Nigde, ama baš nigde u vasceloj Evropi, od Roterdama do Konstance, od Gdanjska do Pireja, putarina se ne naplaćuje na putu koji nije autoput, što će reći da nema dve odvojene kolovozne trake sa najmanje dve saobraćajne i zaustavnu pride
"Nijedan strani konzul nije uspeo da uspostavi tako prisne odnose sa bilo kojim srpskim vladarom u XIX veku, kao što je to učinio Hodžes"
"Građanski Beograd, onaj sada tihi, što ga nema po prijemima i fotosima sa banketa posle modnih revija i ne znam kakvih već skorojevićkih korzoa za prikazivanje, onaj Beograd što čita knjige, koji uživa u dobrim prevodima, kog je stid da bude deo opšteg socijalnog neukusa, onaj razočarani Beograd, čestiti, koji zna šta je data reč, koji ima memoriju a ipak prašta, koji je nekada stajao u redovima ispred Kinoteke zbog Viskontija i Bergmana i Tarkovskog, koji je voleo i pamti Nedu Spasojević na primer, koji nema novaca sada, ali je duhom zamašan, taj Beograd zna koliko bole Glembajevi – na više razina"
U danima najvećih uspeha srpskog tenisa borba oko prevlasti nad upravljačkom palicom preti da poništi sportske rezultate. U toj utakmici se posebno ističe otac Novaka Đokovića, Srđan
Kako je Vesko Vukotić, osim srpsko-crnogorskog, postao evropski problem
Bez obzira na silne zamerke koje mu opravdano upućuju i kolege i oni koji to nisu, Goran Milić na početku svoje "virtuelne penzije" ipak zaslužuje čestitke. Poznat i priznat na prostoru čitave bivše Jugoslavije, uspeo je da čitavih četrdeset godina preživi u poslu u kojem se lako "umire" i za sva vremena nestaje
"Jedan vladika mora da se ponaša u skladu sa činom koji nosi. Crkva je za mene prostor slobode, ali slobode koja podrazumeva potpunu odgovornost. U jednom intervjuu Bob Marli je, što nisam očekivao, izvesnu novinarku nakon kritika iznetih na račun njegove nekonvencionalnosti upitao: ‘Možete li možda to da kažete Isusu, jer on nije uopšte bio konvencionalan?’ Svideo mi se odgovor"
Dovlatov, Stogoff i Sorokin na literarno briljantan način „transcendiraju" neveselu (da li samo?) rusku stvarnost jučerašnjice, današnjice i sutrašnjice
Izveštaj o trgovini organima prošao je kroz burnu raspravu u Strazburu, ali to još ne znači da smo bliže istini o stradanju kidnapovanih kosovskih Srba
Priča o tome kako je švedskog premijera Ulofa Palmea ubila Udba nije potrajala ni dan-dva. S obzirom na to od koga je potekla, nije ni čudo. Iza svega toga mogu se nazreti manevri različitih frakcija bivše ustaške emigracije, ali i bivših operativaca Državne bezbednosti
"Gotovo nikada ne prođe cela godina a da se u medijima ne pojavi priča o monstruoznim stvorenjima koje navodno niko ne razume, niti može da ih identifikuje"
Policija očekuje da joj kafedžije i domaćini-amateri priznaju kako su upravo ispratili pijanog vozača, mi kafanski umetnici ostadosmo neobuhvaćeni, nedostojni kao da smo sudije
Za razliku od standardnog formata Člana 9. Zakona o akcizama kojim se određuje visina akciza na goriva po grupama – benzin, dizel, tečni naftni gas…, u poslednjoj izmeni Zakona o akcizama propisane su različite akcize unutar iste grupe derivata: akcize za "neevro" goriva koje proizvodi NIS sada su niže od akciza na goriva sa "evro" prefiksom – za dizel dva, a za benzin četiri i po dinara. O čemu je reč, o monopolu koji je, kao, ukinut, ili (samo) o "tetošenju" kompanije-mezimčeta
