Medija liga Beograda 2004/2005
„Čelzi“ iz Mišarske
Ekipa Vreme KONTAL ostvarila je zapažen uspeh plasmanom u finale
Godina grčkih investicija
Balkanski entuzijazam
Grci su diskretni. Ne govore o problemima. I optimistični, tek očekuju veliki talas investicija u SCG. "Politička situacija je sada stabilna, a Grčka stimuliše svoje kompanije da investiraju u SCG", kaže za "Vreme" zamenik ministra spoljnih poslova Evripidis Stilijanidis, u čijem je resoru ekonomska diplomatija
Portret savremenika - Kosta Čavoški
Antihaški trudbenik
Iako sam nije bio uspešan političar, pre nego što je, na talasu borbe protiv Haškog tribunala, dospeo u radikalsko društvo, Čavoški je iz blizine upoznao i gotovo sve druge političare koji su bitno uticali na pravac kojim se Srbija kreće poslednjih deceniju i po. Sa Miloševićem se družio kao student, a sa Đinđićem i Koštunicom osnivao prvu opozicionu stranku u postkomunističkoj Srbiji
Podsećanje
Srebrenica za početnike
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Pregovori o Kosovu
Nešto se približava
Sednica Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu, stav Beograda, izveštaji Anana i Petersena, studije, dijagnoze, spekulacije, projekti, probni baloni, slutnje, pretnje, otvorena i neotvorena pitanja
Broj nedelje
26
Evrosong 2005.
Koncert za dijasporu i mobilni
Prenos iz Beograda bio je smiren preko svake mere, više nalik prenosu skijaških skokova ili takmičenja u brzom klizanju. S druge strane, podgorički voditelj je bezbroj puta ponavljao apel dijaspori da se "prebaci na svoje domaće kanale gde može da vidi brojeve na koje će glasati za naše momke"
Integracije
Pobratimstvo i jedinstvo
Institucija bratskih gradova kod nas ima dugu i neprekidnu tradiciju. Tokom godina sankcija, saradnja gradova-pobratima umanjivala je osećaj izolacije, dok danas pruža osećaj da smo bliže Evropi
Intervju - dr Igor Graovac, hrvatski istoričar
O krivotvorenju istorijskih činjenica
"Prve mirovine pripadnicima četničkog pokreta isplaćivala je od sredine 1942. NDH, smatrajući kako obiteljima poginulih vojnika ‘savezničkih vojski’ NDH ‘pripada javna društvena skrb’, ako su pripadali, a jesu, ‘oružanima protukomunističkim družinama’ i sudjelovali skupno, a jesu, u aktivnostima s oružanim snagama NDH"
Veče sa Legijom
Ministarska zavera
Danas je jasno da su se – protivno zakonu – jedan ministar i jedan direktor tajne službe sreli sa jednim optuženikom za ubistvo premijera i da su izvesno vreme – opet protivzakonito – s njim razgovarali. Ni posle nedelju dana od objavljivanja te informacije i potvrde da je istinita, ministar i direktor nisu imali šta da kažu javnosti Srbije o tome. Toliko o "legalizmu" koalicije na vlasti. Izgleda da je došlo vreme za izvesne kadrovske promene
Intervju - Božidar Đelić
Vratiću se u politiku čim zaradim pare
"Moja uloga biće da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu Grupu u zoni od Beča do Vladivostoka. Za mene je profesionalni izazov odgovor na pitanje da li ćemo među sadašnjih 600 i dodatnih hiljadu zaposlenih u Meridijan banci naći bar nekoliko stručnjaka koji će sutra biti šampioni svetskih finansija"
Skupština EBRD-a u Beogradu
Uspešni bankarski vašar
Bankarska fešta u Beogradu imala je i, davno pripremljenu, poslovnu dimenziju. EBRD i Evropska investiciona banka domaćine su "častili" paketom povoljnih kredita u zbirnom iznosu od oko 250 miliona evra
"Kurir" vs. G17 plus i obrnuto
Tajkuni, teror i provizije
