Šta danas radi Džafer

Đaci prvaci koji ovog septembra kreću u školu u svojim torbama poneće i novi bukvar. Zapravo novi-stari bukvar. Autori dr Vuk Milatović i Anastasija Ivković potpisali su i ovaj, kao i prethodni bukvar koji je doživeo četrnaest izdanja. Većina tekstualnog sadržaja ostala je ista, dok su potpuno promenjeni kompletan ilustrativni deo, kao i oblik pisanih slova, a urađene su i manje izmene koje se tiču leksike i metodike. Ilustrativni deo novog bukvara za koji je zaslužna Ana Bihelović urađen je u realističnom stilu, za razliku od prethodnog, koji je bio više karikaturalan. Velika promena izvršena je u pogledu pisanih slova. Poznata je skandalozna činjenica da ćirilično pismo kod nas još nije standardizovano, ali su se, po rečima ljudi iz Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva oni potrudili da ovom prilikom sačine prelaznu standardnu ćirilicu, tako da je ćirilično pismo sada izjednačeno, bar što se tiče njihovih izdanja. Za pisana slova bio je zadužen naš ugledni stručnjak za pismo Stjepan Fileki.

OD TRIGLAVA DO ĐEVĐELIJE: Novi bukvar se pojavio u dva izdanja koja su po sadržaju ista, ali im se razlikuju korice. Na koricama standardnog izdanja koje se nalazi u redovnoj prodaji nasmejani dečak i devojčica drže pazl-slova, a na unutrašnjim koricama stoji čuvena pesma čika Jove Zmaja Ala je lep ovaj svet, onde potok, ovde cvet… Drugo izdanje, koje će se besplatno deliti po školama, naručili su Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije i jugoslovenska misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Na koricama ovog izdanja nacrtana je mačka na krovu kuće od slova koja u stilu kakvog izbornog slogana poručuje prvačićima „Moja kuća je u Evropi!“ Na prednjim unutrašnjim koricama je azbuka i pojmovi koji počinju na svako od slova u dve kolone, od kojih je druga rezervisana za imena evropskih gradova. Tako uz slovo „E“ piše „ekser“ i „Edinburg“, pored „K“ „ključ“ i „Kopenhagen“. Zanimljivo je da su zastupljeni i gradovi od Triglava do Đevđelije. Pored „Š“ stoji „šešir“ i „Štip“, „LJ“ je „ljubičica“ i „Ljubljana“, „Z“ je „zmaj“ i „Zagreb“, a „S“ je „sat“ i „Sarajevo“. Na zadnjim unutrašnjim koricama nacrtane su životinje koje izgovaraju odabrane članove iz Deklaracije o pravu deteta, a na zadnjim spoljnim koricama stilizovana mapa Evrope sa ucrtanim evropskim gradovima, među kojima je i Beograd…

Na pitanje otkud slogan „Moja kuća je u Evropi“ na prvom i osnovnom udžbeniku za najmlađe, Zoran Misailović, urednik u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva koji je potpisao i ovaj i prošli bukvar, u razgovoru za „Vreme“ kaže da je reč o izdanju urađenom za potrebe OEBS-a i republičkog ministarstva prosvete i sporta. Na primedbu da su se već pojavile reakcije da je neukusno baš na bukvar stavljati poruke sa mogućom političkom ili ideološkom konotacijom, Misailović lakonski odgovara: „Sve je danas ideologija, samo što se katkad vidi, a katkad ne vidi“. Ova dva izdanja bukvara su inače, izuzev korica, istovetnog sadržaja. Osim ovog, osnovnog i standardnog bukvara, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva izdaje i jedan paralelni bukvar, o kome se manje zna, pod nazivom Početnica – čitamo i pišemo. Početnica je namenjena učenicima u urbano razvijenim sredinama koji u prvi razred polaze s visokim predznanjem u pisanju slova. Osim ovih, tu su i „bukvari“ za potrebe nacionalnih manjina (Zavod izdaje „bukvare“ na sedam jezika nacionalnih manjina), zatim „bukvari“ za slepe, gluve, neme… Po važećem nastavnom programu, deca u Srbiji od drugog razreda osnovne škole počinju da uče i latinicu kao drugo pismo koje je po zakonu ravnopravno sa ćirilicom. „Latinični bukvar“ zove se Učim latinicu, a upotreba latiničnog pisma u nastavi deo je školske prakse…

