Stranputice reformisanog pravosuđa
Slučaj sudije Vučinića
Kroz ono što se dešava sudiji Vladimiru Vučiniću provlači se mnogo toga što karakteriše ne samo pravni sistem u Srbiji, već i trenutno stanje na onome što se zove "javna scena", u bilo kojoj oblasti – medijima, sudstvu, kulturi, politici… To stanje podrazumeva tabloidne hajke, optužbe i presude, provlačenje ljudi kroz blato, uz malo ili nimalo "cehovskih" i drugih reakcija
Intervju – Srđan Lazović, potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC)
Srbija je i dalje prioritet EU
O poseti FIC-a Evropskoj komisiji, o investicionoj klimi u Srbiji, otvaranju Poglavlja 32 o finansijskoj kontroli i o politici subvencionisanja
Intervju – Vladeta Janković
Vlast, laži i strah
Režimi poput Vučićevog ne umeju da se zaustave; nesposobni su da vide da društvo u datom momentu više nije u stanju da podnese nesklad između stvarnosti i onoga što mu govore da ta stvarnost jeste. U vreme Slobodana Miloševića, taj trenutak nastupio je dosta kasno, tek posle NATO bombardovanja: odjednom, ljudi su videli ogroman raskorak između onoga što Milošević govori i stvarnosti, pa su tek onda stvoreni uslovi da taj režim bude pobeđen
Intervju – Milan Marić, glumac
Pank u njima
"To za šta su se oni borili, propalo je. Ali ne zbog Austrougarske, ni zbog rata sa Nemačkom, ne, propalo je zbog nas samih. To je strašno. I što je najstrašnije, mi sami smo pregazili Gavrila Principa i momke. Mi smo rekli: ne, drugari, vi nama ne trebate"
Povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda – Iz vremena okupacije, kultura sećanja
Terazije, 17. VIII 1941.
Da bi "efektno zastrašili stanovništvo" i zaustavili i odvratili narod od borbe protiv nemačkog okupatora, šef beogradskog Gestapoa SS-major Karl Kraus i vojni zapovednik Srbije general Hajnrih Dankelman naredili su "sprovođenje egzemplarne odmazde u Beogradu". Ujutru 17. avgusta 1941. u centru Beograda obešena su tela pet rodoljuba. To su bili učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milin i zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević. Ovo je priča o jednom od njih
Intervju – Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji
Rad medija ocenjuje publika, a ne vlada
"Ključni kriterijum kada je reč o ekonomiji i prijemu u EU jeste da li zemlja kandidat ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju. I ove godine je iz Izveštaja jasno da ne samo Srbija već i druge zemlje ne ispunjavaju u potpunosti te kriterijume. Neke od oblasti relevantne za ovo pitanje jesu subvencije, državna pomoć, preduzeća u državnom vlasništvu. Te primedbe su adresirane ne samo Srbiji nego i drugim zemljama kandidatima, tako da Srbija nije izuzetak"
Kultura sećanja – Osamdeset godina od Marseljskog atentata
Poslednje putovanje viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja
Počasti javne i zavere tajne: Ubistvo jugoslovenskog kralja u Marselju, koje su njegovi ratni drugovi iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje veoma teško podneli, Beograd je dočekao u žalosti, a neki nazivali prvim metkom Drugog svetskog rata
Sve moje parade
Karneval jugoslovenskog socijalizma
Na prvomajskim paradama u Jugoslaviji svaka opština, svako preduzeće ili škola hteli su da se pokažu u što boljem svetlu, izmišljali su originalne nošnje, kostime i maske, pravile su se scenografije i koreografije na vozilima koja su defilovala pred partijskim i državnim rukovodstvom. Kolone bi predvodile jedinice Narodne armije. Sredinom šezdesetih godina vojne parade koje su slavile pobedu nad fašizmom su razdvojene od prvomajskih. Poslednja je održana 1985. godine. Marširali su Jugosloveni, čvrstim strojevim korakom u budućnost. Šest godina kasnije počeli su da pucaju jedni na druge
Srbija, Rusija i svet
»Rješavajuća faza« Aleksandra Vučića
Takozvana supermarket politika "za svakoga ponešto" podrazumeva da tu svako može da napuni svoju korpu želja i potreba. Na jednom su rafu ulice sa imenima Koče Popovića i Peka Dapčevića, na drugom Parada ponosa, na trećem vojna parada
Beogradska filharmonija – Turneja u SAD i otvaranje sezone
Optimizam kao dijagnoza
Orkestar Beogradske filharmonije prvi put od davne 1923. godine, kada je osnovan, otišao je na američku turneju tokom koje će nastupiti u najznačajnijim centrima američke muzičke izvođačke umetnosti
