Knjige
Životni maraton u deset slika
Književni prvenac Maje Trifunović, roman Trkači na duge pruge, namenjen je onoj publici čije čitalačko uho nije ni gluvo za tihe književne tonove, ali ni previše osetljivo za grmljavinu jezičkih udaraljki; onoj koja želi da čita o zlu koje nas je snašlo, ali da pritom ne škrguće zubima; onoj koja je uprkos okolnostima, svesna lepote svega onoga što nam život donosi
Vanredni izbori 2014.
Bitka pred praznom kasom
Ex-ministar favorit reformator potkopava misionarsku pozu Prvog potpredsednika u trenutku kada naprednjaci, čija popularnost raste dok rejting Srbije (po Fiču) pada, objavljuju jedan od novih početaka i pokazuju alavost za vlast. Važi i ovde patentirano i dopunjeno pravilo: Nema izbora bez rascepa u Demokratskoj stranci – i bez izlaska Mlađana Dinkića iz vlade
Vlast i struka
Političko upravljanje sudstvom
Umesto da bude sredstvo za obuku budućih sudija i garancija da će u pravosuđe ulaziti najbolji kadrovi, čime bi se poboljšali kapaciteti i vratilo poverenje građana u pravosuđe, konceptom Pravosudne akademije kakav sada postoji protivustavno je instaliran opasan i dalekosežan uticaj izvršne vlasti u temelje sudske vlasti. Kada govore o stvarno potrebnoj odgovornosti, političari, u stvari, misle na poslušnost sudija i tužilaca
Početak pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom
Dobar dan, dobro došli
Put do Evrope za šest godina, ili kako je ona čuvena Đinđićeva žaba ostavljena za sam kraj
Intervju – Andrej Engelman, međunarodni stručnjak za evropske integracije
Pregovaračka geografija
"Moje mišljenje je da su potpuno jasno definisane državne granice Srbije i da to ne može drugačije da se tumači u okvirima Evropske unije. EU prihvata Srbiju bez Kosova. Svako zakonodavstvo će ubuduće morati da uvažava geografiju sa državnim granicama Srbije bez Kosova"
Knjige
Druga smrt Jozefa Šulca
Prvi pisani trag legende o "dobrom nemačkom vojniku" koji je streljan jer nije hteo da strelja partizane potiče iz 1952. godine. Vojniku će se kasnije pripisati identitet Jozefa Šulca. Posle skoro šezdeset godina, nemački novinar Mihael Martens ubedljivo i nedvosmisleno dokazuje da je cela priča zapravo izmišljena
Mačkat – 14. pršutijada
Od države nema vajde
Bilo pršute, i druge slanine bilo, a bilo i ostale "narodne radinosti". Jedino ne bilo ministara, nikoga u rangu tih veljova
Istraživanje javnog mnjenja NSPM
Vučić ubedljiv, rukovodstvo za izbore, glasači protiv
Beogradsko političko finale
Timska igra i mali od palube
Deluje da su ovi gradski i republički izbori, ako ih bude, na neki način "više od igre". Kao da "obična", odnosno tesna pobeda naprednjaka u Beogradu ovoga puta ne bi bila dovoljna. I najmanji rast demokrata i pad naprednjaka u odnosu na dosadašnje lokalne rezultate, mogao bi i za DS i za SNS značiti "početak kraja". Početak kraja propadanja DS i početak kraja uspona SNS
Tretmani podmlađivanja
Zabluda jeftine medicine
U beogradskim salonima lepote svakodnevno se reklamiraju usluge podmlađivanja kože, uvećanja usana ili uklanjanja bora. Ove tretmane u većini slučajeva obavljaju lekari, koji u trci za dodatnom zaradom rizikuju da izgube licencu za rad. Sa druge strane, pacijenti se, zavedeni povoljnim ponudama, podvrgavaju vrlo rizičnim tretmanima, koje nekad primenjuju čak i kozmetičari i frizeri
Intervju – Branko Pavlović, konsultant
Kako je Mišković kupio C market
Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga
Muzej hleba u Pećincima
Pogled u tradiciju
Prvo je bio samo slikar što na platnima beleži etnografiju, onda je počeo sam da skuplja zaboravljene predmete, alate i mašine, onda je u pauzi putovanja bio graditelj, sada je ostao sve to, ali dodao još jednu funkciju: kustos Muzeja hleba
Roman – Trunje
Dugo stenjanje pod »tri k«
Novi roman Kšištofa Varge je sjajna priča o "novoj" Poljskoj (u kojoj ćemo se i "mi" lako prepoznati) ispričana kroz monolog uzaludnog, grotesknog buntovnika
Intervju – Tijana Kojić, umetnica
Neobjašnjivost optimizma
"Znamo da je naše podneblje periferija u odnosu na svetska umetnička dešavanja, da uslovi u kojima radimo nisu dobri. U našem društvu, umetnost ili kultura nikada nisu u žiži interesovanja. Ali interesantno je kako umetnost ipak i uvek opstaje i postoji. Šta god da se dešava umetnost i umetnici postoje, a na osnovu nekog neobjašnjivog optimizma i neugasivog entuzijazma"
Kultura sećanja
Ko je heroj 1914.
Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama
Nuspojave
Bonton za početnike i pipanje za šlajpik
Vojvodina politički nestaje na naše oči jer se nikada nije ni konstituisala kao superiorna politička i civilizacijska alternativa unutar Srbije, za razliku od Istre u Hrvatskoj
Ličnost godine – Branko Kukić, izdavač, urednik, pisac
Nema razloga za optimizam
"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"
Reč autora
Zašto Srbija nema muzeje?
Početkom decembra, na utakmici poslednjeg kola jesenjeg fudbalskog šampionata, navijači Crvene zvezde su na tribinama razvili transparente sa porukama do sada neviđenim u navijačkoj ikonografiji. Na njima je, naime, pisalo: "Zašto Srbija nema muzeje?" i "Otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti!" Ovakav postupak navijača izazvao je veliku pažnju medija i mnoštvo komentara u javnosti. Ono što se, međutim, do sada nije znalo jeste činjenica da navijači nisu sami došli do ideje za transparente sa ovakvim sadržajem. Na ideju su došli beogradski umetnici Vesna i Nikola Božović, koji su smislili i na ovaj način realizovali svoj umetnički projekat. Jedan od autora ovog projekta, Nikola Božović, za "Vreme" piše o tome kako je došao na ovu ideju i šta je želeo da postigne
Feljton – Iz knjige Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika
Srpski Nišvil
Izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka
Knjige
Pozorište potkazuje istoriju
Studija Snježane Banović Država i njezino kazalište (Hrvatsko državno kazalište u Zagrebu 1941–1945) je publicistička knjiga godine objavljena u Hrvatskoj 2013.
Muzičari u bekstejdžu
Organizator u procepu
Poslednjih dvadesetak godina radim i kao organizator koncerata stranih muzičara u našoj zemlji. Bilo ih je preko šest stotina. Zahvaljujući tome imao sam priliku da se izbliza upoznam sa nekim od velikih svetskih imena rokenrola. U tekstu koji sledi nećete saznati šta ko jede u garderobi, jer je to privatna stvar, ali ćete saznati ponešto o njihovoj prirodi i naravima
Ekonomski događaji 2013.
Mnogo priče, malo vajde
Iako nam se tokom protekle godine stalno činilo da se i u privredi nešto ozbiljno događa, na kraju se vidi da je realan ekonomski rezultat tih navodno važnih (negativnih i pozitivnih) događaja nepovoljan. Zbog toga se stiče utisak da je najvažnije da smo proteklu godinu, kao društvo i kao nacionalna ekonomija, kako-tako preživeli, a kako ćemo dalje – videćemo
TV manijak, godišnji pregled 2013.
Devet krugova srpskog medijskog pakla
Kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji
Zvezde u 2014.
Mars u kući bezumlja i tišine
"Sudeći po natalnoj karti, Vi ste intuitivni i emotivni. To ne vide svi oko vas, ali ste prijatni i simpatični. Imate stav o tome šta je dobro, a šta ne. Velikodušni ste, saosećajni ali iz potrebe da ostavite utisak nećete to uvek pokazati. Očekujete da Vam budu odani zbog vaših talenata, ali postoji veliki rizik da postanete žrtva svojih ideala"
Intervju – Borka Pavićević
Kratka istorija kulturnog trovanja
"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"
Lisica i ždral
Gde cveta limun žut
Kako sam posve legalno doneo živo biće u klimatske uslove koji ko zna hoće li se pokazati blagotvornim