Simeona i Save Nemanjića postala je mesto na koje su i zvani i nezvani pristizali, aktuelni, nepriznati ili potencijalni vladari. Svaki sa svojim ciljem i manje-više jasnom namerom. Uglavnom, sekularne prirode
Ako ćemo baš da se prebrojavamo, svako treći je neko drugi
