Srbija 2012.

Deset događaja

Deset događaja 2012.

Sumnjivo lice novog režima

Love, a ulovljeni u godini izborne deobe plena, borbe protiv korupcije i satanizacije bivšeg režima, nalaženja trajnog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju nastavka neprekinutih i beskrajnih evropskih integracija

Esej

Zapis jednog zavisnika

Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu

Tribina – »Rasizam u Srbiji – Između odbijanja i posledica«

Jednodušan zaključak uz izdvojeno mišljenje

Delovalo je kao da su učesnici tribine, umesto međusobno, govorili jedan mimo drugog: srpski zvaničnici (iz Ministarstva unutrašnjih poslova, omladine i sporta i Fudbalskog saveza Srbije – FSS) gotovo po automatizmu, deklarativno su navodili da Srbija nije rasistička zemlja, da u Srbiji nema rasizma, između ostalog, i zato što u Ustavu i zakonima tako piše, a pomenuto je i "poznato gostoprimstvo srpskog naroda". Deni Linč iz engleske organizacije Kick it out upitao se: "Kako zapravo možete da znate tako nešto?" Time su postignuta dva efekta: voljno ili nevoljno ovdašnje minimiziranje događaja u Kruševcu i izvesno osećanje promašenosti teme – govoreći o nasilju u sportu mnogo više nego o rasizmu, u prvi plan je izbio drugi deo naziva tribine

Intervju – Goran Bregović

Cigani, juriš!

"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)

Burni vek u dnevniku jednog lekara

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, narodni prosvetitelj i promoter zdravog života Feodor Lukač, unuk zemljoradnika Sima Lukača iz Vrginmosta kraj Karlovca u Hrvatskoj, sin Steve Lukača, šumarskog inženjera s bečkom diplomom, i Katinke, rođene Popović, iz Slavonskog Broda, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj autobiografiji 1972. dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu – dva svetska rata, život u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije

1700 godina od Milanskog edikta

Kako je Hristos pobedio Jupitera

Za slobodu hrišćanske veroispovesti značajniji je Galerijev edikt. Za utemeljenje hrišćanske crkve kao svetovne organizacije, za njeno unutrašnje uređenje i teološku samospoznaju, Prvi vaseljenski sabor. Ipak, Milanski edikt, potpisan u Milanu 313. godine između ta dva događaja, jedna zapravo administrativna uredba koja utvrđuje ravnopravnost veroispovesti i povraćaj imovine hrišćanskim zajednicama i pojedincima, slavi se kao značajniji miljokaz hrišćanstva. Centralna proslava godišnjice Milanskog edikta u Srbiji održaće se na jesen u Nišu, rodnom mestu, za pravoslavce, Svetog Konstantina. Očekuju se desetine hiljada hodočasnika iz čitavog sveta

Povodom 70. rođendana Petera Handkea i njegovog romana Moravska noć

Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju

Nedavno objavljena Moravska noć najbolja je Handkeova knjiga objavljena u dvadeset prvom veku. Otvara je nezaboravna rečenica: "Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju." Ako svugde, u svakoj zemlji, postoje i Samarkand i Numansija, i bajkovito mesto izvan istorije i stvarno istorijsko mesto što je poslednje pribežište pred Carstvom, pred Supersilom ili Molohom, onda nije sve izgubljeno

 

Izjave nedelje za 2012. godinu

Ivica Dačić, premijer, ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a, ovogodišnji je pobednik rubrike "Ljudi vreme". Pobedu je ubedljivo osvojio sa deset (10) izjava. Istovremeno, ovom pobedom Dačić je postao i apsolutni šampion sa najviše izjava jer je srušio dosadašnji rekord od šest izjava koji je 2002. godine postavio tadašnji premijer Zoran Đinđić. Tomislav Nikolić, predsednik Republike, ove godine osvojio je mesto vicešampiona sa šest izjava. Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i potpredsednik SPS-a, zauzeo je treće mesto sa tri izjave.

Portret savremenika – Miroslav Mišković, drugi put

U vrtlogu srpske politike

Bez obzira na to kako će se na kraju završiti velika afera pokrenuta hapšenjem najkrupnijeg privrednika i najbogatijeg građanina savremene Srbije, Miroslava Miškovića, prvog čoveka poslovnog holdinga "Delta", već sada se može proceniti da će se vreme u novijoj istoriji srpske ekonomije, a možda i srpske politike, verovatno deliti na razdoblje "pre i posle obračuna sa Miškovićem

Savremena japanska umetnost

Hikari u Srbiji

Književnost – Japan u srpskoj književnosti

Duh dalekog istoka

Prošlo je 130 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Japana i Srbije. Gotovo isto toliko važnu sponu između naše dve zemlje predstavlja književnost

Obrazovanje na ispitu

Studiranje kao privilegija

Svega jedna petina roditelja sa srednjim obrazovanjem uspeva da obezbedi uslove za studiranje svoje dece

Odgovor na tekst Muharema Bazdulja (»Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti«, »Vreme« broj 1145)