Vesli Klark hteo je da baci na Srbiju razornu bombu, koja može da uništi prostor veličine četiri fudbalska igrališta, Toni Bler tražio je kopnenu intervenciju, Gerhard Šreder da se pojača kampanja dezinformisanja. Kako je zapravo vođen "mali rat Medlin Olbrajt" protiv Srbije 1999? Kako se pretilo i lagalo u magli rata? O pozadini događaja koji su pratili bombardovanje Srbije 1999. godine savetnik britanskog premijera Tonija Blera Alister Kembel piše u svom dnveniku koji objavljuje "Hačinson", čije delove prenosi britanski "Gardijan". Kako izgleda s decenijom zakašnjenja objavljen dnevnik spin doktora spram tekstova koje smo objavili pod bombama
U Holandiji, zemlji sa 16.000.000 stanovnika, godišnje se izrekne oko 40.000 kazni društveno korisnog rada i drugih alternativnih mera. U Srbiji, sa upola manje stanovnika, takvih kazni je od početka aktivnog sprovođenja ovih mera 2008. izrečeno za oko 200 lica. Zatvori su postali skupi i pretrpani, ali i uz dobar zakon to stanje se menja usporeno
Hiljadu devetsto četrdeset pete došli su ljudi sa dva kamiona i sve odneli. Pozlaćena slova sa ograde cepali su popevši se na merdevine
Dvadesetogodišnja devojka, čedo domaće bluz-scene, može postati od onih po kojima će nas znati u svetu
"Pre ulaska u zgradu Vlade niko od nas, sem Nebojše Čovića, nije znao šta je vlast niti kako izgleda zgrada Vlade. Svi mi smo bili ljudi koji nikad u životu tamo nisu ušli, jednako bi bilo da smo ušli u zgradu francuske vlade – i nju smo svi videli tek spolja, tek fasadu, sa ulice", kaže danas Žarko Korać, jedan od potpredsednika ondašnje vlade
Cela operacija "liberalizacije tržišta derivata" u Srbiji se vodi tako da se građanstvu zapravo ogadi svaka liberalizacija i da im se smuči od svake "evropske direktive"
"Ovo je nacionalni teatar, a ne sindikalni ili partijski, u njemu treba raditi, menjati rđave navike i popravljati greške većom brzinom od one kojom smo ih stvarali"
Neće se dopasti svima sve moje izjave, neko me zove Džekom Drvosekom, neko smatra da progonim pripadnike seksualne manjine, neko smatra da ne volim Rome. Uvek kažem – dajte malo vremena. Danas imamo 120 romske dece koja idu u školu, a do juče nisu išla. Imaju zdravstvene knjižice, knjige, neki laptope. Radimo na tome, sada će neki od njih dobiti i stanove, koji su najugroženiji. Šta je bila opcija za njih, šta je neko uradio za njih? Nije kontejner rešenje za život, slažem se, ali da li je rešenje slično naselje koje danas ponovo imate kod Belvila? Neka uđe neko tamo, neka živi sa njima sedam dana, pa neka javi kako je
Ugovorom koji je sa EBRD-om, Međunarodnom finansijskom korporacijom (Svetska banka), jednom nemačkom državnom bankom i jednom švedskom državnom kompanijom potpisala pre godinu dana, Vlada Srbije se obavezala da će najkasnije do kraja 2015. privatizovati najveću srpsku banku
Teško da je Robert Edvards, onaj koji je 1978. napravio Luiz Braun, prvu "bebu iz epruvete", i koji je jesenas za napredak u ovoj oblasti dobio Nobelovu nagradu, mogao da predvidi sve mogućnosti vantelesne oplodnje
"Prvi dokument protiv mene napisan je u mom dosijeu kada sam imao 18 godina! Da li znate šta znači poslati dečaka od 19 godina na Goli otok? Ja se tad nisam još redovno ni brijao. A uhapsili su me najviše zato što sam se bio pobunio protiv hapšenja dvojice mojih drugova iz razreda. U to vreme bio sam član srednjoškolskog odbora Narodne omladine. I smatrao sam da imam pravo da kažem da udbaši to ne smeju da rade"