VUK UMESTO TITA: Odakle potreba za novim bukvarom? Posle bukvara Mite Mitića, koji je u upotrebi bio šezdesetih i sedamdesetih godina, osamdesetih godina, sve do raspada SFRJ, prva slova su se učila iz udžbenika pod nazivom Moja prva knjiga, čiji su autori bili Desanka Stojić-Janjušević, Božidar Timotijević i Vladimir Milarić. Tada je raspisan konkurs za nov bukvar, i od nekolicine prispelih rukopisa komisija se opredelila za onaj koji su sačinili dr Vuk Milatović, profesor metodike nastave i početnog čitanja i pisanja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, i Anastasija Ivković, pedagoški savetnik za razrednu nastavu i dugogodišnji učitelj u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Obrenovcu. Ovaj bukvar, na čijoj prvoj stranici je portret Vuka Karadžića zamenio portret Josipa Broza Tita, ilustrovao je Mihailo Pisanjuk. U školskoj 2002-2003. devedesetak hiljada prvačića naučiće da piše uz novi bukvar. Ispada da čim se desi neki lom u društvu, posle promena špice za „Dnevnik“, sledi promena izgleda novčanica i – bukvara.

VREMENA SE MENJAJU: „Istina, postoji izvesna vremenska podudarnost. Ali, logično je da se kao posledica promena u društvu dešavaju i promene u obrazovnom sistemu, pa dakle i odgovarajuća promena udžbenika, a time i bukvara“, kaže Misailović i ističe da se bukvar mora praviti vodeći računa i o nivou predznanja onih koji polaze u prvi razred osnovne škole, kao i o njihovom socijalnom, materijalnom i kulturnom okruženju. „Ne može se praviti bukvar danas isto kao i pre petnaest godina, sa istim likovnim sadržajem, pojmovima, leksikom, metodologijom, izborom toponima, ličnih imena i slično. Moraju se uzeti u obzir i vreme i okruženje u kome deca odrastaju. Danas je tehnologija veoma napredovala i deca se svakodnevno susreću s mobilnim telefonima, kablovskom televizijom, internetom, sadržaj bukvara mora se i tome prilagoditi…“, objašnjava urednik Zavoda i dodaje da je njihov trud bio usmeren ka tome da se prate promene koje Ministarstvo prosvete vodi na području reformi obrazovanja i vaspitanja, gde se sve više ide ka tzv. aktivnom učenju, odnosno aktivnoj poziciji učenika u odnosu na gradivo, a ne pasivnoj kao što je to uglavnom bio slučaj do sada. „Zbog toga smo u Zavodu započeli s pretresanjem čitavog udžbeničkog fonda sa željom da ga osavremenimo, modernizujemo i približimo udžbenike aktuelnim očekivanjima, interesovanjima i potrebama deteta. U tom smislu nastojali smo da ovogodišnji bukvar učinimo privlačnijim, razigranijim nego što je on to bio do sada“, smatra Misailović.

Iako je trideset slova uvek isto i u svakom bukvaru četiri čavčića na čunčiću čučeći redovno ćijuču, Zoran Misailović sumnja da bi ovaj bukvar mogao da bude dugovečniji od svojih prethodnika: „Vremena se brzo menjaju i promene moraju da se prate. Osim toga, mi već imamo par novih bukvara u pripremi i idemo za tim da u zavisnosti od potreba i zahteva u upotrebi imamo ne jedan, već više njih…“