Intervju – Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac
Ništa nije uzalud
"Ako ostane ovako kao što je sada, na prag EU stići ćemo kao gologuzo pleme bez ijedne duhovne potrebe, sa samo jednom ambicijom: redovnom platicom, što će stranim i domaćim kapitalistima odlično sesti. A pošto pleme slepo obožava poglavicu, sagradiće mu totem sa verno izvajanom zadnjicom koja može da primi bezbroj celivanja odjedared, i to će biti najvažniji kulturni spomenik. Spomenik na našem grobu"
Na licu mesta – Stara Pazova i Krnješevci
Da nikad više ne morate da bežite
"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom
Vojna parada i Vladimir Putin
Ponovno otkrivanje antifašizma
Zašto će zbog dolaska Vladimira Putina Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić stajati mirno dok se pronose crvene zastave sa petokrakom Prve proleterske, Šeste ličke i drugih partizanskih divizija
Namenska industrija nekad i sad
Ništa bez SFRJ
Šta je bivša zemlja pravila pre 30 godina, šta sadašnja pravi danas, kako posluje cela vojna industrija, a kako najveće državne firme
Srbija i mešoviti migracijski tok
Linija razdvajanja
„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"
Lisica i ždral
Braćni drugovi
U pretprazničko veče, uoči Parade ponosa, napustio sam svoju vekovnu šetačku maršrutu i zaputio se ka Slaviji i Cv. trgu: šta ću ako me poklonici porodičnih vrednosti sretnu samog? Je li samac porodična vrednost ili je naprotiv?
Parada ponosa 2014.
Klinička slika države
Bez imalo radosti i energije, organizatori i učesnici Parade odradili su svoje iz tri prstena policijskih kordona. Drugačije nije ni moglo, a to je ujedno i prilično precizan opis današnje Srbije. Međutim, sve ostalo što se toga dana dogodilo, znatno je simptomatičnije i sa posledicama koje tek treba da se pokažu
Ko je Andrej Vučić
U senci velikog brata
Prebijanje od žandarma tokom protekle Parade ponosa izvuklo je rođenog brata srpskog premijera iz izabrane ili dogovorene anonimnosti
48. Bitef
Grobnica za relevantno pozorište
Kao najdotiranija umetnost, pozorište se potpuno odreklo publike, ne u smislu povlađivanja, nego u smislu težnje za bilo kakvom društvenom relevancijom. Na tom fonu fraza "kriza je šansa", kad je o ovdašnjem teatru reč, možda i nije besmislena. Nije društvena relevantnost ovdašnjeg pozorišta sahranjena sa ovogodišnjim BITEF-om, ali jeste dovoljno glasno razglašena. Što možda i nije loše
Kriminal
Kruševac, kalašnjikov i kokain
Ko je bio Goran Obradović Suša, kako je delovao njegov klan, s kim je sve sarađivao i kako je završio čovek koga se decenijama plašio čitav grad
Vreme uspeha! (oktobar 2014)
Poslovne vesti
Koča i Peko – Dva lica revolucije
Kad heroji ne umru mladi
Peko Dapčević je vozio džip. Koča Popović spačeka. Da li su bili skromni, ili su odricanjem od službenih automobila i šofera, svako na svoj način, zapravo naglašavali svoju posebnost? Jedan dete iz crnogorskog sela, drugi iz gradske, buržujske porodice, nadrealista. Obojica su heroji partizanske legende, ali nezgodno je kad heroji dočekaju penziju, kada počnu da ih muče prostata ili staračka zaboravnost. Uskoro će i poslednji svedoci Drugog svetskog rata i nastanka Titove Jugoslavije i njenih heroja nestati sa lica zemlje, lepo bi bilo da za nama ne ostanu baš sve same laži
Baze podataka
Strah od obezbeđenja
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije objavio je bazu podataka o napadima privatnog obezbeđenja na građane
Pravo i pravda – Slučajevi nestalih beba
Državni ključari Pandorine kutije
Niti godinu dana nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović državni organi ne samo da nisu ustanovili tačan broj roditelja koji traže istinu o svojoj deci nestaloj iz porodilišta već se nisu potrudili da donesu poseban zakon pomoću koga bi se napokon moglo doći do istine
Intervju – Slobodan Antonić, sociolog
Prečicom u provaliju
"Da je DS zbilja demokratska stranka, odricala bi, stalno i uvek, demokratski karakter vlasti. Jer, koliko su naši veliki mediji slobodni toliko imamo demokratije. A kad ste poslednji put na TV-u čuli kritiku Aleksandra Vučića? Čak se ukidaju i marginalizuju emisije u koje eventualno mogu biti pozvani kritičari Vučića. Ali, DS se ne usuđuje da propita SNS o demokratiji jer se ni sam, dok je bio na vlasti, nije pokazao kao šampion medijskih sloboda"