Afere izbijaju, ispumpavaju se, isplivavaju, ponovo eksplodiraju, isti likovi se sele iz skandala u skandal i sve se pretvara u neki opasni karusel, tačnije, u razarajući rondo. Nema autoritativne institucije koja bi nepristrasno utvrdila činjenice, a nejasne činjenice doprinose rasplamsavanju afera
Šta? Idete autom čak do Beograda? Šta, putujete samo dva dana? Nema više od 2000 km? Mislili smo da je mnogo dalje...
Pre nego što ovu tragikomičnu priču spustimo na puki pravni teren, moramo istaći da je ovaj erdevički slučaj valjda prvi u svim zemljama u tranziciji u kome su zaposleni jednog preduzeća branili "proces privatiacije"
Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje
Već se može naslutiti šta će sadržavati izveštaj vladine Komisije koja je analizirala rad obezbeđenja premijera Đinđića: najveći deo činjenica već je bio poznat javnosti, a u međuvremenu su se pojavili i novi podaci. Ukratko: od konfuzije u zakonskim i podzakonskim aktima, preko amaterizma, pa do infiltracije i subverzije, završno sa sabotažom dela pravosuđa, sve je to stvorilo kontekst u kome je atentat planiran i uspešno izvršen. Izveštaj će morati da ukaže na sve te elemente, inače će biti uzaludan i suvišan
Ideš, ideš, nosi te matica, pa staneš, spustiš pivo, oslobodiš prostor, uključiš se na muziku, ili je bolje reći muzike, sam postaneš množina pa počneš da se teraš, da čučnjavaš, da se dižeš, da se presamićuješ, da se odmotavaš...
"U našim uslovima, neozbiljno je pomisliti da glumac može da se bavi ozbiljnim političkim poslovima."
Dokumenta koja objavljujemo preuzeta su iz knjige Ibarska magistrala – Zločin bez kazne, koju je ovih dana objavila "Srpska reč". U toku istrage DB je saslušao petnaest svojih visokih funkcionera i operativaca. Njihove izjave upućene su istražnom sudiji Nebojši Živkoviću i zastupniku optužnice Milunu Dragutinoviću, uz propratno rešenje šefa Resora DB Srbije, generala Gorana Petrovića, kojim je sve njih, radi izjave pred sudom, oslobodio čuvanja „državne tajne". Te izjave, koje nisu ušle u sudski zapisnik, ušle su u ovu knjigu. Čitaocima predstavljamo zapisnike koje je uradio Resor DB Srbije u uverenju da su ta svedočenja uverljiva optužnica protiv poretka državnog terorizma bivšeg režima, u kome su tajna policija i njeni eskadroni smrti, bili gospodari života i smrti i ubijali svoje političke protivnike. I opomena svima koji su spremni da državni aparat koriste kao instrument u političkoj borbi
Kako kome nešto nije po volji, a on – hop! pa zatvori džadu. I neće da se pomeri, sve misleć da je pljunuti Gandi. Samo se, kanda, drugačije češlja
Podaci od 1. januara 1993. do juna 2003, koje je "Vreme" dobilo od MUP-a, demantuju pojedine alarmantne novinske napise "prošarane" izjavama stručnjaka iz raznih oblasti kojima je branjena teza da je broj "porodičnih" ubistava u Srbiji porastao poslednjih godina. Ali, sama činjenica da policija nema posebnu evidenciju dovoljno govori da se ovim problemom u Srbiji niko nije ozbiljno bavio i da su se zaključci i tumačenja najčešće izvodili na osnovu utiska
Milošević je optuživao vlasti u Beogradu da se plaše javnog svedočenja koje bi, po njemu, pokazalo kome je zapravo mogla da odgovara likvidacija Stambolića, a to nikako nije bio on, već strane službe i faktori koji su radili na promeni režima u Srbiji
Ako osumnjičeni nema više pitanja, predlažem da zapisničar pojača ton, počinje prenos Đurgarden–Partizan, možda ćemo u publici videti gospođu Plavšić koja stanuje nedaleko od stadiona
Dokumenta koja objavljujemo preuzeta su iz knjige Ibarska magistrla – Zločin bez kazne, koju je ovih dana objavila "Srpska reč". U toku istrage DB je saslušao petnaest svojih visokih funkcionera i operativaca. Njihove izjave upućene su istražnom sudiji Nebojši Živkoviću i zastupniku optužnice Milunu Dragutinoviću, uz propratno rešenje šefa Resora DB-a Srbije generala Gorana Petrovića, kojim je sve njih, radi izjave pred sudom, oslobodio čuvanja „državne tajne". Te izjave, koje nisu ušle u sudski zapisnik, ušle su u ovu knjigu. Čitaocima predstavljamo zapisnike koje je uradio Resor DB-a Srbije u uverenju da su ta svedočenja uverljiva optužnica protiv poretka državnog terorizma bivšeg režima, u kome su tajna policija i njeni eskadroni smrti bili gospodari života i smrti i ubijali svoje političke protivnike. I opomena svima koji su spremni da državni aparat koriste kao instrument u političkoj borbi
Izbor Vladimira Vukčevića za specijalnog tužioca za ratne zločine ne daje nadu da vlast ima iskrene namere da se obračuna s Miloševićevim nasleđem
Demohrišćanska stranka Srbije pustila je u parlamentarnu proceduru još jedan zakon o dosijeima službi bezbednosti, tako da sada imamo dva predloga: taj i onaj Centra za antiratnu akciju iz 2002. Predlozi su veoma slični, osim u ključnom delu koji se odnosi na to: ko postavlja organ za rukovanje dosijeima i kome taj organ odgovara
Na medalje vaterpolista odavno smo navikli, nisu izneverili ni sada, ali velika novost u našem sportu su dva finala u plivanju – Milorada Čavića (100m slobodno) i Mladena Tepavčevića (50m prsno)
Priča o zrenjaninskoj uljari Dijamant svakodnevno se obogaćuje novim tračevima, novim papirima i novim akterima. Direktor Savo Knežević, dva puta pritvaran i oslobađan, ipak nema razloga za sekiraciju – sve što se do sada događalo, upućuje na zaključak da su mu šanse da se izvuče prilično velike
