In memoriam – Aljoša Mimica (1948–2011)
Protiv straha i mržnje
Sve do kraja svog zemaljskog veka ostao je kritički raspoložen i skeptičan prema mnogo čemu, a ponajviše prema političkim akterima i njihovim polumodernizacijskim reformama
Radni tekst Nacrta zakona o javnoj svojini
Legalizacija divlje centralizacije
I ovaj zakonski projekat, kao i većina zakona kojima se poslednjih godina regulišu temeljni društveni odnosi, prepun je "nedovršenih rešenja"
Lični stav – Ratni zločini
Pravda sa neoprostivim zakašnjenjem
Nezastarevanje ratnih zločina ne sme da bude izgovor za nas. Iz Budimpešte dolazim uveren da je potreban brži, energičniji i hrabriji rad na procesuiranju ratnih zločina, da ne bi u Beogradu tek 2060. godine neki "naš Kepiro" odgovarao
Samoubistva tinejdžera
Žrtve društva i predrasuda
Još nije poznato, ni u jednom od dva slučaja, zbog čega su mlade devojke odlučile da zajedno odu u smrt. S tim neznanjem trebalo bi da raste i osećaj krivice celog društva
Kultura sećanja – 4. maj 1980.
Josip Broz Tito i njegovo doba
Jedan funkcioner iz "tog", Titovog vremena, koji je dogurao veoma visoko i pod Slobodanom Miloševićem, na moje pitanje "jesi li tada lagao ili lažeš sada?" ne samo da se nije naljutio, nego se nasmejao i odgovorio: "Pa, tada!" Isto pitanje postavljam svima koji su se tako masovno, preko noći, odrekli jugoslovenstva i postali nacionalisti, porekli sve u šta su se kleli, koji su bezrezervno slavili Tita, a zatim ga pljuvali: Jeste li lagali tada ili sada?
Lisica i ždral
Irinejsko poluostrvo
Ah, zašto patrijarh Irinej nije rođen u Nišu, kao car Konstantin! Već sam bio smislio kako ih rodno mesto povezuje, kako patrijarh čim se vrati u Niš poželi da i on hrišćane što prijatnije iznenadi
Bosna – Referendumske peripetije
Ima li ko jači
Većina građana Republike Srpske godinama je očekivala sprovođenje referenduma o nezavisnosti. Referendum u RS se, međutim, od pitanja o osamostaljenju, preko pitanja o odlukama visokog predstavnika i njihovog nametanja, u suštini završio na pitanju o radu tužilaštva i suda na državnom nivou. Ovaj referendum, koji je usvojila skupština RS, visoki predstavnik međunarodne zajednice hoće da zabrani, spominju se sankcije protiv njegovih zagovornika, pa čak i smena predsednika RS Milorada Dodika
Haški tribunal
Očekivanja i opklade
Logika naših sudova i njihove prakse govori u prilog raspletu nastavkom procesa – pa makar i bez Šešeljevog dokaznog postupka – te verovatno prihvaćanjem barem dela optužbi koje ga terete, izricanjem kazne koja će pokriti dosadašnjih osam godina pritvora i možda (bar) još nešto pride
Regionalna inicijativa
Odmrzavanje istine
Ratni zločini
Pokolj u zatvoru Dubrava
Neko se krajem maja 1999. setio da vazdušne napade NATO-a iskoristi kao pokriće za pokolj zatvorenika u zatvoru Dubrava, kod Istoka, Kosovo. Taj slučaj bio je zamazan i zaturen u opštoj gužvi i režimskoj propagandi, sve dok se nije neočekivano i iz banalnih razloga pojavio pre nekoliko godina pred Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine. Pretkrivične radnje su u toku, a pravda je spora, mada dostižna
Jug Srbije
Između demokratskog i etničkog principa
Deset godina po okončanju oružanih sukoba na jugu Srbije 2000–2001. godine još traje proces normalizacije, koji uključuje i integraciju Albanaca u sistem Srbije. Jedna od najvažnijih stavki na tom putu je i veće uključivanje Albanaca u rad državnih institucija u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čiji je broj ostao u znatnom proporcionalnom disbalansu sa etničkom strukturom stanovništva u tim opštinama