Jugoslovenski drangularijum

Jugoslavija je, u kursadžijskoj perspektivi, politički predmet analize, a ne frajerski drangularijum koji ovih dana dobro kotira na berzi jugonostalgije

Intervju – Tošio Cunozaki – ambasador Japana u Srbiji

Kultura prijateljstva

"Ako biste sve ljude na planeti podelili u tri grupe, a to su ratnici, seljaci i trgovci, mislim da bi Srbi bili napola seljaci, a napola ratnici. Stoga vi više polažete na pravdu i poštenje nego na svoj interes. Srbi vole ratničku umetnost, poput japanske Budo tradicije, a razlog tome može da bude i to što je karakter Srba sličan karakteru japanskih samuraja"

Obrazovanje za XXI vek (38)

Vesti

Obrazovanje Roma u zdravstvu

Rešenje za dva problema

Čak 61 procenat Roma nema osnovnu školu, dok je visokoobrazovano tek 0,3 odsto. Svega 14 odsto Roma živi duže od 65 godina. To ukazuje na potrebu za podrškom u obe oblasti, i obrazovanja i zdravstva

Koncert

Listing otkucaja

Eva Braun, Amerikana/Dom omladine, subota, 15. XII 2012, Beograd

Pitanje meraka

Sipajde malo istine

Stari Rimljani su za pijanoga koristili reč vinoolentus, mada se i u tadašnjem Rimu, a i u mnogo drugih mesta širom ondašnjeg sveta moglo opijati i drugim prerađevinama, a ne samo vinom

Knjige

Uvod u Imrea K.

Nobelovac i jedan od najboljih posmatrača epohe u ovom romanu-intervjuu "prolazi" kroz svoj opus, ali i kroz burne istorijske i intimne prilike u kojima je nastajao

Reagovanje

Po zakonu činjenica

Tužilaštvo za ratne zločine je pružalo podršku svedocima u postupku koji je Tribunal vodio protiv Haradinaja, Brahimaja i Baljaja, iako je postojao veliki otpor svedoka da svedoče zbog straha od odmazde kakva je već zadesila, ispostaviće se, najmanje 19 potencijalnih svedoka u ovom predmetu

Lični stav – Srbija i Evropska unija

Poniženi i povređeni

Nesklad između dominantne želje da se živi bolje, oličene u većinskoj podršci članstvu Srbije u EU, i nedovoljne podrške da se političke i ekonomske reforme i rešavanje pitanja iz prošlosti odvijaju na način koji omogućava napredak ka članstvu, suštinska je protivrečnost koja je tokom vremena vodila osipanju podrške građana evropskoj integraciji zemlje

Lisica i ždral

Tito i ja

Jedne smo godine sve časove fizičkog potrošili na pripreme za slet do kojeg nije nikad ni došlo: bili smo poslednja rezerva za slučaj da se neka druga škola razboli

Odgovor na reagovanje Svebora Midžića »Šta je kome Jugoslavija« (»Vreme« br. 1144)

Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti

U reagovanju na moj tekst Midžić izjednačava Mladu Bosnu i Sarajevski atentat sa VMRO-ustaškom zavjerom i atentatom u Marseju. Iste su to stvari, kaže Midžić, samo što Vladu Černozemskog Crnjanski i Bazdulj ne bi glorifikovali. (To za glorifikaciju je tačno.) Iz ovog izjednačavanja proizilazi sve ostalo: Midžićevo pristajanje uz maksimu da je svaka (realno postojeća) Jugoslavija zapravo Srboslavija odnosno izjednačavanje jugoslovenstva kojeg simbolizuje, recimo, Miloš Crnjanski (ili Andrić ili čak Njegoš) sa velikosrpstvom i sa četničkom kamom. Uvođenje kame je najtelalskiji momenat u Midžićevom reagovanju; on koji ne vidi kontinuitet između dviju Jugoslavija, htio bi maltene da poveže Crnjanskog sa Srebrenicom

Izjava nedelje

»Ako sam ja mogao da se sretnem s Tačijem, možete i vi da očistite sneg.«

Ivica Dačić, premijer, ljut što nadležni u Srbiji danima ne uspevaju da očiste sneg sa ulica i saobraćajnica (B92)

Zdravstvo

Direktor RZZO podneo ostavku

Nova lica iza RTS-a

Pazi, Mirko, Programski savet

Hiljade zaposlenih na RTS-u rade pod rukovodstvom relativno malog broja ljudi: pored direktora Aleksandra Tijanića, jednu od najvažnijih uloga imaju Upravni odbor RTS-a i Programski savet sa 19 članova. U decembru mnogim članovima Programskog saveta ističe trogodišnji mandat. Prema Zakonu o radio-difuziji sedam članova Saveta dolaze iz redova poslanika, a 12 predlaže Republička radiodifuzna agencija (RRA) iz reda profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica i udruženja građana. Prošle nedelje i RRA je utvrdila listu od 20 kandidata od kojih će 12 biti izabrano za članove Programskog odbora RTS-a. Ovo su detalji iz njihovih biografija.