80 godina od kraja Španskog građanskog rata

Mala pomoć jugoslovenskih drugova

Fransisko Franko je bio jedini fašistički vođa koji je nakon Drugog svetskog rata ostao na vlasti sve do svoje smrti 1975. godine. Sa jedne strane Titova Jugoslavija nije otvoreno htela da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene evropske države, sa druge strane je na inicijativu španskih boraca, kakvi su bili Koča Popović ili Veljko Vlahović, pružala podršku antifrankističkim pokretima i održavala diplomatske odnose sa republikanskom vladom u egzilu

Intervju – Marko Jakšić, političar sa severa Kosova

Obraz nema cenu

"Posle svega što se desilo Oliveru, nakon svih saopštenja i gadosti koje su o nama izgovorene posle njegovog ubistva, spletki i ucena kako pre, tako i posle poslednjih lokalnih izbora koje su nam priređivali članovi i perjanice te ‘državne liste monolitnog jedinstva’, kao i najviši predstavnici vlasti u Srbiji, bilo bi bolesno..."

Intervju – Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i pisac

Gandi ili Gebels, nije svejedno

"Na to što intelektualne i kulturne elite učestvuju u svečanim otvaranjima puteva i trgova i u sličnim priredbama u organizaciji vlasti, gledam sa gađenjem, ali ne i s nevericom. To je prosto uobičajeno, ništa novo, s tom dubokom građanskom neodgovornošću naše društvo se oduvek suočava. Ali mislim da je to u nekom smislu u redu. Neka oni slave Vučićeve razorene trgove, idiotske fontane, basnoslovno skupe auto-puteve, neka se dive i slave moralnu bedu njegovog režima. Jeste, ovde je pamćenje kratko, ali neke stvari ostanu zapamćene. Oni su prosto odabrali da zarad nekog stana ili funkcije stoje na drugoj strani zida koji Vučić podiže između nas i njih. Želim im da iza tog zida i ostanu"

Intervju, profesor Vladica Cvetković, dopisni član SANU

Šangajska lista u zemlji plagijata i kupljenih diploma

"Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega... Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: Imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje"

Politika hapšenja

Pakovanje afere i izborne kampanje

Privođenje osoba u Dajrekt mediji i RTS-u su trenutna kulminacija sveobuhvatne hajke na Đilasa, sa glavnom temom "Đilas ukr’o 500 miliona evra", koju besomučno već mesecima razrađuju silni funkcioneri i funkcionerčići SNS-a, nebrojeni urednici, direktori, vlasnici i novinari okupacionih medija. Još je u novembru prošle godine "Informer", kako sami pišu, "došao do podataka" da su Đilasove četiri firme od 2004. do 2012. imale ukupne prihode od oko 500 miliona evra. Tada je krenula nova lavina – do tada je vladajuća mantra bila da je Đilas ostavio Grad Beograd u dugovima od 1,2 milijarde evra, tvrdnja koju su svojevremeno pobili i Fiskalni savet i sam tadašnji ministar finansija Dušan Vujović

Lažne vesti i izbeglička kriza

Stvarnost u krivom ogledalu

Vest o "incidentu na Savskom trgu", koju su prvi objavili "Kurir/Informer", o tome da su u četvrtak uveče "podivljali migranti napali vozača autobusa" na liniji 860 Beograd–Obrenovac tek je najnovija u moru lažnih vesti koje su se pojavile kako u domaćim tako i u regionalnim medijima od početka izbegličke krize 2015. godine. Ipak, odgovorni za njihovo širenje ostaju ispod radara REM-a i onih koji prate poštovanje Kodeksa novinara Srbije

Srbi i Albanci

Između dva peškira

Kako bi bilo kad bi bilo? Puna normalizacija odnosa i istorijski dogovor između dva naroda? Mnogo toga se pričalo o Srbima i Albancima, ali odnosi ostaju tenzični. Važno je da dođe do dogovora kako bi se život na Balkanu rasteretio konflikta. Bio sam svestan da je moguće da jedna fotografija izaziva negativne reakcije, ali nisam očekivao da će jedna slika izazvati lavinu njih i da će većina medija pisati o tome. Da li su stvarno odnosi kao u igri "između dve vatre"

Mediji

Utvrđivanje novog poretka

Ko su kupci "Večernjih novosti", šta se sve dogodilo u oblasti medija u poslednjih godinu dana i gde će nas sve to odvesti

Roman – Neću da mislim na Prag

Prag (ne) misli o meni

"Da li sam porasla u svojim očima­? Jesam! Da li su mi odgovarali uslovi? Jesu! Ukratko, ja sam danas potpisala svoj prvi ugovor u životu. Jeeee!", kaže sedmakinja Darja iz romana

Intervju – Miomir Korać, direktor projekta Viminacijum

Srećni sluga zakopanog grada

"Arheologija nas uči – sada ću nešto anatemski da kažem – da uopšte nije važna teritorija koju držite. Važno je da sačuvate materijalne i ljudske resurse i da se prema njima odnosite kako treba, a teritoriju ostavite po strani. Ona će 50 godina biti veća, pa 100 manja, zavisi od okolnosti. To je strašno mereno našim životima, ali mereno arheološkim životima to nije tako strašno. Prema tome, možda mi i nismo tako loši u odnosu šta nemamo"

Intervju – Blagoje Pantelić

Kad se osvestimo, olupaćemo se o pod

"Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju"