Vaseljenska tucijada u Oglađenovcu
Kaži svima, sele, Srbi se vesele
Vaseljenski čuvar tradicije podviknu, Zaklinjem se duhom pradedova, upališe tamjan i kandila, na talpa binu stadoše popovi, Osvećuju se jaja ova osvećenom vodicom... aaamin
Politički urbanizam – ime za ulicu, trg, plato
Šta je ostalo i šta će biti od druga Tita
Većina ex-jugoslovenskih gradova je posle 1990. političkom voljom izbacila Titov naziv iz popisa ulica i trgova. Na njegovo mesto su došli nacionalni heroji, oslobodioci, očevi nacija ili često gradski toponimi (Riva, Glavna ulica)
Kultura sjećanja i službena politika
Bez prošlosti nema budućnosti
Projekat "Kultura sjećanja – Bošnjaci, Hrvati i Srbi u komparativnoj perspektivi", nemačke fondacije "Fridrih Ebert" u Bosni i Hercegovini, od 2006. godine, kada je nastao, okupio je istoričare, politikologe, antropologe, književnike, filozofe i komunikologe iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije
Portret savremenika – Borislav Milošević
Stariji i uspešniji brat
Dok se Slobodan Milošević tek uspinjao putem klasičnog partijskog aparatčika, Borislav je već bio "neko". Porodični poznanici kažu da je prema Slobodanu imao neku vrstu očinskog stava čak i kada je on već postao predsednik Srbije, ali i da su odnosi među njima dugo bili hladni zbog Slobodanovog braka sa Mirjanom Marković
Slike napretka – Pola veka Instituta za fiziku
Ljudi koji grade instituciju
Veži konja gde mi gazda kaže
"'Atlantis', priča o profesiji"; VREME 1058
Najava
Prolećni festival zdravlja
Kultura sećanja
Ustanička ulica – igrani film u suočavanju sa prošlošću
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
Dosije »Vremena« – Mandat narodnih predstavnika
Blanko poslanici
Narodno poverenje, iskrene rodoljubive želje za napredak otadžbine i princip slobodne trgovine – mandatima. Hoće li je sada biti više?
Misterija Dražinog groba
Komisija, radari i reperi
Dve godine nakon početka sa radom Komisije za utvrđivanje činjenica u izvršenju smrtne kazne nad generalom Dragoljubom Dražom Mihailovićem nismo odmakli daleko u odgovoru na pitanje gde su pokopani zemni ostaci vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini
Izložba; Vujica Rešin Tucić – tradicija avangarde
Biće poreklom od ljudi
Uprkos notornom levičarstvu i romantičnom jugoslavizmu i komunizmu, Vujica Rešin Tucić značajan je deo života proveo kao državni neprijatelj, otpadnik, čudak, ludak, marginalac, anarhist, vagabund, Nosilac Nama Stranih Tendencija...
Dom sindikata – Radikalska podrška Gadafiju
Balkanski lavovi
General Delić sklopi beležnicu i generalski stupi za govornicu, srpski i libijski oficiri su završili iste akademije, pa ako smo mi ‘99. uspešno odbranili svoju zemlju, zahtevam da i libijski oficiri uspešno vode svoju vojsku do pobede...
Proizvodnja mitova
»Brendiranje« Draže
Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo
Iz ličnog ugla – Medijske magle i vetrovi
»Atlantis«, priča o profesiji
Mic po mic, bez mnogo "sećanja" na povod, priča je dobila potpuno drugi smisao. Od profesionalnog neslaganja do političke borbe
Iz ličnog ugla – Revizijia i rehabilitacija
Smrt istorije
Kod današnjeg tumačenja istorijskih činjenica ima toliko stranih i pomodnih "teorija", individualnih eksperimenata i ostataka starog i tvrdokornog da je nemoguće u okviru same nauke izvršiti neku akademsku klasifikaciju. Ideologija i dnevnopolitički interesi su ipak odlučujući, jer oni distribuiraju materijalna sredstva