Da li je u Srbiji ponovo na delu državni teror prema medijima, kako tvrdi vlasnik "Kurira", ili tajkuni pokušavaju da ruše vladu da bi zaštitili svoje interese i pobegli od ruke pravde, kako veruju u G17 plus
Alternativne institucije kulture u Beogradu
Gradski kulturni skvotovi
Za razliku od zemalja u okruženju, kod nas nije česta praksa tzv. skvotiranja, odnosno u dogovoru sa lokalnim vlastima privremenog zauzimanja praznih a korisnih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti. Ipak, neke inicijative postoje
Portret savremenika - Svetlana Ceca Ražnatović
Žitije sa pevanjem i pucanjem
Vrtoglava slava Cece nacionale počinje tek posle udaje za najozoglašenijeg paravojnog komandata na Balkanu
Istraživanje - budućnost železnice
Preudešavanje gvozdenog konja
Samohrana majka Država ne može više hraniti svoju glomaznu kći Železnicu, tako da ova konačno mora sama da se otisne u svet, ma koliko joj to bilo teško
Beograd, grad domaćin
Veliko spremanje
Od devetog Samita nesvrstanih zemalja 1989. godine do danas, Beograd nije bio domaćin toliko velikog i važnog skupa kao što je godišnja skupština Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)
Dupli program na Ravnoj gori
Boj se bije, bije
Prvo, kako nego kapitalno, Ravnu goru pohodili Velja, Verkan i Unuk, onda se, sledećeg dana, kako nego državnički, sa svojim Ministrom, pojavio Vuk Drašković. Stvar je, dakle, po ko zna koji put, bila kapitalno – srpska
Život i misao Ksenije Atanasijević (2)
Klevete o plagijatu
"Gđica Atanasijević je možda kriva što je do sada dala 250 naučnih dela, originalnih i savesnih, i što je bila najmarkantniji naučnik na našoj Alma mater... Odbacivanje ove žene sa univerziteta je nepobitna bruka naše nauke..." (filozof Vladimir Dvorniković)
Privatizacija osiguravajućih društava
Lek za budžet, šteta za državu
Moglo bi da se postavi pitanje opravdanosti i nužnosti "prodaje državnog kapitala" u osiguravajućim društvima u situaciji nesređenog i slabo razvijenog tržišta
Pisac u diplomatiji
Andrić u Berlinu
Ivo Andrić je između dva svetska rata bio visoki službenik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Iz rukopisa knjige Andrićeve godine u diplomatiji Miroslava Karaulca, jednog od najozbiljnijih i najpouzdanijih proučavalaca dela i života Ive Andrića, "Vreme" ekskluzivno objavljuje poslednje poglavlje ove studije koje se odnosi na najkontroverzniji deo Andrićeve diplomatske karijere – njegovo službovanje u Berlinu u periodu između 1939. do 1941. godine, u kojem se otkrivaju neki do sada nepoznati detalji iz piščeve biografije
Lisica i ždral
Confessions
Možda je u školskoj arhivi još moj pismeni gde o sebi pišem kao o cariniku koji je istovremeno i mađarski i jugoslovenski: putnik samo jednom otvara torbu i samo jednom plaća carinu, bilo da ide u Mađarsku ili iz Mađarske
60 godina od sloma fašizma - jedno sećanje na Oslobođenje
Za pobedu, ili „Ljes rubjat, šćepki letjat“
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
Istorija, antifašizam i kinematografija
Živjeće ove slike
Malo ko od nas može drugačije da zamisli našu ili svetsku prošlost, pogotovo Drugi svetski rat, mimo slika iz filmova. Te slike i predstave su toliko jake da dolazi do sasvim paradoksalnih obrta: na primer, dovoljno je setiti se ravnogorskih majskih teferiča i videti da u našoj zemlji današnji sledbenici ravnogoraca svoj vizuelni imidž neguju po ugledu na filmove Veljka Bulajića i TV drame Save Mrmka