Severna Makedonija – Specijalna tužiteljka Katica Janeva

Specijalni pravosudni rijaliti

Istraga u slučaju "Reket" u Severnoj Makedoniji dobila je prošle nedelje još jedan zaokret – spisak osumnjičenih za umešanost u iznudu novca od makedonskih biznismena i političara proširio se na specijalnu tužiteljku Severne Makedonije Katicu Janevu. Tokom svedočenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Skoplju, tužiteljka je izjavila da se "ne oseća krivom"

Intervju – Bojan Pajtić

Srbijom vlada ucenjen čovek

"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"

Briselski pregovori vlasti i opozicije

Tango za troje

Najglasnije tumačenje briselskog mešanja u politički i predizborni život u Srbiji kaže da jedino što od obnove vlasti crveno-crne koalicije u Srbiji zanima Evropsku uniju jeste – kosovski problem. Zato su, tvrdi, pojedine članice EU kao i uticajni pojedinci iz Vašingtona učinili taj napor da uvuku opoziciju i vlast makar u fingirani dijalog na FPN u (zapravo se i ne baveći time da li će biti fingiran ili ne), jer dobro razumeju da bi uspešan bojkot Vučićevih izbora samom Vučiću oduzeo demokratski legitimitet, a samim tim i legitimitet u prihvatanju konačnog, pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Ukratko, bojkot Vučićevih izbora mogao bi da devalvira i kompromituje Vučićeve saradničke kapacitete među zapadnim prijateljima. Zato je Dejvid Mekalister došao s jasnom porukom opoziciji: bojkota ne može biti

Roman – Unutrašnjost

Razmicanje žabokrečine

U izvesnom smislu Unutrašnjost je hronika nedogađanja i propadanja koje počinje dolaskom ološa na vlast

In memoriam – Gordan Mihić (1938–2019)

Čovek koji je stvarao svetove

Mihićev doprinos filmskoj kulturi i popularnoj kulturi ogledao se i u davanju glasa onima koje obično malo ko šta pita sa željom da ih zbilja čuje i sasluša, i čiji se žamor nekako uvek zagubi u talasu buke onih probitačnijih i bolje pozicioniranih

Intervju – Laslo Vegel, književnik

Građanski sloj je siroče ovog društva

"Ako je otišlo samo 500-600 hiljada, kako govore istraživanja, to je ogroman broj, a verovatno je da se radi o mnogo masovnijem iseljenju. Otišla je baza građanske pobune i građanske opozicije. Svi se osećaju kao da su u vakuumu. Treba tome dodati još nešto: intelektualci su većinom narcisoidni. Ako dobiju šamar, onda će se odupreti, ako ih pomiluju, oni postanu pitomi. Milošević je ljude prosto terao u opoziciju, a ova vlast će vas pomilovati, naravno ako primeti da ste, da tako kažem, koketna devojka"

Nuspojave

TV geto za somove

Danajski dar u vidu "parlamentarnog kanala" bio bi za opoziciju i kritičku javnost ono što je nekad Osmi mart bio za žene

Osamdesetogodišnjica pakta između Hitlera i Staljina

Braća po Poljskoj

Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru

Kultura sećanja – Iz knjige Jasmine Tomašević Veliki rat i mali čovek – svedočenja srpskih vojnika

Crni ljudi, žene za volanom i muškarci u suknjama

Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Nakon tri rata obreo se na Solunskom frontu. Koga je sve tamo video i upoznao

In memoriam

Predrag Ristić – Peđa Isus (1931–2019)

Kadrovanje – Narodno pozorište

Sela je i sedeće

Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi

Dijalog vlasti i opozicije

Sve forme rastuće tenzije

U društvenom kontekstu koji svakodnevno boje nesumnjivo diktatorski maniri predsednika Aleksandra Vučića, sve više raspolućena Srbija na zagovornike i protivnike dijaloga, na zagovornike i protivnike bojkota, vidi za sada jedino vruću jesen

Afera prisluškivanje

Političke i ostale mere

Prema zakonu, primena posebnih mera koje primenjuje BIA može trajati tri meseca, pa potom biti produžavana još tri puta po tri meseca, a ukoliko se u roku od šest meseci ne pokrene postupak protiv osoba koje su nadzirane, prikupljeni materijal (video, tonski, prepisi razgovora, razni izveštaji, izjave saradnika) sudski se uništavaju. To se odnosi na materijal dostavljen sudu, ali ne mora da bude obaveza da BIA uništi svoje interne dokumente o tom slučaju, kao što je slučaj sa papirom kojim je mahao Vučić

Zoom

Kolektivno uho – Tonski zapis a u pozadini zvuci bombardovanja. Muški glas: »Gotovo je. Imam rešenje… Stan je trosoban!«

Vučić veruje da bi, ukoliko neke afere isplivaju u izbornom ciklusu, njegove hartije imale najveću vrednost na političkoj berzi makar zbog državnog pečata na njima, dok bi svi drugi transkripti, najpre o mutnim poslovima, bili devalvirani u očima javnosti jer je predsednik prvi viknuo: Ja sam žrtva!

Reagovanje

Komesarijat pomaže korisnicima u Rakovici da postanu vlasnici stanova, što sada nisu

"Beskućništvo u doba napretka", "Vreme" 1491

Lični stav

Oluja u ružičastoj sapunici

Kada je u nedelju stao na binu i obratio se okupljenom narodu, Aleksandar Vučić je nastavio da ponavlja iste one greške koje je počinio u Krajini pre 25 godina. Reči koje je uputio sa govornice prilikom obeležavanja Oluje bile su gotovo jednako oštre, isprazne i besmislene kao i one koje je ponavljao hiljadama puta