Svi ćemo se složiti oko toga da je iza nas verovatno jedna od najburnijih godina u skorijoj istoriji: godina u kojoj su se dogodili Bregzit, Donald Tramp postao predsednik Amerike, Leonardo di Kaprio dobio Oskara, razveli se Bred i Anđelina, umro Fidel Kastro… 2016. će biti godina koja se ne zaboravlja.
I za komunikacionu industriju ovo je bila prelomna godina po mnogo čemu. Utisak je da je ovo period u kome je tehnologija zaista pokazala zbog čega je ‘HOT’! Svedočili smo maniji zvanoj Pokemon GO i svojevrsnoj revoluciji u oblasti AR-a ili proširenja realnosti, virtuelna realnost je postala mainstream, a 2016. je godina kada je veštačka inteligencija realna alternativa taksistima, makar u teoriji. 2017. je godina koja ostaje dužna da realizuje bar poneku ambiciju svoje prethodnice.
U nastojanju da pojednostave, diferenciraju se od konkurencije i definišu sopstveni smisao, brendovi su se okrenuli kreativnoj saradnji sa tehnologijom. Oblast komunikacija nikada nije bila uvezanija sa drugim industrijama i kategorijama. Kolaboracija između tehnologije i advertajzinga postala je prirodna, a inovacija ključna reč i imperativ gotovo svake inicijative danas.
Uspešne inovacije obično kombinuju nešto poznato sa nečim novim, kako bi adresirale nove potrebe. Da bismo gledali u budućnost i donosili relevantne sadržaje, potrebno je podjednako voditi računa o kategoriji u kojoj se nalazimo, ali i o specifičnim grupama koje se kreiraju ili čije potrebe postaju dominantne.
2016. je bila godina milenijalsa i verovatno niko unutar industrije nije ostao uskraćen za informaciju o tome ko su i koliko su važni. Oni su bili tema trenutka, ali i budućih planova svih koji su imali proizvod, uslugu, ambiciju ili san u oblasti poslovanja.
A ko će biti „milenijalci“ 2017? Ko će imati moć da transformiše industriju?
OLD AGE INFLUENSERI: „M i Ž 60+“, zaboravljeni, zanemareni, a tradicionalno van radara, segment koji danas čini najveći udeo u društvu. Govorimo o kompleksnoj generaciji koja je svedočila „najboljim i najgorim godinama“ savremenog doba. U Srbiji najvećim delom socijalno ugrožen segment, ali u određenim oblastima vrednosno najpotentniji!
Pored socijalnog značaja, govorimo o kulturološkom značaju koji ovaj segment ima u Srbiji, kao neretko ravnopravni nosilac vaspitačke funkcije u porodici, ali i o ekonomskoj ulozi koju ima kao komenadžer (sve češće višečlanih) domaćinstava.
Snaga njihovog uticaja ne sme ostati zanemarena, već naprotiv, prigrljena i u funkciji svakog brenda sa ozbiljnom ambicijom da pronađe smisao u životu ljudi i jednog čitavog društva.
GENERACIJA Z: Pažnja, pažnja! 2017. je godina u kojoj se prvi predstavnici generacije Z približavaju punoletstvu. Dakle, ukoliko ih već nemate kao organski deo svojih brend planova, poslednji je momenat za promenu. Ovo je generacija koja se kreće, menja, koja transformiše i očekuje, u najmanju ruku, isto od vas!
Govorimo o onim „klincima“ koji zaista još od ranog uzrasta oblikuju tržište prema sebi. Znamo da smo već zakasnili u razumevanju onoga što su njihove potrebe i da ćemo nekako uvek kasniti, jer su oni uvek brži. Da bi jedan brend našao mesto u njihovoj svakodnevici, mora napustiti rigidnu poziciju brenda koji podrazumeva da je željen i postati onaj koji svom potrošaču dozvoljava da ga menja. I zbog toga je teritorija video-igrica najbolji način da savladamo principe po kojima se kreira veza sa ovim mladim ljudima: dinamično, pod njihovom kontrolom, sa perspektivom napredovanja.
„ALL THE SINGLE LADIES„: 2017. je pravo vreme da zaista pokrenemo konverzaciju o feminizmu nove generacije i napuštanju fiksacije za konvencionalne uloge žene – majka i supruga. Šta to za brendove znači? Nakon priznanja o nesavršenosti „savremene majke“, vreme je da napustimo i generički kult „savremene žene“, one za koju verujemo da, koliko god moćna i uspešna bila, verovatno primarno teži pronalasku srodne duše i zasnivanju porodice.
Bilo to nekom neobično ili ne, ovom zemljom hodaju „singl žene“, bez ambicije da svoj status promene. Bez ulaženja u motive za takav izbor, možemo konstatovati da se potrebe i navike ovih žena bitno razlikuju. One kupuju za sebe, one kuvaju (ili ne kuvaju) za sebe, one planiraju putovanja sledeći sopstvene potrebe… I ima mnogo mesta za brendove na našim prostorima da ih ne ostave ravnodušnim!
„POLITICAL CONSUMER“ ili „POLITIČKI ODREĐEN POTROŠAČ„: U eri humanizacije i istovremenog gubitka vrednosti institucija, poverenja u državu i njene predstavnike, rodio se novi vid bunta: bunt javnim iskazivanjem stava. Ovome su u najvećoj meri pomogle društvene mreže pa je, pored ukazivanja na probleme, i konkretnih inicijativa sve više (od građanskih inicijativa u lokalnim zajednicama do pomoći nezbrinutim životinjama).
Iako ova društvena pojava nije novost, brendovi je još nisu prepoznali kao potencijalnu teritoriju za nalaženje sopstvene pozicije. Na talasu trenda društvene odgovornosti brendova postoji novi prostor za povezivanje sa potrošačima: brendovi kao lični mediji ili instrumenti za demonstraciju stava, a ne kao zamena institucija. Dolazi vreme kada će mikroplan biti sve značajniji, i nalaženje svoje uloge u mikrosistemu potrošača može predstavljati „biti ili ne biti“ za neke od brendova.
Ako nas je divlja, iznenađujuća, zemljotresna 2016. godina nečemu naučila, onda je to da treba napustiti rigidnu poziciju kontrole odmah! Promene su već počele, a 2017. će ih samo ubrzati i dobro bi bilo da uhvatimo taj samovozeći taksi već danas.
Autorka je direktorka strateškog planiranja McCann Beograd
